Aura Balanesku<\/strong> (Braila, Rumunija, 1969) Osnovne i master studije zavr\u0161ila na Odseku za skulpturu, a doktorske studije (2010) na Vizuelnim umetnostima na Fakultetu likovnih umetnosti, Zapadni univerzitet u Temi\u0161varu. Poznata je po svojim teorijskim i prakti\u010dnim istra\u017eivanjima u skulpturi, od stereotipne prezentacije do interaktivne i pro\u017eimaju\u0107e digitalne instalacije. U\u010destvovala je na me\u0111unarodnim konferencijama kao \u0161to su Stereo & Immersive Media, Lusofona Univerzitet za humanisti\u010dke i tehnolo\u0161ke tehnologije, Lisabon (2018), Istorija medijske umetnosti, nauke i tehnologije, Re:Trace Krems \/ Gottweig \/ Be\u010d (2017) i Re: Make, Riga (2013). Tako\u0111e je u\u010destvovala na brojnim izlo\u017ebama, rezidencijama i festivalima u Rumuniji (Elektro Arts Cluj, 2018) i inostranstvu (Be\u010d, Pariz, London). Suosniva\u010d je Avantposta (2014), saradni\u010dke i transdisciplinarne platforme za manifestaciju i arhiviranje lokalnih umetnika koji rade na granici umetnosti, nauke i tehnologije.<\/p>\n Gildo Bav\u010devi\u0107<\/strong> (Split, Hrvatska, 1979) Magistrirao je (2013) na Odsjeku filma i medijske umjetnosti na Umjetni\u010dkoj Akademiji u Splitu. Multimedijalni je umetnik, autor performansa, video performansa, video instalacija, kratkih filmova, dizajna zvuka. Uz \u010detiri samostalne izlo\u017ebe aktivno u\u010destvuje i na brojnim grupnim izlo\u017ebama i festivalima u zemlji i inostranstvu kao \u0161to su: Red Eu, Germany, Kunsthof Jena, Germany, Coexistance For A New Adriatic Koine, arTVision, Pino Pascali Foundation, 24. Soral Ose Art (Geneva), Mediterrane 16. Bijenale mladih umjetnika Europe i Mediterana (Ancona), Video Dumbo Festival eksperimentalnog filma (New York) i brojnim drugima. Bio je finalista nagrade Radoslav Putar, dobitnik nagrade na 39. Splitskom Salonu za video performans Plasti\u010dni \u010dovjek stroj, i prve nagrade na 46. reviji hrvatskog filmskog stvarala\u0161tva za dokumentarni film Mre\u017ea solidarnosti. Radi u zvanju asistenta na Umjetni\u010dkoj Akademiji u Splitu. \u010clan je Hrvatske zajednice samostalnih umjetnika i Hrvatske udruge likovnih umjetnika Split.<\/p>\n Danica Bi\u0107ani\u0107<\/strong> (Novi Sad, Srbija, 1985) Osnovne (2008) i master studije (2010) zavr\u0161ila je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, likovni odsek – smer vajarstvo u klasi prof. Gordane Kaljalovi\u0107. \u010clan je Udru\u017eenja likovnih umetnika Vojvodine. Aktivno izla\u017ee od 2006. godine. Imala je sedam samostalnih i vi\u0161e grupnih izlo\u017ebi i drugih nastupa u zemlji i inostranstvu (Rumunija, Bosna i Hercegovina, Velika Britanija, SAD, Bugarska, Rusija, Gr\u010dka). Tokom 2008. godine nagra\u0111ena je za najuspe\u0161niji diplomski rad na smeru vajarstvo, iste godine dobila je nagradu Art Klinike “Perspective” za perspektivnog studenta u disciplini vajanje, a 2009. godine nagradu Univerziteta u Novom Sadu za vrhunske rezultate postignute u oblasti umetnosti. Trenutno je na doktorskim studijama likovnih umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.<\/p>\n Mirjana Blagojev<\/strong> (Zrenjanin, Srbija, 1974) Diplomirala (2000) magistrirala (2007) vajarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Zavr\u0161ila je master studije na Ecole Sup\u00e8rieure des Arts D\u00e9coratifs u Strzburu, Francuska na smeru Objekat-staklo (2005). Trenutno poha\u0111a Doktorske umetni\u010dke studije na Akademiji umetnosti Novi Sad gde je i zaposlena na predmetu vajarstvo u zvanju docenta. \u010clan je SULUV-a i ESGAA (European Studio Glass Art Association). U\u010destvovala je u realizaciji brojnih me\u0111unarodnih projekata kao i na brojnim umetni\u010dkim simpozijumima i kolonijama, izlagala na vi\u0161e samostalnih i grupnih izlo\u017ebi u zemlji i inostranstvu, realizovala studijske boravke u vidu predavanja i radionica na Univerzitetima u Pe\u010duju, Ma\u0111arska, Arhitektonski fakultet Prag, \u010ce\u0161ka, Akademija Lepih umetnosti i Dizajna Bratislava, Slova\u010dka, Umjetni\u010dka akademija, Split.<\/p>\n Igor \u010ceka\u010dkov<\/strong> (Karkiv, Ukrajina, 1989) Kao fotoreporter od 2008. godine pokrivao je \u0161irok spektar kulturnih, masovnih i sportskih doga\u0111aja. Od 2013. godine bavi se umetni\u010dkom fotografijom koju i danas istra\u017euje. Granice izme\u0111u javnog i intimnog prostora su danas njegov glavni fokus. Njegov rad je objavljivan u Forbsu, Nacionalnoj geografiji, Gardijanu, Le Mondu\u2026 Nastavlja da izla\u017ee svoje printove na me\u0111unarodnom nivou na samostalnim i grupnim izlo\u017ebama, uklju\u010dujuc\u0301i i radove na \u201cLa Quitreme Image\u201d u Parizu (2014), u Galeriji \u201cClaude Samuel\u201d u Parizu (2015), Ukrajinskom muzeju u Njujorku (2015), Ukrajinskom kulturnom centru u Los An\u0111elesu (2015), u Odesi na Batumi festivalu (2017)\u2026 \u010clan je UPHA (Ukrajinska fotografska alternativa) i Nacionalnog udru\u017eenja fotografskih umetnika Ukrajine.<\/p>\n Goran Despotovski<\/strong> (Vr\u0161ac, Srbija, 1972) Diplomirao je i magistrirao slikarstvo na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu gde je i zaposlen (od 2004). Izlagao je na pedeset i pet samostalnih i na vi\u0161e kolektivnih izlo\u017ebi u zemlji i inostranstvu, kao \u0161to su Prigu\u0161ena Egzistencija, Banja Luka, Republika Srpska (2015); Ko\u0161ice, Slova\u010dka (2015) i Taj\u010dung, Tajvan (2014); Premonition\/Blood\/Hope, Kunstlerhaus, Be\u010d, Austrija (2014); Identiteti Association for History, Co-operation and Reconciliation, Golubi\u0107, Hrvatska (2014); There will be no miracles here, Facing Belgrade – ein Einblick in die zeitgen\u00f6ssischen Kunstszene Serbiens, Karlsruhe, Germany (2013); Real life presence, organizacija MSUV i Landesmuseum Joanneum – Kunstlerhaus Graz, Graz, Austrija (2009). Vi\u0161estruko je nagra\u0111ivan. Autor je projekata Razlike, Slika i Knjiga Akademije umetnosti u Novom Sadu. Predsednik je Udru\u017eenja likovnih umetnika Vojvodine (od 2017). Zvanje Doktor umetnosti – Likovne umetnosti stekao (2018), na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.<\/p>\n Davor Duki\u0107<\/strong> (Karlovac, Hrvatska, 1979) Doktor je umetnosti vajarstva. \u017divi i radi u Beogradu.<\/p>\n Spartak Duli\u0107<\/strong> (Subotica, Srbija, 1970) Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu na grafi\u010dkom odseku (1998). Radio je na poslovima restauracije u Hrvatskom restauratorskom zavodu u Zagrebu, zatim u prosveti kao nastavnik i profesor stru\u010dnih predmeta likovne i primenjene umetnosti u Osijeku i Subotici, a od 2007. godine je direktor i kustos Galerije \u02dddr. Vinko Per\u010di\u0107\u02dd u Subotici. Izlagao je na ve\u0107em broju samostalnih izlo\u017ebi u Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji, a u umetni\u010dku praksu uz slikarstvo uklju\u010duje performanse i instalacije.<\/p>\n Tatjana Fiodorova <\/strong>(\u010cisinau, Moldavija) Moldavska umetnica, kustos i pedagog. Bavi se aktuelnim politi\u010dkim i dru\u0161tvenim temama, \u010desto procenjuju\u0107i ih u kontekstu na istorije Sovjetskog Saveza. Ovo rezultira\u00a0 instalacijama, \u017eivim nastupima, javnom umetno\u0161\u0107u, umetni\u010dkim knjigama i videom.<\/p>\n Martina Grli\u0107<\/strong> (Zagreb, Hrvatska, 1982) Diplomirala je slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu u klasi prof. Zlatka Kesera i prof. Duje Juri\u0107a. Od 2010. godine aktivno u\u010destvuje na hrvatskoj likovnoj sceni te je izlagala na 11 samostalnih i vi\u0161e grupnih izlo\u017ebi u Hrvatskoj i inostranstvu (\u0160panija, Francuska, Slovenija, Kina, Poljska itd.) Dobitnica je prve nagrade Erste Banke za mladog umetnika, Novi fragmenti 8. (2012) i nagrade HPB za mladog umetnika na 4. Bijenalu slikarstva u Zagrebu (2017). Boravila je na rezidencijalnom programu Glo\u2019art u Belgiji (2014). \u010clanica je HDLU i HZSU. \u017divi i radi u Zagrebu.<\/p>\n Stevan Koji\u0107<\/strong> (1973, Srbija, Kikinda) Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1997. i magistrirao na istom fakultetu 1999. Od 2004. radi na Katedri za nove likovne medije Akademije umetnosti u Novom Sadu. Kao predava\u010d bio je anga\u017eovan u nastavi na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju i na Fakultetu likovnih umjetnosti u Cetinju. Dobitnik nagrade internacionalnog bijenala mladih, Konkordija, Vr\u0161ac, 2002; XXI Salona Galerije savremene umetnosti, Pan\u010devo, 2003; 2META Fondacije, Bijenale vizuelnih umetnosti, Pan\u010devo \u2013 Bukure\u0161t, 2002 i Velike nagrade 29. novosadskog likovnog salona, Galerija Matice srpske, Novi Sad, 2010.<\/p>\n Nikola Macura<\/strong> (Novi Sad,\u00a0 Srbija, 1978) Diplomirao je i magistrirao vajarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je trenutno zaposlen na katedri za vajarstvo, u svojstvu docenta. Izlagao je na vi\u0161e kolektivnih i samostalnih izlo\u017ebi u zemlji i inostranstvu. Organizovao je vi\u0161e umetni\u010dkih akcija istra\u017euju\u0107i potencijal skulpture u komunikaciji sa okru\u017eenjem, pozicionirane u odre\u0111enom dru\u0161tvenom kontekstu. Od 2000. godine u\u010destvovao je u nekoliko akcija LED ART-a, a od 2002. do 2012. godine aktivan je u radu Art klinike. Vodio je brojne radionice (\u201eMoj Superheroj\u201c, \u201eSkulpture i instalacije u Novom Sadu\u201c, STREET ART…) Trenutno se bavi organizovanjem i vo\u0111enjem studija za zvu\u010dne instalacije.<\/p>\n drM\u00e1ri\u00e1s (B\u00e9la M\u00e1ri\u00e1s)<\/strong> (Novi Sad, Srbija, 1966) Slikar, knji\u017eevnik i muzi\u010dar. Studirao je na Fakultetu Muzi\u010dke umetnosti u Beogradu, a od 1991. godine \u017eivi i radi u Budimpe\u0161ti. Njegovu multidisciplinarnu umetnost karakteri\u0161e sna\u017ean, kriti\u010dki jezik, izrastao iz identita, istorijskih i politi\u010dkih konteksta Isto\u010dne Evrope, dok u vizuelnom jeziku nalazimo elemente avangarde, dadaizma, pop arta, soc arta, nadrealizma i mnogih drugih stilova. Poznate umetni\u010dke kontekste koristi kao refleksije na svet idealnog, lepote, mira i transcendecije. Likove sa slika postavlja u konflikt su sa tim svetom, \u010dime ukazuje na politi\u010dku, istorijsku, dru\u0161tvenu realnost i podse\u0107a na bolna i tragi\u010dna iskustva. Svoje umetni\u010dko delovanje naziva dru\u0161tvenom hirurgijom. Priredio je samostalne izlo\u017ebe u Budimpe\u0161ti, Londonu, Beogradu, Njujorku, Pragu, Pekingu, Be\u010du… Njegova prozna dela su objavljena u Ma\u0111arskoj i Kini. Kao frontmen (peva\u010d, saksofonista i truba\u010d) grupe Tud\u00f3sok (Nau\u010dnici) odr\u017eao je vi\u0161e stotina koncerata od Moskve preko Berlina, Pariza do Londona i Njujorka.<\/p>\n Liliana Mer\u0107iu Popa<\/strong> (T\u00e2rgu-Jiu, Rumunija, 1975) \u017divi i radi u Temi\u0161varu (Rumunija). Diplomirala je 1998. godine na Fakultetu umetnosti i dizajna, na slikarskom odseku u Temi\u0161varu. Od 1999. predaje slikarstvo na Fakultetu umetnosti i dizajna u Temi\u0161varu. Postdiplomske studije na temu vizuelne umetnosti, sa radom “Poetska umetnost u likovnoj umetnosti iz 20. veka” zavr\u0161ava 2008. godine. Organizuje umetni\u010dke doga\u0111aje sa u\u010denicima u namenskim, alternativnim ili javnim prostorima. Sara\u0111uje sa umetni\u010dkim grupama Timisoara: In-Format (2001) i Avantpost (od 2015).<\/p>\n Kata Mijatovi\u0107<\/strong> (Branjina, Hrvatska, 1956) Multimedijalna umetnica. Bila je \u010dlanica neformalne umetni\u010dke grupe Mo\u010dvara\/Baranja (1988-1991), kao i umetni\u010dkog saveta Baranjske umjetni\u010dke kolonije \/BUK\/ (2005-2010). Studirala je slikarstvo na Accademia di belle arti Firenze, a zatim nastavila studije slikarstva na ALU Zagreb gde je diplomirala (1997). Od 2005. vodi Galeriju A\u017d Atelieri \u017ditnjak u Zagrebu, a od 2007. \u010dlanica je umetni\u010dke grupe PLEH. U\u010destvovala je na 55. Venecijanskom bijenalu (2013), kao predstavnica Hrvatske s projektom Izme\u0111u neba i zemlje \/kustos Branko Franceschi\/. \u017divi i radi u Zagrebu kao samostalna umetnica.<\/p>\n Zoran Paveli\u0107<\/strong> (Osijek, Hrvatska, 1961) Multimedijalni umetnik. Osniva\u010d je neformalne umetni\u010dke grupe Mo\u010dvara-Baranja (1988-1991). Diplomirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu u klasi \u0110ure Sedera (1998). Izla\u017ee od 1984. \u010clan je umetni\u010dkog saveta BUK-a (2005-2010), umetni\u010dke organizacije Atelieri \u017ditnjak (od 2005), saveta Galerije pro\u0161irenih medija PM, predsednik i \u010dlan umetni\u010dke organizacije PLEH (2000-2007). Dobitnik je konkursa za umetni\u010dku memorijalnu intervenciju \u201cOsun\u010dana mjesta\u201d Memorijalni park, Virtualni muzej Dotr\u0161\u010dina, Zagreb (2017). Osnovna obele\u017eja umetni\u010dkog stvarala\u0161tva Zorana Paveli\u0107a su tendencija konceptualnog objedinjavanja pojedinih segmenata vlastitog umetni\u010dkog rada, kao i problematizacija uloge umetnika, umetnosti i umetni\u010dkih institucija u dru\u0161tveno-politi\u010dkom kontekstu vremena i prostora. \u017divi i radi u Zagrebu kao samostalni umetnik.<\/p>\n Vedran Perkov<\/strong> (Split, Hrvatska, 1972) Diplomirao je slikarstvo na Accademia di Belle Arti di Brera u Milanu, u klasi prof. Diega Esposita (2002). Izla\u017ee od 1999. godine te je u\u010destvovao na vi\u0161e od 60 grupnih i 20 samostalnih izlo\u017ebi u zemlji i inostranstvu. U\u010desnik je radionica i Artist-in-Residence programa u Hrvatskoj, Italiji, \u0160vedskoj, Latviji, Al\u017eiru, Francuskoj, Kanadi i SAD. Dobitnik je nagrade Radoslav Putar, velike nagrade 35. splitskog salona (2007), i tre\u0107e nagrade na izlo\u017ebi HT-nagrada za hrvatsku suvremenu umjetnost (2018). S Gorkim \u017duvelom i Helenom Petrinovi\u0107 pokre\u0107e projekt \u201ePremijere\u201c u Loggi Otvorenog pu\u010dkog u\u010dili\u0161ta u Splitu (2008). Osmislio je i pokrenuo u saradnji s Bo\u017eom Majstorovi\u0107em projekt \u201eUtorkom u galeriji\/Fast Forward\u201c (2012), a s Marinom Viculin na ostrvu Zlarinu osniva projekt \u201ePunta Arta \u2013 Muzej na otoku\u201c (2005). Organizovao je i Almissa Open Art festival u Omi\u0161u (2016). Radovi mu se nalaze u Galeriji umjetnina u Splitu i Muzeju suvremene umjetnosti Istre u Puli, dok mu je skulptura Golf car postavljena na Zlarinu. Zaposlen je kao docent na Odsjeku slikarstva na Umjetni\u010dkoj akademiji u Splitu.<\/p>\n Jan Skali\u010dan<\/strong> (Bratislavi, Slova\u010dka, 1989) Osnovne (2016) i master studije (2018) zavr\u0161io na fotografiji i novim medijima na Akademiji lepih umetnosti i dizajna u Bratislavi, Bratislava, Slova\u010dka. Prva nagrada na slova\u010dkoj Press fotografiji u kategoriji Studenti i mladi fotografi do 25 godina (2014). Suosniva\u010d je i \u010dlan DSK. (umetni\u010dka grupa sa Lubo\u0161 Kotlar, Iva Durka\u010dova) i suosniva\u010d, organizator i kustos galerije \u017dumpa u Bratislavi. Predstavljao je svoj rad na izlo\u017ebama u Slova\u010dkoj i drugim zemljama.<\/p>\n Volfgang \u0160mit<\/strong> (Viten (Rur), Nema\u010dka, 1966) Studirao je projektovanje predmeta na FH Dortmund ( Verner Nofer & Pit Moog), fokusirajuc\u0301i se na umetnost u javnom prostoru. Od tada je serijska obrada figure glavna tema svih njegovih radova koji su usledili. U\u010destvuje na domac\u0301im i me\u0111unarodnim samostalnim i grupnim izlo\u017ebama od 1995. godine. Bio je umetni\u010dki asistent profesora HD Schrader u Hamburgu, organizovao je me\u0111unarodne izlo\u017ebe i takmi\u010denja (1992-2000), radio kao kustos, umetni\u010dki direktor za Kunstbox, nacionalni bijenalni sajam umetnosti u Dortmundu (2009-15). Dobitnik je nekoliko umetni\u010dkih nagrada: Ennepe-Ruhr (2015), Dortmunder Grafik (2002), stipendija za crte\u017e, Iserlohn (2003)…<\/p>\n Olja Stefanovic\u0301 Trija\u0161ka<\/strong> (Novi Sad, Srbija, 1978) Diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna na odseku za fotografiju i nove medije u Bratislavi (2007). Predaje na Katedri za fotografiju i nove medije na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna. U svom radu interesuje je prostor i arhitektura i mnogo godina bavila se mapiranjem aritekture centralne i isto\u010dne Evrope dvadesetog veka. Predstavljala je svoj rad na mnogim grupnim i samostalnim izlo\u017ebama na me\u0111unarodnom nivou. \u017divi i radi u Bratislavi.<\/p>\n Rastislav \u0160kulec<\/strong> (Lug, Srbija, 1962) Zavr\u0161io slikarstvo (1989) na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (klasa profesora Jovana Rakid\u017ei\u0107a). \u010clan je SULUV od 1989. Jedan od osniva\u010da novosadske dru\u0161tvene organizacije “\u017duta ku\u0107a” (1988). Zajedno sa Zoranom Panteli\u0107em osniva umetni\u010dku grupu Apsolutno skulpturalno (1990) koja kasnije prerasta u Asocijaciju Apsolutno u kojoj deluje do 1996. godine. Zatim osniva pseudo grupu \u201eApsolutno frakcija\u201c (1996-2000) i radi na projektima konceptualnog karaktera \u010dija realizacija nije vezana za izlaga\u010dke prostore i galerije. I dalje se intenzivno bavi skulpturom, slikarstvom i crte\u017eom, a na umetni\u010dku scenu vra\u0107a se 2000. godine samostalnom izlo\u017ebom skulptura u galeriji “Zlatno oko\u201c. U\u010destvovao na brojnim likovnim kolonijama od kojih su najzna\u010dajnije Vajarski simpozijum \u201eTerra\u201c u Kikindi 1993. godine. U Vr\u0161cu, 2005. godine u\u010desrvuje u radu likovne kolonije \u201cLikovni susreti – Tragom Paje Jovanovi\u0107a\u201c, gde izvodi skulpturu za javni prostor. Tako\u0111e u Apatinu 2008. godine izvodi veliku skulpturu za javni prostor.<\/p>\n Gerlinde Tuma<\/strong> (Be\u010d, Austrija, 1962) Studirala je slikarsku i filmsku animaciju u master klasi Marije Lassnig na Univerzitetu primenjene umetnosti u Be\u010du. Princip razvoja kontinualne vremenske progresije koristec\u0301i crte\u017e koji postaje pokretna slika u animiranom filmu je ne\u0161to \u0161to je Thuma nastavila da razvija u svojim dvostrukim slikama. Dok film dozvoljava slikama da se nastavi jedan za drugim, slikanje zaustavlja prolaz vremena. Pre i posle, imanentni u vreme, konzervirani su u procesu slikanja i primeni mnogih slojeva boje glaziranih jednih preko drugih, a tako\u0111e i u crte\u017eu ugljem, medijumu \u010diji razvojni proces sam po sebi pretpostavlja privremenost.<\/p>\n Slaven Tolj<\/strong> (Dubrovnik, Hrvatska, 1964) je predstavnik nove umetni\u010dke prakse u Hrvatskoj, u koju se ubraja postobjektna umetnost, performans, akcija, hepening, lend art, ambijenti, instalacije, novi mediji i drugo. Tolj deluje u kulturnom polju kroz vi\u0161e funkcija – kao kustos, umetnik i voditelj umetni\u010dkih radionica. Diplomirao je na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu (1987). Osnovao je i dugo godina vodio Art radionicu Lazareti u Dubrovniku. Bio je hrvatski poverenik za 51. Venecijansko bijenale (2005). Iz Dubrovnika je pre\u0161ao u Rijeku (2012) gde je postao upravnik Muzeja moderne i suvremene umjetnosti.<\/p>\n Nikolaj Vel\u010dov<\/strong> (Temi\u0161var, Rumunija, 1968) zavr\u0161io je osnovne i master studije (2013\/2015) na odseku slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti Zapadnog univerziteta u Temi\u0161varu. Njegov rad kombinuje umetni\u010dke \u017eanrove, prevode\u0107i slikarstvo u umetni\u010dki objekat, video instalaciju i lend art. Poslednjih godina u\u010destvovao je na razli\u010ditim izlo\u017ebama (Universalloved, Timisoara, 2017), lend art simpozijima (AData Camp, Plovdiv, 2018; Rusenski Lom Natural Park. Ni\u0161ovo, 2016; Process Space Art Festival, Ruse, 2016) i u AIR programima (Cetate Art Danube, 418 Gallery, 2018; Entities at the Crossroads Artforum, Bahnhof Langmeil, 2015; Maudite soit la guerre, M\u00e9ricourt, 2013), prenose\u0107i svoja iskustva iz Rumunije u inostranstvo (Austrija, Bugarska, Francuska, Nema\u010dka). Koosniva\u010d je Avantpost platforme 2014. godine.<\/p>\n Milo\u0161 Vujanovi\u0107<\/strong> (Podgorica, Crna Gora, 1965) Studirao je slikarstvo u klasi Vladimira Tomi\u0107a, magistrirao crtanje kod Miodraga Nagornog, a na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2010. godine se bavi odnosom umetnosti i prirodnih nauka. Pre svega fizikom magnetizma, gde je napravio jedinstvenu tehniku crtanja (slikanja) pomo\u0107u magnetno metalnih konstrukcija i metalnih opiljaka i pigmenta. Osnovu za svoj naredni rad potra\u017eio je u nauci koja se bavi problemom opa\u017eanja – psihofizici, preciznije psihologiji vizuelne percepcije. Pristup radu bazira na \u010dinjenici da ljudski mozak ima preko \u010detrdeset vizuelnih zona na koju se vi\u0111ena slika razlo\u017ei, a nakon toga razlaganja slika se, na spoznajnom nivou, rekonstrui\u0161e u jednu celinu. Radovi ciljano okupiraju pojedine vizuelne zone, a rekonstrukciju svega vi\u0111enog Milo\u0161 prepu\u0161ta umu posmatra\u010da.<\/p>\n Aleksandar Val\u010dev<\/strong> (Sofija, Bugarska, 1973) zavr\u0161io master studije vajarstva (1998) na Nacionalnoj akademiji umetnosti i master studije fotografije (2013) na Novom bugarskom univerzitetu, oba u Sofiji. Dobitnik je nekoliko nagrada za svoj umetni\u010dki rad: Ro\u0111ena nezavisna – 100 godina nezavisna Bugarska (2009), PHODAR 5. fotografsko bijenale Pleven, Bugarska (2007); Nagrada UBA za mladog umetnika na izlo\u017ebi Nacionalne skulpture (2000); prva nagrada za mladog umetnika na 7. umetni\u010dkom festivalu u Sardiniji u Kagliari, Italia (1995)… Korisnik AIR programa u Cite Internationale Des Arts u Parizu (2003) i CCN Graz (2007). Izlagao je na mnogim samostalnim i grupnim izlo\u017ebama u Bugarskoj, Austriji, Nema\u010dkoj, Italiji, Sloveniji kao predstavljaju\u0107i savremenu scenu u Rumuniji. \u017divi i radi u Sofiji.<\/p>\n Andrej Utenkov<\/strong> (Ukrajina, 1987) Samostalni umetnik, organizator izlo\u017ebi savremene umetnosti, kreator koncepata, logistike, PR. Organizator i u\u010desnik performansa i performerskih radionica u Ukrajini sa u\u010diteljima iz Evrope. Radio je kao terapeut sa delfinima i klini\u010dki psiholog u delfinarijumu “Nemo”, Odesi i kao terapeut sa delfinima za decu sa posebnim potrebama (2012-2018). Od 2014. godine je lider i profesor u Playback Theatre “Kak Doma”, “OS”. Iste godine postao je i u\u010desnik performans-projekta Singul.AR (povec\u0301ana realnost).<\/p>\n <\/p>\n diSTRUKTURA.<\/strong> \u010clanovi grupe Milica Mili\u0107evi\u0107 (1979) i Milan Bosni\u0107 (1969) diplomirali su i magistrirali na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku za slikarstvo. Kao umetni\u010dki par deluju od od 2005. Ideje izra\u017eavaju u razli\u010ditim medijima, naj\u010de\u0161\u0107e u fotografiji, slici, crte\u017eu i videu. Samostalno izlagali u Srbiji, Austriji, Holandiji, Nema\u010dkoj, Sloveniji i Finskoj. Radovi im se nalaze u privatnim, javnim i korporativnim kolekcijama u Austriji, Sloveniji i Srbiji. U\u010destvovali u brojnim rezidencijalnim programima, simpozijumima i radionicama u Holandiji, Austriji, Italiji, Srbiji, Sloveniji, Egiptu i Finskoj. \u017dive i rade u Beogradu.<\/p>\n \u017dolt Kova\u010d<\/strong> (1975, Pan\u010devo, Srbija). Magistrirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2002), gde je upisao i Doktorske umetni\u010dke studije 2010. godine. Poha\u0111ao je \u0160kolu za istoriju i teoriju slike pri Centru za savremenu umetnost u Beogradu (2000-2002). Izlagao na brojnim samostalnim i grupnim izlo\u017ebama u zemlji i inostranstvu Radi kao predava\u010d u Visokoj \u0161koli strukovnih studija Beogradska politehnika na predmetima Crtanje, Slikanje, Portfolio i prezentacija i Multimedijalne prezentacije. Suosniva\u010d i urednik online magazine sa savremenu umetnost Supervizuelna. Svira bas gitaru u alternativnoj grupi Jarboli. \u017divi u Beogradu. Ivana Ivkovi\u0107<\/strong> (1979, Beograd, Srbija). Diplomirala je slikarstvo i magistrirala crte\u017e na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2002. izlagala je na vi\u0161e samostalnih i grupnih izlo\u017ebi u zemlji i inostranstvu. Dva puta je bila finalistkinja Politikine nagrade za najuspe\u0161niju izlo\u017ebu (2007. i 2010). Dobitnik je brojnih stipendija (<\/em>Austrija, SAD, Turska, Kanada, Liban, Gr\u010dka, Indija, Maroko, Danska, Nema\u010dka, Italija). Njeni radovi se nalaze u zna\u010dajnim kolekcijama u Beogradu, Njujorku, Bazelu, Lisabonu i Turskoj. Grupa \u0160KART<\/strong> je nastala 1990. godine u Beogradu kao kolektiv koji, uz mnogobrojne saradnice i saradnike, stalnim konstruktivnim sukobom ispituje i ukr\u0161ta obodne forme poezije, arhitekture, grafi\u010dkog dizajna, izdava\u0161tva, performansa, muzike, alternativne edukacije i dru\u0161tvenog aktivizma. Prvih 10 godina grupa razvija strategiju samizdata-samodata<\/em>, gde nizom uli\u010dnih akcija komentari\u0161e i u\u010destvuje u promeni tada\u0161njeg socio-politi\u010dkog okru\u017eenja (Tvoje govno – tvoja odgovornost, Bonovi za opstanak, Tuga, Optu<\/em>\u017eena\/Nisam kriva, …).<\/em>Slede\u0107ih 10 godina grupa ulazi u dugoro\u010dni proces iniciranja i razvijanja novih kolektiva i\u00a0 umre\u017eenja (horovi Horke<\/em>\u0161<\/em>kart<\/em> i Proba<\/em>, <\/em>de\u010diji horovi Deca<\/em> sa<\/em> meseca<\/em> i AprilZMAJun<\/em>, omladinsko-penzionerski hor Hor-Ruk<\/em> i antifa\u0161isti\u010dki hor UHO<\/em> (ujedinjeni horovi), grupa \u017eenskih i mu\u0161kih vezilja Neprakti\u010dne \u017eene, <\/em>Pesni<\/em>\u010d<\/em>enje<\/em> – trening aktivne poezije, pesni\u010dka podru\u017enica prkosnih penzionera PPPP Gorko<\/em>, saradnja sa seoskim i gradski \u0161kolama). Svoja predavanja, akcije, radove, koncerte i radionice \u0160KART je izveo \u0161irom Evrope, Amerike i Azije. Retrospektivne izlo\u017ebe odr\u017eane su u Rijeci (2009), Londonu (2010), Beogradu (2012) i Nagoji (2013). 2010 godine \u0160KART predstavlja Klackali\u0161te – poligon neravnote\u017ee<\/em> na Bijenalu Arhitekture u Veneciji.<\/p>\n Radovan \u010cerevka <\/strong>(1980, Ko\u0161ice, Slova\u010dka). Diplomirao na odseku za likovnu umetnost i multimediju na Fakultetu likovnih umetnosti u Ko\u0161icama (2006). Studirao Nove medije na Akademiji likovnih umetnosti u Pragu (2003-2004). Radio je kao docent na predmetu audio-vizuelne produkcije i multimedije na Akademiji umetnosti u Bistrici. Doktorirao na odseku za multimediju na Akademiji u Bratislavi (2011). Od 2009. godine radi kao docent na predmetu 3D kreativnosti na Akademiji umetnosti u Ko\u0161icama. Dobitnik je ve\u0107eg broja stipendija i nagrada za svoj rad. Izlagao je samostalno i grupno u zemlji i inostranstvu. \u017divi i radi u Ko\u0161icama.<\/p>\n Michael Endlicher <\/strong>(1960, Be\u010d, Austrija). Diplomirao je poslovnu ekonomiju. Bavi se vizuelnom umetno\u0161\u0107u I pisanjem. U svom multimedijalnom radu istra\u017euje me\u0111usobnu povezanost slike i jezika. Izlagao je na brojnim samostalnim I grupnim izlo\u017ebama i \u010dlan je nekoliko umetni\u010dkih udru\u017eenja. \u017divi i radi u Be\u010du.<\/p>\n Franz Stefan Kohl<\/strong> (1959, Tulln, Austrija). Godina se bavio muzikom pre nego \u0161to se posvetio vizuelnoj umetnosti na polju geometrijskog apstraktnog slikarstva. Od 2001. godine u\u010destvovao je na vi\u0161e grupnih i samostalnih izlo\u017ebi, a njegov rad je zastupljen u brojnim privatnim i javnim kolekcijama. \u017divi i radi u Be\u010du i Bergverku.<\/p>\n Nela Hasanbegovi\u0107<\/strong> (1984, Sarajevo, Bosna i Hercegovina). Diplomirala (2007) i magistrirala (2010) vajarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, BiH. Od 2013. godine poha\u0111a doktorske studije vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Kroz samostalne i grupne izlo\u017ebe aktivno u\u010destvuje u savremenoj inostranoj i doma\u0107oj likovnoj sceni. U svom umetni\u010dkom radu koristi se razli\u010ditim medijima od skulpture i objekata do instalacija, performansa i videa. Dobitnica je nekoliko presti\u017enih nagrada, priznanja i stipendija. Od 2012. godine zaposlena je na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu u zvanju asistentkinje na Metodici likovnog odgoja.<\/p>\n Daniel Premec<\/strong> (1976, Sarajevo, Bosna i Hercegovina). Diplomirao (2001) i magistrirao (2008) na odseku za vajarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, gde je trenutno zaposlen kao vi\u0161i asistent. Od 2012. godine poha\u0111a doktorske studije umetnosti, odsek vajarstvo, na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Aktivno u\u010destvuje u savremenoj inostranoj i doma\u0107oj likovnoj sceni. Radove realizuje u razli\u010ditim medijima: kao skulpturu, instalaciju, objekat, performans ili video. Dobitnik je nekolicine presti\u017enih nagrada, priznanja i stipendija. Milena Jovi\u0107evi\u0107<\/strong> (1976, Cetinje, Crna Gora). Diplomirala na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju (1999), specijalizirala na \u00c9cole Nationale Sup\u00e9rieure des Beaux-Arts, Le Man, Francuska (2000), diplomirala na \u00c9cole Nationale Sup\u00e9riure des Beaux-Arts u Parizu (2004), gde je zavr\u0161ila i postdiplomske studije (2005), a magistirala je na Fakultetu likovnih umjetnosti u Cetinju, Crna Gora (2008). Doktorirala na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Srbija (2012). U\u010desnik je brojnih simpozijuma i AIR programa. Izlagala je svoje radove na brojnim samostalnim i grupnim izlo\u017ebama u zemlji i inostranstvu. Od 2004. godine radi na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju, \u017eivi u Podgorici.<\/p>\n Ulrike Kessl <\/strong>(1962, Rottweil, Nema\u010dka). Osnovne i master studije zavr\u0161ila na Akademiji likovnih umetnosti u Dizeldorfu. Dobitnica je stipendije na Institut des Hautes Etudes en Arts Plastiques (1991). Kao\u00a0 asistent i predava\u010d radi na akademijama u Parizu (1992), Dortmundu (1996-1998), Bajlefeldu (1999), Berlinu (2003-2004), Minsteru (2012-2013). Dobitnica je stipendija u Francuskoj, Nema\u010dkoj, Teksasu i Irskoj. Predstavila je svoj rad na brojnim samostalnim i grupnim izlo\u017ebama u zemlji i inostranstvu. Radovi joj se nalaze u privatnim i javnim kolekcijama.<\/p>\n Olajos Gy\u00f6rgy <\/strong>(1953, Budimpe\u0161ta, Ma\u0111arska). Specijalizirao grafiku na Ma\u0111arskom fakultetu likovnih umetnosti u Budimpe\u0161ti (1979-1984). Dobitnik je velikog broja stipendija i nagrada, me\u0111u kojima je i Munka\u010dijeva. Izlagao je na brojnim grupnim izlo\u017ebama grafike, kao i na mnogim samostalnim izlo\u017ebama. Izveo je i nekoliko murala. Radi kao professor grafike u umetni\u010dkoj \u0161koli Jaschik \u00c1lmos u Budimpe\u0161ti. Ana Petrovi\u0107 <\/strong>(1985, Bjelovar, Hrvatska). Diplomirala je na Umjetni\u010dkoj akademiji Osijek (2011). Na istoj akademiji odmah nakon studija nastavlja rad kao asistentkinja iz umetni\u010dkog podru\u010dja, umetni\u010dkog polja likovne umetnosti, umetni\u010dka grana animirani film i novi mediji. Suosniva\u010dica je umetni\u010dke organizacije POPUP koja deluje od 2012, a kojoj je cilj pro\u0161irivanje svesti o savremenoj umetnosti u alternativnim izlaga\u010dkim prostorima. Izla\u017ee radove na samostalnim i grupnim izlo\u017ebama u Hrvatskoj i inostranstvu. \u017divi i radi u Osijeku.<\/p>\n Venelin Shurelov<\/strong>\u00a0(1977, Bugarska). Doktorirao je scenski dizajn na nacionalnoj akademiji umetnosti u Bugarskoj (2009). Suosniva\u010d je i predava\u010d na Master programu digitalnih umetnosti na istoj akademiji i \u010dlan je \u017eirija internacionalnog DA Festa za digitalnu umetnost u Sofiji.\u00a0Osniva\u010d je Subhuman Theatre (2004) i internacionalne umetni\u010dke grupe Via Pontica (2002). Autor je brojnih interaktivnih instalacija\/performansa. Gostovao je kao predava\u010d na Towson University u SAD.\u00a0Ostvario je veliki broj scenografija, samostalnih izlo\u017ebi i u\u010destvovao na grupnim izlo\u017ebama i festivalima u\u00a0Evropi i SAD. \u017divi i radi u Sofiji.<\/p>\n Velimir \u017dernovski<\/strong> (1981, Skoplje, Makedonija). Samostalno je izlagao u Njujorku, Parizu, Be\u010du, Frajburgu, Skoplju i Beogradu, a grupno u Sloveniji, Austriji, Nema\u010dkoj, Holandiji, Makedoniji, Srbiji, Turskoj i SAD. Kustos je i u\u010desnik brojnih me\u0111unarodnih projekata i izlo\u017ebi.<\/p>\n Uro\u0161 Weinberger<\/strong> (1975). Osnovne (2003) i master studije slikarstva (2005) zavr\u0161io na Akademiji lepih umetnosti\u00a0 dizajna u Ljubljani, Slovenija. Usavr\u0161avao se na \u00a0Nacionalnoj akademiji umetnosti u Sofiji, Bugarska (2002).\u00a0Dobitnik je vi\u0161e nagrada za svoj rad i u\u010desnik AIR programa. Osim slikarstvom, povremeno se bavi i zvu\u010dnim i video instalacijama. Aktivan je \u010dlan slovena\u010dke muzi\u010dke grupe Moveknowledgement. Izlagao je na mnogim samostalnim i grupnim izlo\u017ebama (Slovenija, Hrvatska, Austrija, Nema\u010dka, Italija, Ju\u017enoafri\u010dka Republika). Radovi mu se nalaze u privatnim I javnim kolekcijama. \u017divi i radi u Ljubljani.<\/p>\n Lukas Kellner <\/strong>(1984, Plze\u0148, Ceska Republika). Master studije na Multimediji zavrsio na Univerzitetu u Plzenu 2013. godine, od kada je i asistent na istom odseku. Bavi se video raovima sa kojima kombinuje elemente iz domena komercijalnih reklama. Radovi su mu prikayivani na festivalima u Ceskoj, Belgiji, Francuskoj, Bosni i Hercegovini. Tema njegovih radova najcesce je autoportret, identitet i secanja na detinjstvo.<\/p>\n Tatjana Fjodorova<\/strong> (1976, Ki\u0161injev, Moldavija). Umetno\u0161\u0107u se bavi kroz vi\u0161e uloga; kao vizuelna umetnica, profesorka, kustoskinja, i menad\u017eerka. Njena umetnost obuhvata instalacije, performanse, akcije u javnom prostoru, video i digitalne medije. Kroz sadr\u017eaje svoje umetnosti te\u017ei da odrazi savremeni svet u odgovoru na aktuelne probleme: socijalne, politi\u010dke i estetske. \u010cesto se bavi temama vezanim za lokalne konflikte i probleme Moldavije, kao i integracijom te zemlje u Evropski kontekst i problemima identiteta stanovnika Moldavije. \u017divi i radi u Ki\u0161njevu.<\/p>\n <\/p>\n Julije Knifer<\/strong> (Osijek, 1924 – Pariz, 2004)\u00a0Julije Knifer je jedan od najzna\u010dajnijih jugoslovenskih i hrvatskih umetnika 20. veka. Zavr\u0161io Akademiju likovnih umetnosti u Zagrebu. Bio je jedan od osniva\u010da i i istaknuti \u010dlan neodadaisti\u010dke grupe Gorgona koja je delovala u Zagrebu od 1959-1966. godine. Odlu\u010duje da slika samo jedan motiv, meander 1961. godine. Razumeo je su\u0161tinu i smisao promena unutar aktuelne umetnosti i koncept ponavl\u0458anja jednog motiva jeste oblik konceptualne umetnosti, i postmoderne. To nije samo minimalisti\u010dka projekcija geometrijske slike ve\u0107 beskrajna mogu\u0107nost u istra\u017eivanju procesa u kome se belina pokriva crnim. Ali i li\u010dna filozofija u kojoj su slutnje i strah za esenciju umetni\u010dkih sloboda. Seli se u Francusku 1991. godine, gde \u017eivi i radi najpre u malom mestu Set na Azurnoj obali, a potom u Parizu do svoje smrti 2004. godine. Izlagao na brojnim izlo\u017ebama, a najzna\u010danije su na Bijenalima u Sao Paolu (1973, 1979, 1981) i Venecijanskom (1976 i 2001). N\u0458egovi radovi nalaze se u va\u017enim kolekcijama i muzejima, MoMa u N\u0458ujorku, Berlinskoj nacionalnoj galeriji, Minhenskoj Lenbahhaus, Muzeju Mamko, Kulturnom cetru Pompidu u Parizu, Grenoblu, \u017denevi, Los An\u0111elesu i dr. Opus mu \u010dine brojne slike i crte\u017ei, nekoliko murala i landart kompozicija u napu\u0161tenom kamenolomu u Tibingenu u Nema\u010dkoj oko 600 m\u00b2.<\/p>\n Aleksandra Lung<\/strong>\u00a0Ro\u0111ena je 1970. godine. Zavr\u0161ila je \u0161kolu za dizajn \u201eBogdan \u0160uput\u201c u Novom Sadu. Od 1995. godine \u017eivi u Ingol\u0161tatu u Nema\u010dkoj gde je \u010dlan Udru\u017eenja umetnika Ingol\u0161tata. U\u010destvovala je na grupnim izlo\u017ebama i priredila tri samostalne izlo\u017ebe u Nema\u010dkoj i Srbiji. Osim slikarstva i skulpture bavi se fotografijom, aran\u017eiranjem i dekoracijom enterijera. Deluje u oblasti geometrijske apstrakcije eksperimeti\u0161u\u0107i sa razli\u010ditim vizuelnim predstavama u koloritu ili ambijentalnim svetlostnim formama. Elemente skulpturalnih formi nalazi u istra\u017eiva\u010dkom procesu odnosa prostora unutar slike ili njeno funkcionisanje u samom prostoru.<\/p>\n Zvonimir Santra\u010d\u00a0<\/strong>Ro\u0111en je 1952. godine u Pan\u010devu. Diplomirao je na Likovnoj akademiji u Zagrebu, a specijalizovao se u majstorskoj radionici Krste Hegedu\u0161i\u0107a 1979. godine. Boravio u N\u0458ujorku 1986-1987. godine, kao gost student na specijalizaciji na Kolumbija univerzitetu. Od 1985. godine \u017eivi u Vr\u0161cu na \u010dijoj je \u017eelezni\u010dkoj stanici 1996. godine. prvi put predstavio \u201eBalkanski voz (sudbine)\u201c, a potom i na stanicama u Novom Sadu i Beogradu. Samostalno je izlagao u Galeriji Nova u Zagrebu, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju Banata u Resici u Rumuniji, Muzeju \u201eRoberta Hamer\u0161tila\u201c u Gudurici. U\u010destvovao na mnogobrojnim izlo\u017ebama, a dobitnik je niza nagrada, Oktobarskog salona u Beogradu, Oktobarskog salona u Pan\u010devu, Salona mladih u Zagrebu, nagrade Memorijala Nade\u017ede Petrovi\u0107 u \u010ca\u010dku, nagrade Sava \u0160umanovi\u0107 u Novom Sadu…<\/p>\n Karl-Heinz Str\u00f6hle<\/strong> Ro\u0111en je 1957. godine u Bregenzu. Diplomirao je na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Be\u010du. Od sredine osamdesetih godina pro\u0161log veka izla\u017ee na me\u0111unarodnim izlo\u017ebama u muzejima kao \u0161to su: Deichtorhallen Hamburg; Kunsthaus Bregenz; Kunstforum Bank Austria, Be\u010d; Haus Konstruktiv, Cirih; Espace de l\u00b4ArtConcret, Mouans-Sartoux, Francuska; Pietrart, St. Petersburg. Od 1994. godine je ostvario i nekoliko projekata u javnim prostorima: Golmerbahn, \u0160runs; Gradska bolnica, Dornbirn; Kunsthaus Bregenz; zgrada osiguravaju\u0107eg dru\u0161tva Swiss Life u Minhenu; porud\u017ebina op\u0161tine St. Johann, Pongau i Lascygasse, Be\u010d. Karl-Heinz Str\u00f6hle je multimedijalni umetnik i predava\u010d na odseku Art and Communication Practices na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Be\u010du. \u017divi i radi u Be\u010du.<\/p>\n Csaba P\u00e1l<\/strong> Ro\u0111en je 1967. godine u Budimpe\u0161ti. Diplomirao je i magistrirao slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Budimpe\u0161ti, kao i grafiku i tipografiju na Akademiji primenjenih umetnosti. Od 1994. godine priredio je nekoliko samostalnih izlo\u017ebi u Ma\u0111arskoj, uglavnom u galerijama u Budimpe\u0161ti. \u010clan je mladih umetnika “Studio 1999\u201d, Udru\u017eenja grafi\u010dara i litografa Ma\u0111arske. Dobitnik je vi\u0161e nagrada: 18. bijenale akvarela u Eger, Ma\u0111arska (2002), 21. bijenale grafike, Mi\u0161kolc, Ma\u0111arska (2002), Rumunske Akademije (2005), nagrade grada Be\u010da (2007), 14. godi\u0161nje nagrade izlo\u017ebe kola\u017ea i razglednica, Ohajo, SAD (2011), nagrade Privredne komore Praga (2011), Po\u010dasne nagrade VOIX VISUELLE, Otava, Kanada (2013), nagrade 2. bijenala crte\u017ea i grafike, \u0110er, Ma\u0111arska (2013), Nagrade M.E.T. (2014) i Munka\u010deve nagrade (2015).<\/p>\n Tina Dobrajc<\/strong> Ro\u0111ena je 1984. godine u Kranju u Sloveniji. Osnovne i master studije iz oblasti slikarstva zavr\u0161ila je 2007. i 2011. godine na Akademiji umetnosti i dizajna u Ljubljani, Slovenija. Izlagala je samostalno od 2008. godine u galerijama u Sloveniji i Italiji. Finalista je \u201eESSL Art award\u201c, Ljubljana, Slovenija (2011), dobitnica nagrade \u00bbEx-tempore\u00ab, Ptuj, Slovenia (2012), finalista \u201ePremio Combat Prize\u201c Istorijskog muzeja, Livorno, Italija (2014), dobitnica stipendije za mlade umetnike Ivan Grohar (2014) i nagrade za mlade Jakopi\u010d (2015).<\/p>\n Dan Maciuca<\/strong> Ro\u0111en je 1979. godine u Krajovi u Rumuniji. \u017divi i radi u Klu\u017eu u Rumuniji. Vanredni je profesor slikarstva na Univerzitetu umetnosti i dizajna Klu\u017e-Napoka. Od 2006. godine samostalno je izlagao u vi\u0161e galerija i muzeja u Rumuniji. Grupno izlagao u Italiji, Nema\u010dkoj, Danskoj, Francuskoj i Rumuniji.<\/p>\n Vlad Olariu<\/strong> Ro\u0111en je 1983. godine u Rumuniji. Osnovne i master studije vajarstva zavr\u0161io na Univerzitetu za umetnost i dizajn u Klu\u017eu 2006. i 2008. godine. Dobitnik je stipendije Erasmus programa, Birmingham, Velika Britanija (2006). Samostalno izlagao u Belgiji, Rumuniji, Nema\u010dkoj i Velikoj Britaniji. Jedan je od umetnika uklju\u010den u stvaranje \u201eThe Brush Factory\u201c projekta u Klu\u017eu, Rumunija (2008), osniva\u010d je \u201eLaika, art run space\u201c, Klu\u017e, Rumunija.<\/p>\n Davor Sanvincenti<\/strong> Ro\u0111en je 1979. godine u Koperu. Studirao psihologiju na fakultetu u Rijeci, Interakciju na odseku za Vizuelne medije na Evropskom institutu za dizajn u Milanu, Italija; multimedije na Akademiji lepih umetnosti u Breri, Italija; i dizajn zvuka sa medijskim programiranjem umetni\u010dkih akcija u Informati\u010dkom centru “Argon” u Milanu, Italija. Izla\u017ee od 2001. godine. Nagra\u0111ivan je vi\u0161e puta za svoj rad. Umetni\u010dka aktivnost obuhvata tri medija: audiovizuelne instalacije (psiholo\u0161kog i interaktivnog tipa), prostorne intervencije (u urbanom i socijalnom smislu), i \u201c\u017eive\u201d medije (audiovizuelni performansi i koncerti).<\/p>\n Mladen Miljanovi\u0107<\/strong> Ro\u0111en je 1981. godine u Zenici. Zavr\u0161io je Akademiju umjetnosti u Banjaluci, smer slikarstvo. \u017divi i radi u Banjoj Luci. Grupno izalgao na brojnim zna\u010dajnim izlo\u017ebama \u0161irom sveta, a samostalno izlagao u Velikoj Britaniji, Ma\u0111arskoj, BiH, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, SAD, Italiji, Hrvatskoj, Nema\u010dkoj, Francuskoj, Sloveniji, kao i MUMOK-u u Be\u010du (2010) i u Paviljonu BiH na 55. Bijenalu u Veneciji (2013). Dobitnik je nagrade HenkelArt, Be\u010d, Austrija (2009), nagrade \u201cZvono\u201d za najuspe\u0161nijeg mladog umetnika BIH (2007), Godi\u0161nje nagrade Muzeja savremene umjetnosti RS za najbolje radove na zavr\u0161noj izlo\u017ebi (2006) AU, Banja Luka, BiH, i brojnih stipendija tokom \u0161kolovanja i gratnova i rezidencijalnih programa \u0161irom sveta (SAD, Austrija, Francuska\u2026). Predaje Intermedijalna istra\u017eivanja na AU, Banja Luka, BiH.<\/p>\n Nenad \u0160o\u0161ki\u0107<\/strong> Ro\u0111en je 1970. godine u Baru. Diplomirao je 1994. godine na Fakultetu likovnih umjetnosti Cetinje, a magistrirao 1996. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Srbija. Vanredni je profesor vajanja na Fakultetu likovnih umjetnosti Cetinje, gde od 2008. godine obavlja i funkciju Dekana. Tako\u0111e je i direktor Centra savremene umjetnosti Crne Gore. U\u010deskik je brojnih vajarskih simpozijuma i internacionalnih izlo\u017ebi (Japan, Italija, Austrija…)<\/p>\n Miro \u0160vol\u00edk<\/strong> Ro\u0111en je 1960. godine (Zlat\u00e9 Moravce, Slova\u010dka). \u017divi u Pragu u \u010ce\u0161koj. Diplomirao je 1987. godine na Akademiji izvo\u0111a\u010dkih umetnosti u Pragu (FAMU). Od 2009. godine \u0161ef je Studija za kreativnu fotografiju na Akademiji za lepe umetnosti i dizajn (V\u0160VU) u Bratislavi u Slova\u010dkoj. Dobitnik je nagrade za Mladog fotografa 1990. godine od strane Me\u0111unarodnog centra za fotografiju u Njujorku. Objavio je knjigu crno bele analogne fotografije \u201ePut u centar\u201c 2005. godine. Njegove najnovije digitalne fotografije su objavljene 2010. godine u katalogu \u201eBig Woman Little Man\u201c. Rad mu je prikazan na preko \u0161ezdeset samostalnih izlo\u017ebi i dvesto grupnih. Izlagao je fotografije u brojnim evropskim zemljama, nekoliko puta u SAD. Njegovi radovi su deo kolekcija Me\u0111unarodnog centra za fotografiju u Njujorku, Art Instituta u \u010cikagu, Muzeja lepih umetnosti u Hjustonu i Muzeja moderne umetnosti u Njujorku.<\/p>\n <\/p>\n Jan Tria\u0161ka<\/strong> (1977. Novi Sad, Srbija) diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (1999), doktorske studije zavr\u0161io na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna u Bratislavi (2007). U\u010destvovao je na mnogim me\u0111unarodnim grupnim i samostalnim izlo\u017ebama. \u017divi i radi u Bratislavi.<\/p>\n Jo\u017eef Klac\u0301ik<\/strong> (1949. Stara Pazova, Srbija) diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Bratislavi. Radi kao profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Aktivan je u oblasti slikarstva, grafike, multimedija, filma i knji\u017eevnosti. Imao je nekoliko me\u0111unarodnih grupnih i samostalnih izlo\u017ebi. \u017divi i radi u Novom Sadu.<\/p>\n Marek Kvetan<\/strong> (1976. Bratislava, Slova\u010dka) zavr\u0161io je Akademiju likovnih umetnosti i dizajna u Bratislavi, odsek slikarstvo (2001). Dobitnik je mnogih stipendija i nagrada. U\u010destvovao je u AIR programima. U\u010destvovao je u mnogim me\u0111unarodnim grupnim i samostalnim izlo\u017ebama. \u017divi i radi u Bratislavi.<\/p>\n Martin Derner<\/strong> (1973. Ko\u0161ice, Slova\u010dka) je zavr\u0161io Akademiju likovnih umetnosti i dizajna u Bratislavi. Predava\u010d na Katedri za grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti u Banskoj Bistrici. Njegov rad se odnosi na direktne intervencije u razli\u010ditim medijima. U\u010destvovao je na mnogim grupnim i samostalnim izlo\u017ebama i simpozijuma. \u017divi i radi u Bratislavi.<\/p>\n Mira Brtka<\/strong> (1930. Novi Banovci \u2013 2014. Zemun, Srbija). Diplomirala je na Filmskoj akademiji u Beogradu (1953) i na Akademiji likovnih umetnosti, odsek slikarstvo, u Rimu, Italija (1963). Bila je filmski reditelj, vajar, modni dizajner i slikar. \u010clan umetni\u010dke grupe Iluminacija. U\u010destvovala je na mnogim me\u0111unarodnim grupnim i samostalnim izlo\u017ebama.<\/p>\n Olja Tria\u0161ka Stefanovic\u0301<\/strong> (1978. Novi Sad, Srbija). Diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna na odseku za fotografiju i nove medije u Bratislavi (2001). Radi na Katedri za fotografiju i nove medije na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna. Predstavljala je svoj rad na mnogim grupnim i samostalnim izlo\u017ebama na me\u0111unarodnom nivou. \u017divi i radi u Bratislavi.<\/p>\n Rastislav \u0160kulec<\/strong> (1962. Lug, Srbija). Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo (1989). Aktivan je u oblasti skulpture i slikarstva. Radi kao predava\u010d. Imao je nekoliko me\u0111unarodnih grupnih i samostalnih izlo\u017ebi. \u017divi i radi u Bege\u010du.<\/p>\n Viktor Fre\u0161o<\/strong> (1974. Bratislava, Slova\u010dka). Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Pragu, \u010ce\u0161ka Republika (2005). U\u010destvovao je na mnogim grupnim i samostalnim izlo\u017ebama na me\u0111unarodnom nivou. Dobitnik je nekoliko nagrada. \u017divi i radi u \u010ce\u0161koj.<\/p>\n 14 \u00d7 14 DONUMENTA<\/p>\n Tadej Poga\u010dar<\/strong> (1960, Ljubljana, Slovenija). Diplomske i postdiplomske studije zavr\u0161io (1990) na Akademiji likovnih umjetnosti Univerziteta u Ljubljani. Direktor je P.A.R.A.S.I.T.E. Muzeja savremene umetnosti u Ljubljani. Poga\u010dar je imao veliki broj samostalnih i grupnih izlo\u017ebi \u0161irom sveta, a njegovi radovi nalaze se u privatnim i javnim kolekcijama. \u017divi i radi u Ljubljani.<\/p>\n Pravdoliub Ivanov<\/strong> (1964, Plovdiv, Bugarska). Diplomirao je na Nacionalnoj akademiji likovnih umetnosti u Sofiji (1993). Docent je na istoj Akademiji od 1996. godine i \u010dlan Instituta za savremenu umetnost od 1995. U\u010destvovao je na mnogim individualnim i grupnim me\u0111unarodnim izlo\u017ebama i u\u010destvovao u nekoliko AIR programa. \u017divi i radi u Sofiji.<\/p>\n Pavel Braila<\/strong> (1971, Ki\u0161inev, Moldavija). Nastupao je na brojnim me\u0111unarodnim izlo\u017ebama i festivalima sa svojim filmovima, video radovima i performansima. Dobitnik je brojnih nagrada i stipendija i u\u010destnik AIR programa. \u017divi i radi u Berlinu i Ki\u0161njevu.<\/p>\n Mladen Miljanovic\u0301<\/strong> (1981, Zenica, Bosna i Hercegovina). Osnovne i master studije zavr\u0161io na Akademiji umetnosti u Banja Luci. U\u010desnikk je mnogih grupnih i samostalnih me\u0111unarodnih izlo\u017ebi, kao i dobitnik brojnih nagrada. Njegovi radovi nalaaze se u javnim i privatnim kolekcijama. \u017divi i radi u Banja Luci.<\/p>\n Magdalena Jetelova<\/strong> (1946, Semili, \u010cehoslova\u010dka). Diplomirala (1971) na Akademiji likovnih umetnosti u Pragu, studirala je u Italiji na Accademia di Brera u Milanu (1968), a sada predaje na nekoliko evropskih umetni\u010dkih akademija. Imala je vi\u0161e grupnih i samostalnih me\u0111unarodnih izlo\u017ebi i dobitnica je nekoliko nagrada i stipendija. Njeni radovi se nalaze u privatnim i javnim kolekcijama. \u017divi i radi u Nema\u010dkoj (Minhen, Dizeldorf) i \u010ce\u0161koj (Prag).<\/p>\n Lazar Pejovic\u0301<\/strong> (1969, Cetinje, Crna Gora). Diplomirao na FLU u Cetinju. Postdiplomske studije primenjenih umetnosti i dizajna zavr\u0161io je u Beogradu, Srbija. Trenutno je profesor fotografije na Odseku likovnih umjetnosti, Cetinje. U\u010desnik je mnogih me\u0111unarodnih izlo\u017ebi, samostalnih i grupnih. \u017divi i radi u Cetinju.<\/p>\n Julian Palacz<\/strong>\u00a0(1983, Leoben, Austrija). Studirao digitalnu umetnost na Univerzitetu primenjenih umetnosti Be\u010du. U\u010destvovao je na ve\u0107em broju samostalnih i grupnih me\u0111unarodnih izlo\u017ebi, kao i na brojnim me\u0111unarodnim festivalima. Dobitnik je nekoliko nagrada i stipendija. \u017divi i radi u Be\u010du i Murzzuschlag (Austrija).<\/p>\n Ivan Bazak<\/strong> (1980, Kolomija, Ukrajina). Osnovne studije zavr\u0161io na Nacionalnoj akademiji lepih umetnosti i arhitekture u Kijevu (2003), a\u00a0 master na Akademiji likovnih umetnosti u Dizeldorfu (2006). Dobitnik je vi\u0161e nagrada i u\u010desnik na brojnim grupnim i samostalnim izlo\u017ebama. Njegovi radovi se nalaze u privatnim i javnim kolekcijama. \u017divi i radi u Berlinu (Nema\u010dka) i Kijevu (Ukrajina).<\/p>\n Igor Grubic\u0301<\/strong> (1969, Zagreb, Hrvatska). Diplomirao je monta\u017eu na Akademiji dramskih umjetnosti u Zagrebu, i studirao na Filozofskom fakultetu Dru\u017ebe Isusove. Grubic\u0301 se bavi fotografijom, videom, performansom i umetni\u010dkim aktivizmom<\/a>. U\u010destvovao je na ve\u0107em broju grupnih i samostalnih me\u0111unarodnih izlo\u017ebi i dobitnik je nekoliko nagrada. \u017divi i radi u Zagrebu.<\/p>\n Herbert Stolz<\/strong> (1960, Mitterfels, Nema\u010dka). Diplomirao je na Univerzitetu u Regensburgu u Nema\u010dkoj(1983). Predavao je arhitektonsku fotografiju na Univerzitetu primenjenih nauka u Regensburgu (2011-2012). Priredio je nekoliko samostalnih i grupnih izlo\u017ebi, a radovi mu se nalaze u javnim i privatnim kolekcijama. \u017divi i radi u Regensburgu.<\/p>\n Csakany Istvan<\/strong> (1978, Sepsiszentgy\u00f6rgy, Rumunija). Diplomirao je na Ma\u0111arskoj akademiji likovnih umetnosti u Budimpe\u0161ti (2006). Ostvario je veliki broj samostalnih i grupnih me\u0111unarodnih izlo\u017ebi i u\u010destvovao u AIR programima. Njegovi radovi se nalaze u javnim kolekcijama. \u017divi i radi u Budimpe\u0161ti.<\/p>\n Biljana \u0110ur\u0111evic\u0301<\/strong> (1973, Beograd, Srbija). Postdiplomske studije zavr\u0161ila na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2000). Priredila je vi\u0161e grupnih i samostalnih me\u0111unarodnih izlo\u017ebi i dobitnica je brojnih nagrada i stipendija. \u017divi i radi u Beogradu.<\/p>\n Anetta Mona Chisa<\/strong> (1975, Nadlac, Rumunija) iLucija Tka\u010dova<\/strong> (1977, Banska Stiavnica, Slova\u010dka) sara\u0111uju od 2000. godine. Obe su diplomirale na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna u Bratislavi u Slova\u010dkoj, a od 2001. godine zajedno izla\u017eu na me\u0111unarodnom nivou na mnogim grupnim i samostalnim izlo\u017ebama. Osvojile su nekoliko nagrada i u\u010destvovale u mnogim AIR programa. \u017dive i rade u Berlinu, \u010ce\u0161koj i Pragu.<\/p>\n Andrea Pala\u0161ti<\/strong> (1984, Novi Sad, Srbija). Osnovne i master studije fotografije zavr\u0161ila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (2009). Doktorat iz umetnosti i teorije medija stekla na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Priredila je vi\u0161e grupnih i samostalnih me\u0111unarodnih izlo\u017ebi i u\u010destvovala je u AIR programima. Dobitnica je brojnih nagrada i stipendija. \u017divi u Novom Sadu.<\/p>\n Alexandra Croitoru<\/strong> (1975, Bukure\u0161t, Rumunija). Diplomirala je grafiku na Akademiji umetnosti u Bukure\u0161tu (1998), gde je i doktorirala u oblasti umetni\u010dkog istra\u017eivanja (2012). Na istoj akademiji i radi kao docent na foto-video odseku. U\u010destvovala je na mnogim me\u0111unarodnim samostalnim i grupnim izlo\u017ebama i nagra\u0111ena je sa nekoliko stipendija i AIR programa. \u017divi i radi u Bukure\u0161tu.<\/p>\n UMETNOST podunavskih zemalja<\/strong> Sandra Zarth<\/strong> (1970, Keln, Nema\u010dka). \u010clan je Bundesverbandes Bildender K\u00fcnstler (BBK) u Kelnu od 2003. Dobitnica je stipendije Otmar Alt fondacije, Hamm (2004). Predstavila je svoje radove, instalacije i performanse na velikom broju me\u0111unarodnih grupnih i samostalnih izlo\u017ebi.<\/p>\n Claus Dieter Geissler<\/strong>\u00a0(1952, Rinteln a. d. Weser, Nema\u010dka). Radio je kao fotograf vi\u0161e od 40 godina. Ima diplomu master fotografa (1980). Dobitnik je vi\u0161e stipendija i u\u010desnik velikog broja izlo\u017ebi. \u017divi i radi u Kelnu.<\/p>\n Christian Eder<\/strong> (1964, Bregenz, Austrija). Diplomirao je na Univerzitetima u Insbruku i Be\u010du (1998). Priredio je mnoge me\u0111unarodne samostalne i grupne izlo\u017ebe, a njegovi radovi nalaze se u javnim i privatnim kolekcijama. \u017divi i radi u Be\u010du i Bregencu.<\/p>\n Eric Kressnig<\/strong>\u00a0(1973, Klagenfurt, Austrija). Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Be\u010du (2001). U\u010destvovao je u AIR programima, dobitnik je nekoliko stipendija i u\u010desnik i brojnim me\u0111unarodnim grupnim i samostalnim izlo\u017ebama.<\/p>\n Florentina Pakosta<\/strong> (1933, Be\u010d, Austrija). Studirala je na Likovnoj akademiji u Be\u010du i zavr\u0161ila studije u Parizu, Pragu i Amsterdamu. Dobitnica je nekoliko nagrada i priznanja za svoj umetni\u010dki rad. \u010clan je Be\u010dke secesije od 1971. godine. Pakosta je aktivna i kao pisac. U\u010destvovala je nabrojnim izlo\u017ebama. \u017divi i radi u Be\u010du.<\/p>\n Franc Reidl<\/strong> (1976, Bad Ischl, Austrija). Diplomirao je na Be\u010dkoj akademiji likovnih umetnosti; master klas za vajarstvo, Ortweinschule, Grac. Dobitnik je brojnih stipendija. Predavao je na Tehni\u010dkom univerzitetu u Be\u010du, Zavod za trodimenzionalni dizajn (2007).<\/p>\n Fric Ruprechter<\/strong> (1950, Matrei, Austrija). Studirao je slikarstvo na Akademiji primenjenih umetnosti, Odeljenje za Be\u010dki univerzitet, zatim na Akademiji Minerva u Groningenu, Holandija i proveo \u0161est meseci na Akademiji umetnosti u Korku, Irska. Izlagao je na mnogim grupnim i samostalnim izlo\u017ebama. \u017divi i radi u Maria Lanzendorf u blizini Be\u010da.<\/p>\n Hermann J. Painitz<\/strong> (1938, Be\u010d, Austrija). Zavr\u0161io obuku za filigrana. Diplomirao na akademijama u Bernu, Londonu i na Univerzitetu u Be\u010du, odsek za istoriju umetnosti. Predavao je na be\u010dkom Univerzitetu primenjenih umetnosti. Predsednik Be\u010dke secesije (1977-1983). \u017divi i radi u Be\u010du.<\/p>\n J\u00e1nos Megyik<\/strong>\u00a0(1938, Szolnok, Ma\u0111arska). Studirao je u Be\u010du na Likovnoj akademiji (1960). Za svoj umetni\u010dki rad nagra\u0111en je sa mnogim priznanjima i sa nekoliko stipendija. Izlagao je na brojnim grupnim i samostalnim izlo\u017ebama.<\/p>\n Robert <\/strong>Gschwantner <\/strong>(1968, Steyr, Austrija). Obu\u010den kao tehni\u010dki crta\u010d i scenograf. Samostalni umetnik od 1994. godine. \u017divi i radi u Berlinu i Rimu.<\/p>\n Rudolf Sikora<\/strong> (1946, \u017dilina, Slova\u010dka).Va\u017ei za jednu od najoriginalnijih li\u010dnosti Slova\u010dke vizuelne umetnosti jo\u0161 od po\u010detka 1970-ih godina. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna u Bratislavi (1969), gde je kasnije radio kao profesor (1990-2004), a zatim nastavio da predaje na Filozofskom fakultetu Tehni\u010dkog univerziteta u Ko\u0161icama do 2011. godine. Izlagao je na brojnim me\u0111unarodnim samostalnim i grupnim izlo\u017ebama. Radovi mu se nalaze u javnim kolekcijama i muzejima. \u017divi i radi u Bratislavi.<\/p>\n Bukta Imre<\/strong> (1952, Mezoszemere, Ma\u0111arska). Bio je \u010dlan Sentandreja Vajda Lajo\u0161 Studija (1976-1977), najuticajnije alternativne grupe tog perioda. Njegov prvi nastup u Budimpe\u0161ti (1978) doneo mu je instant priznanje i uspeh na budimpe\u0161tanskoj umetni\u010dkoj sceni.<\/p>\n Alen Flori\u010dic\u0301<\/strong> (1968, Pula, Hrvatska). Zapo\u010deo je svoju umetni\u010dku karijeru nakon zavr\u0161etka\u00a0vajarske<\/a>\u00a0\u0161kole u\u00a0Rijeci<\/a>\u00a0(1993). Tokom 1990-tih, bavio se slikarstvom i skulpturom, a u skorije vreme, bavi se urbanim instalacijama, ambijentalnom umetno\u0161\u0107u iumetni\u010dkim filmom. \u017divi i radi u Rapcu.<\/p>\n Davor Sanvincenti<\/strong> (1979, Kopar, Slovenija). Master studije zavr\u0161io kod Steina & Woody Vasulka \u2013 Muziekgebouw aan \u2018t IJ, Amsterdam, Holandija (2013). U\u010destvovao je u mnogim AIR programa. Njegov rad je izlagan i predstavljan na me\u0111unarodnom nivou, uklju\u010dujuc\u0301i i festivale. Dobitnik je mnogih nagrada i stipendija, predava\u010d i u\u010desnik u diskusijama na me\u0111unarodnim univerzitetima. Njegovi radovi se nalaze u javnim kolekcijama i muzejima.<\/p>\n \u0110or\u0111e Jandric\u0301<\/strong> (1956, Zadar, Hrvatska). Diplomirao je na Akademiji umetnosti i Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Predavao je na Akademiji primijenjenih umjetnosti u Rijeci. Izlagao na brojnim me\u0111unarodnim samostalnim i grupnim izlo\u017ebama. \u017divi i radi u Zagrebu.<\/p>\n Iva Gobic\u0301<\/strong> (1973, Rijeka, Hrvatska). Zavr\u0161ila master na restauraciji knjiga na Akademiji umetnosti u Ljubljani, Slovenija (2011). Izlagala je na brojnim me\u0111unarodnim samostalnim i grupnim izlo\u017ebama. \u017divi i radi u Rijeci.<\/p>\n Ivan Posavec<\/strong> (1951, Du\u017eica, Hrvatska). Diplomirao je na Akademiji dramskih umjetnosti u Zagrebu i magistrirao fotografiju na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Dobitnik je mnogih nagrada za svoj umetni\u010dkirad. \u017divi i radi u Zagrebu.<\/p>\n Matija Debeljuh<\/strong> (1980, Pula, Hrvatska). Diplomirao je video umetnost na odseku za dizajn vizuelnih komunikacijana Akademiji likovnih umjetnosti u Splitu (2004). Nakon u\u010de\u0161\u0107a u nekoliko nacionalnih i me\u0111unarodnih radionica, njegovi eksperimentalni filmovi i video radovi su prikazani na me\u0111unarodnim festivalima gde su osvojili zna\u010dajne nagrade.<\/p>\n Sebastijan Dra\u010dic\u0301<\/strong> (1980, Zagreb, Hrvatska). Diplomirao je na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu (2006). Do sada je izlagao na brojnim samostalnim i grupnim izlo\u017ebama u zemlji i inostranstvu, i u\u010destvovao u rezidencijalnom programu u Be\u010du. Dobitnik je vi\u0161e nagrada i \u010dlan Hrvatskog dru\u0161tva likovnih umjetnika.<\/p>\n \u0160IKUTI MA\u0160INA<\/strong> (Andi Ban\u010dic\u0301, Denis i Elvis Lenic Mauro Macan, Darko Pekica i Neven Per\u0161ic\u0301). Ova grupa umetnika sara\u0111uje od 2000. godine (Svetvin\u010denat, Istra). Organizuju umetni\u010dke izlo\u017ebe, predstave, koncerte, predavanja, snimaju filmove i sl.<\/p>\n Zlatan Vehabovic\u0301<\/strong> (1982, Banja Luka, Bosna i Hercegovina). Diplomirao je na Akademiji umjetnosti u Zagrebu, odsek slikarstvo (2006). Vehabovic\u0301 je izlagao na vi\u0161e samostalnih i grupnih izlo\u017ebi, a njegovi radovi su deo umetni\u010dkih kolekcija u Hrvatskoj i inostranstvu. Dobitnik je mnogih priznanja za svoj umetni\u010dki rad. \u017divi i radi u Zagrebu.<\/p>\n Andrea Ivanovic\u0301 Jak\u0161ic\u0301<\/strong> (1979, Slavonski Brod, Hrvatska). Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (2005). Predstavila svoj rad na samostalnim i grupnim izlo\u017ebama u zemlji i inostranstvu. Njeni radovi se nalaze u privatnim kolekcijama.<\/p>\n Rado\u0161 Antonijevic\u0301<\/strong> (1969, Srbija). Vizuelni umetnik i pedagog. Magistrirao je vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, gde je trenutno docent dok zavr\u0161ava doktorski projekat. \u010clan je i jedan od osniva\u010da nezavisne umetni\u010dke asocijacije “Trec\u0301i Beograd”.<\/p>\n Vesna Perunovic\u0301<\/strong> (1960).Osnovne (1984) i magistarske (1987) studije zavr\u0161ila na Akademiji likovnih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Predstavila je svoj rad na izlo\u017ebama u nekoliko galerija i muzeja. Radi u razli\u010ditim medijima, u rasponu od skulpture i slikarstva do video instalacije i performansa. \u017divi i radi u Torontu, Ontario, Kanada.<\/p>\n Veljko Vuja\u010dic\u0301<\/strong> (1969, Beograd, Srbija). Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu (1994). U\u010destvovao je na mnogim me\u0111unarodnim grupnim izlo\u017ebama, i nekoliko samostalnih izlo\u017ebi.<\/p>\n Slobodan Kne\u017eevic\u0301 Abi <\/strong>(1948, Ba\u010dko Dobro Polje, Srbija). Diplomirao (1977) i magistrirao (1979) na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek grafike. Priredio je veliki broj izlo\u017ebi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je trinaest nacionalnih nagrada. Redovni je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Zivi i radi u Novom Sadu.<\/p>\n MP_art<\/strong> je akronim od dva umetnika, Maja Bud\u017earov i Predrag \u0160i\u0111anin, koji svoj zajedni\u010dki rad smatraju va\u017enijim od pojedina\u010dnih umetni\u010dkih biografija – “Umetnost se sastoji od umetnosti same, ne od umetnika”. \u017dive i rade zajedno od januara 2003. godine fokusirani na istra\u017eivanje sopstvenih me\u0111usobnih emocija i intimnosti kroz umetnost koja je, pre svega, fizi\u010dka (performans) i meditativna (slika\/tekst\/boja). Njihov rad \u010dini ravnopravnu upotrebu svog tela, fotografije, teksta, videa, interneta i povremene kombinacije novih medija sa razli\u010ditim standardnim materijalima (slika, keramika i staklo).<\/p>\n Dragan Vojvodic\u0301<\/strong> (1965, Kula, Srbija). Diplomirao je na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini (1992) i Akademiji umetnosti u Novom Sadu (1995). Izlagao je na nekoliko me\u0111unarodnih samostalnih i grupnih izlo\u017ebi i dobitnik je brojnih nagrada, stipendija i grantova. Tako\u0111e je u\u010destvovao u AIR programima, prezentacijama, predavanjima i radionicama.<\/p>\n Dan Palade<\/strong> (1954, Onesti, Rumunija). Akademski je slikar. Izlagao je na mnogim me\u0111unarodnim samostalnim i grupnim izlo\u017ebama. U\u010destvovao je na brojnim umetni\u010dkim simpozijumima, a njegovi radovi se nalaze u muzejima, privatnim i javnim kolekcijama. \u017divi i radi u Rumuniji.<\/p>\n Atanas Atanasov<\/strong> (1964, Burgas, Bugarska). Diplomirao je slikarstvo na Nacionalnoj akademiji lepih umetnosti u Sofiji. \u010clan je Saveza bugarskih umetnika od 1997. godine. U\u010destvovao \u00a0je na velikom broju samostalnih i kolektivnih izlo\u017ebi i dobitnik je nekoliko nagrada za svoj umetni\u010dki rad.<\/p>\n Atanas Gadjev<\/strong> (1960, Belovo, Bugarska). Master studije keramike zavr\u0161io na Nacionalnoj akademiji umetnosti u Sofiji (1987). \u010clan je Saveza bugarskih umetnika od 1991. godine, i suosniva\u010d udru\u017eenja Lingua Franca. Priredio je veliki broj samostalnih izlo\u017ebi u Bugarskoj i inostranstvu, a u\u010destvuje i u brojnim me\u0111unarodnim projektima i AIR programima.<\/p>\nFestival 2016.<\/h2>\n
\n<\/strong><\/p>\n
\n<\/strong><\/p>\n
\n<\/strong><\/p>\n
\n<\/strong><\/p>\n<\/h2>\n
Festival 2015.<\/h2>\n
Festival 2014.<\/h2>\n
\nNema\u010dka, Austrija, Slova\u010dka, Ma\u0111arska, HRVATSKA, SRBIJA, Rumunija, Bugarska<\/p>\n