Geografija velike reke je veli\u010danstveno oblikovala jedan zanimljiv evropski region: od visokorazvijene centralne Evrope do njene manje razvijene crnomorske periferije pore\u0111ano je deset dr\u017eava. Danas te dr\u017eave sa dunavskih obala (Nema\u010dka, Austrija, Slova\u010dka, Ma\u0111arska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina), sve vi\u0161e i sve vidljivije, nastoje da se integri\u0161u u jedinstven evropski kompleks. Aktuelna nastojanja umetnost je ve\u0107 anticipirala: jo\u0161 davnih osamdesetih godina pro\u0161log veka italijanski pisac Klaudio Magris je u svojoj knjizi jednostavnog naslova Dunav (1986) jedinstvenim video i shvatio podunavski kulturni prostor u kojem su delovali brojni zna\u010dajni umetnici, knji\u017eevnici, filozofi, nau\u010dnici poput Ni\u010dea, Hajdegera, Vitgen\u0161tajna, Kafke, Krle\u017ee, Konrada, Pope, grofa Drakule, Ovidija i drugih. O tom specifi\u010dnom (po)dunavskom kulturnom jedinstvu upravo je u Novom Sadu govorio i ugledni ma\u0111arski spisatelj \u0110er\u0111 Konrad, ina\u010de i sam jedan od Magrisovih \u201ejunaka\u201d: \u201eO \u010demu bismo drugom i mogli da razmi\u0161ljamo u novosadskoj Dunavskoj ulici, \u0161etaju\u0107i u prijateljskom dru\u0161tvu. Toliko je raznovrsnih zajednica u Evropi: narodi, narodnosti, predeli, regioni, gradovi, re\u010dne doline kao \u0161to je, na primer, Dunavski basen! Preporu\u010dujem pa\u017enji akademskih lovaca na identitete da prona\u0111u i da ispevaju du\u0161u Podunavlja, pokloniv\u0161i se s ove udaljenosti i Klaudiju Magrisu. Mo\u017eda smo zaista ovako zajedno, od Crne \u0161ume do Crnog mora, poprili\u010dno \u0161areno i mnogobrojno dru\u0161tvo unutar Evrope. A to je jedan zaseban roman.\u201d<\/p>\n
Vo\u0111eni tom konradovskom mi\u0161lju novosadski organizatori su na Dunavu, ispod velelepne Petrovardinske tvr\u0111ave, uspostavili Festival savremene umetnosti Dunavski dijalozi. Manifestacija je pokrenuta u vremenu posle ve\u0107 sti\u0161anih i okon\u010danih burnih, neki put \u010dak i revolucionarnih promena, u ve\u0107em broju podunavskih zemalja. Danas, po\u010detkom 21. veka, \u010ditav ovaj region geopoliti\u010dki izgleda znatno druga\u010dije \u2013 nakon pada \u010cau\u0161eskua, ru\u0161enja Berlinskog zida, raspada SSSR-a, ponovnog ujedinjenja Nema\u010dke, razlaza \u010ce\u0161ke i Slova\u010dke, krvavog i tragi\u010dnog raspada Jugoslavije, izlaska Ukrajine i Moldavije iz Sovjetskog Saveza. A sve to vreme kontinuirano je ostvarivan veliki projekat ujedinjenja Evrope.<\/p>\n
Organizatori Dunavskih dijaloga, promi\u0161ljaju\u0107i nedavna zbivanja, nametnuli su selektorima i umetnicima logi\u010dno pitanje: Kako su se nedavni istorijski doga\u0111aji odrazili u aktuelnoj umetnosti? Da li su i kako, svi ti lokalni, regionalni i nacionalni povodi iznedrili nova zna\u010denja i univerzalne \u201eporuke\u201d?<\/p>\n
Pokazalo se da aktuelna umetnost name\u0107e nove standarde u atmosferi \u201eikonosfere\u201d. Formirana kompjutersko-elektronskom umre\u017eeno\u0161\u0107u savremenog sveta ona sasvim agresivno name\u0107e globalisti\u010dko poimanje kulture. Ne bi se smelo zaboraviti da je evropska umetnost, jo\u0161 tokom postmodernisti\u010dkih osamdesetih, insistirala na zna\u010daju nacionalnih identiteta, te da su u tada\u0161njim diskursima funkcionisala ozna\u010denja umetni\u010dkih pravaca poput: italijanska transavangarda, nema\u010dki novi eskpresionizam, neue slovenische kunst i dr. Danas se obnavlja (l)egalizacija i (re)afirmacija prava na univerzalne poruke i koncepte. I u tim promenama postoji jedan specifi\u010dan proces. Jer, sve donedavno, na velikim internacionalnim izlo\u017ebama male zemlje i kulture kao da su dobijale pravo na modernost tek posle reinventarisanja i recikliranja sopstvene istorije, tek nakon svojevrsnog pokazivanja i dokazivanja vlastitih korena. Tokom devedesetih, afirmacijom Klocove teze o obnovljenoj, novoj ili drugoj moderni u umetnosti \u2013 pogotovo u onoj koju ho\u0107emo da vidimo kao autenti\u010dnu \u2013 prevashodno se insistira na uspostavljanju ontolo\u0161kih zna\u010denja i vrednosti. A upravo je takva umetnost delotvorna, primenljiva, \u010dak partikularna. Uostalom, jo\u0161 je Filiberto Mena zapisao \u201eda umetnost ima pravo na zasebnost ne da bi se izdvojila, nego da bi svojim modelom bila primer drugim znanjima i drugim praksama.\u201d<\/p>\n
Va\u017eno je konstatovati da se umetnost u najve\u0107em broju podunavskih zemlja u aktuelnom trenutku odvija u demokratskim dru\u0161tvima. Danas je stanje demokratije u podunavskim zemljama bolje nego bilo kad pre, bez obzira na prepreke nametnute ekonomskom krizom, te bolnim tranzicijskim procesima u zemljama biv\u0161eg socijalizma. Po\u010detkom ovog veka Jost Smirs je, bave\u0107i se promocijom kulture raznolikosti u doba globalizacije, u svojoj knjizi karakteristi\u010dnog i i te kako primenjivog naziva Umetnost pod pritiskom (2003) istakao da umetnost su\u0161tinski u\u010destvuje u demokratskim debatama, te da je njena uloga izuzetno zna\u010dajna kao uverljiv i validan odgovor na najrazli\u010ditija \u017eivotna pitanja. Pri tome, aktuelna umetnost nudi mno\u0161tvo \u201eporuka\u201d, ona je izra\u017eajno raznovrsna, a njeno dejstvo i uticaj su intenzivniji nego u ranijim razdobljima, jer se distribuiraju putem globalno umre\u017eenih komunikacionih kanala. Zato je dana\u0161nja umetnost, po Smirsu, \u201epolje na kojem se emotivne inkompatibilnosti, dru\u0161tveni konflikti i pitanja statusa sukobljavaju na mnogo koncentrisaniji na\u010din nego \u0161to je to u svakodnevnoj komunikaciji\u201d.<\/p>\n
Dakle, umetnost u aktuelnom trenutku menja i prilago\u0111ava svoje bi\u0107e zahvaljuju\u0107i sve sna\u017enijim i umno\u017eenijim impulsima sveta, te je zati\u010demo u svojevrsnom \u201erasplinutom stanju\u201d (Iv Mi\u0161o), ili je shvatamo kao manifestaciju \u201erelacione estetike\u201d (Nikolas Burio). No, mo\u017eda je najubedljivije mi\u0161ljenje Fran\u010deska Bonamija koji je zaklju\u010dio da je umetnost, i nadalje, samo interpretacija sveta. U jednom intervjuu on konstatuje: \u201ePreferiram umetnost koja koristi metafore, \u010dak i ako se odnose na etiku i politiku, ali pod uslovom da su metafore formulisane dovoljno jasno da ih posmatra\u010d mo\u017ee lako protuma\u010diti i tako u\u0107i u polje zna\u010denja umetnosti. Jer, umetnici koji me zanimaju iskazuju izrazitu meru osobenosti, ali umeju da komuniciraju sa svetom.\u201d<\/p>\n
U okru\u017eenju svih tih meritornih koncepcijskih stavova i mi\u0161ljenja na Prvom festivalu savremene umetnosti Dunavski dijalozi 2013 u Novom Sadu postavljene su izlo\u017ebe radova umetnika iz Nema\u010dke (Georg Garc), Austrije (D\u017eord\u017eija Krajmer, Zilke Majer, Leopold Kesler i Kristof \u0160varc \u2013 u izboru kustoskinje Pie \u017dardi), Slova\u010dke (Viktor Huljik), Ma\u0111arske (Apolka Ero\u0161, Babo\u0161 Zili, Jo\u017eef Juhaz i Oros I\u0161tvan \u2013 u izboru galeristkinje Marte Sila\u0111i), Hrvatske (Vladimir Frelih), Srbije (diSTRUKTURA, Stevan Koji\u0107, Nenad Bogdanovi\u0107) i Rumunije (Liliana Popa). Dakako, tim izlo\u017ebama dominiraju tzv. individualne mitologije. Dana\u0161nji umetnici se bave izazovima sociolo\u0161kog, psiholo\u0161kog, medijskog, kulturolo\u0161kog okru\u017eenja i\/ili introspekcijskim sagledavanjem vlastitog bi\u0107a. Tako umetnost s po\u010detka druge decenije 21. veka na najbolji na\u010din pokazuje da je sposobna da spozna, reflektuje, protuma\u010di, \u010dak i da sama emituje impulse svakodnevlja. Direktniji, anga\u017eovaniji odnos prema manifestacijama spoljnog sveta naj\u010de\u0161\u0107e se ispoljava kroz konceptualizaciju \u201ereciklirane\u201d stvarnosti, kroz stvarala\u010dke tehnolo\u0161ke poduhvate kojima se obnavlja i realizuje ideja o poistove\u0107enju umetnosti i \u017eivota; a u nekim ostvarenjima je mogu\u0107e zapaziti da stvarnost nije samo tema, nego je voljom umetnika u svoj svojoj autenti\u010dnoj pojavnosti integrisani strukturalni element umetni\u010dkog dela. Takva umetnost je uvek obele\u017eena jasnim kriti\u010dkim stavovima o svetu na\u0161eg doba, bilo da se radi o direktnom anga\u017eovanom odnosu, bilo da se radi o plasti\u010dki \u201eprikrivenim\u201d napomenama ili preporu\u010denim principima za prevladavanje svih tegobnosti svakodnevlja (racionalizam, geometrija, konstrukcija). Istovremeno, aktuelna umetnost je menjaju\u0107i vlastito bi\u0107e postala svojevrsni agens niza autenti\u010dnih \u017eivotnih informacija, podsti\u010du\u0107i i zahtevaju\u0107i dijalog i direktnu komunikaciju koja nas mo\u017ee odvesti ka novim saznanjima i zaklju\u010dcima, ka nekoj novoj moralnosti i etici. Jer, \u201eetika se nu\u017eno javlja kao moralna potreba\u201d (Edgar Moren).<\/p>\n
Posebnost ove manifestacije predstavlja serija izlo\u017ebi kojima se u svojevrsni \u201edijalo\u0161ki\u201d odnos postavljaju radovi po jednog umetnika iz Austrije i Srbije. Tako koncipiranim postavkama je podr\u017eana ideja dijaloga na kojoj je zasnovan \u010ditav novosadski festival, ali je, istovremeno, reafirmisano i Magrisovo na\u010delo duhovno-prostorne objedinjenosti svih intelektualnih, filozofskih i prakti\u010dnih potencijala anga\u017eovanih u zajedni\u010dkim akcijama (politi\u010dkim, ekonomskim, kulturolo\u0161kim\u2026) u zemljama dunavskog priobalja.<\/p>\n
U likovno-vizuelnom smislu ovakve komparativne postavke daju specifi\u010dne rezultate jer su u ovu jedinstvenu poziciju umetnici \u201edovedeni\u201d voljom selektora, bez prethodnih poznavanja opusa svog izlo\u017ebenog partnera. Kuratorska namera je da se objedine sli\u010dni (ili razli\u010diti) umetni\u010dki koncepti i senzibiliteti, da se ostvari sinergijsko dejstvo, da se (jo\u0161 jednom) poka\u017ee univerzalnost umetni\u010dkih poruka. Osim toga, osniva\u010d festivala je nastojao da ovakvim izlo\u017ebenim konceptima srpskim umetnicima omogu\u0107i komparativno sagledavanje vlastitih stavova. Jer, jo\u0161 uvek nisu potpuno i\u0161\u010dilile traumati\u010dne posledice delovanja \u201eumetnosti u zatvorenom dru\u0161tvu\u201d iz devedesetih godina proteklog veka. Produ\u017eeno dejstvo tih posledica je primetno i danas zahvaljuju\u0107i dugotrajnoj (tranzicijskoj) krizi srpskog dru\u0161tva koje jo\u0161 uvek ne dose\u017ee sistemske standarde evropske demokratije.<\/p>\n
Izbor Austrije za partnera u Dunavskom dijalogu 2013 je, po mnogo \u010demu, sasvim logi\u010dan i opravdan. Latentna saradnja aktera ove dve umetnosti prote\u017ee se jo\u0161 od poznih godina 18. veka kada su na Be\u010dkoj akademiji studirali i svoja stvarala\u0161tva zapo\u010dinjali brojni istaknuti umetnici iz srpske istorije umetnosti. Od tada datiraju i brojne personalne umetni\u010dke saradnje. Slikar Uro\u0161 Predi\u0107 je kao asistent u klasi za anti\u010dko slikarstvo, zahvaljuju\u0107i saradnji sa svojim profesorom Kristijanom Gripenkerlom, tokom 1883. godine oslikao friz iz gr\u010dko-rimske mitologije unutar dvorane Donjeg doma u tada tek sagra\u0111enoj zgradi Be\u010dkog parlamenta. Interesantan je i odnos nekolicine srpskih umetnika prema velikom austrijskom slikaru Oskaru Koko\u0161ki: mladi Milan Konjovi\u0107 je po\u010detkom dvadesetih godina pro\u0161log veka u Be\u010du odu\u0161evljen Koko\u0161kinim ekspresionizmom, te ga pismom moli da bude primljen u njegovu klasu na Akademiji u Drezdenu; tokom ratne 1942. godine srpski slikar Predrag Pe\u0111a Milosavljevi\u0107 sara\u0111uje sa Koko\u0161kom u vreme njihovih zajedni\u010dkih londonskih dana; a tokom 1948. godine, kada SFRJ ne u\u010destvuje na Venecijanskom bijenalu, izlo\u017eba Oskara Koko\u0161ke je bila postavljena u Jugoslovenskom paviljonu u \u0110ardinu. Interesantna je i saradnja svetski afirmisanih umetnica performansa \u2013 Vali Export i Marine Abramovi\u0107. Tokom 2006. godine, u njujor\u0161kom Muzeju Gugenhajm, u okviru svoje velike akcije retrospektivnog (re)interpretiranja najzna\u010dajnijih svetskih performansa, Abramovi\u0107eva je \u201ecitirala\u201d performans Vali Export \u2013 Genitalna panika (iz 1969). Izme\u0111u ovih anegdotski nabrojanih nekih od zna\u010dajnih dodira austrijske i srpske umetnosti odvijali su se brojni drugi saradni\u010dki kontakti, izlo\u017ebe, programi, refleksije i prepleti.<\/p>\n
\u010cini se da je niz novosadskih festivalskih zajedni\u010dkih izlo\u017ebi sasvim diskretno, tiho i bez prenagle\u0161enih gestova pokazao svojevrsnu podudarnost i bliskost umetnika odabranih iz aktuelnih tokova austrijske i srpske umetnosti. Radi se o umetnicima koji svoju umetnost zasnivaju na modernisti\u010dkim principima, koji se brinu o autenti\u010dnostima odabranog medija, kod kojih se impulsi stvarnosti recikliraju i filozofiraju plasti\u010dkom konstitucijom ostvarenog dela.<\/p>\n
Figuracijski slikarski koncepti Roberta Hamer\u0161tila i Petra \u0106ur\u010di\u0107a posve\u0107eni su strategiji mikro narativa. Ovi autori nam objavljuju pri\u010de iz li\u010dnih istorija. Kod Hamer\u0161tila se radi o svedenoj, siluetnoj figuri sme\u0161tenoj u miljee vlastitih se\u0107anja, dok \u0106ur\u010di\u0107 suverenim crta\u010dkim postupkom defini\u0161e ekspresivne slike uverljivih psiholo\u0161kih studija ljudi i doga\u0111aja iz svoje okoline. Njihov je stav u su\u0161tini postmodernisti\u010dki \u2013 po\u0161tovanje istorije umetnosti, \u010desto \u010dak i odre\u0111ena citatnost naslikanih prizora, subjektivisti\u010dki stav nas upu\u0107uju na to. No, u aktuelnom trenutku ova su slikarstva validna i delotvorna svojim univerzalnim zna\u010denjima \u201eizvu\u010denim\u201d iz realnih situacija. Interesantnost ovog izlo\u017ebenog paralelizma je efektna i u jednom detalju: Hamer\u0161tilove siluete evociraju utisak vizantijskog shematizma u ikonografiji srpske umetnosti, dok u nekim pasa\u017eima \u0106ur\u010di\u0107eve slike postoji svojevrsni \u201epriziv\u201d \u0161ileovske pikturalne strukture.<\/p>\n
Geometrije Jozefa Li\u0161ingera i Ljubomira Vu\u010dini\u0107a su zasnovane na jedinstvenosti neoplasticisti\u010dke napomene o redu, skladu i harmoniji, ali i na zasebnim personalnim postupcima: Li\u0161ingerova umetnost je izrazito racionalisti\u010dka, zasnovana je na epistolo\u0161koj logici, a u aktuelnim radovima ovaj umetnik po\u0161tuje matemati\u010dke propozicije enigmatske igre sudoku kako bi do\u0161ao do idealnih formalnih i bojenih odnosa. Ovaj umetnik insistira na jednostavnosti, \u010distoti i preciznosti geometrijske likovne misli, te tako dolazi do plasti\u010dke konstitucije izuzetnih estetskih dometa. Ljubomir Vu\u010dini\u0107 je umetnik druga\u010dijeg kova: njegov geometrizam ima \u201eanga\u017eovano\u201d dejstvo jer je konfrontiran manifestacijama i atmosferi dru\u0161tva u krizi. Umetnik ideje racionalizma, konstrukcije, likovne jednostavnosti i \u010distote nudi kao \u201erecept\u201d za prevladavanje kriznih tegoba. Multipliciranjem jednog geometrijskog motiva, obostranim \u0161tampanjem na grafi\u010dkom listu, te instaliranjem u prostoru Vu\u010dini\u0107 svoju plasti\u010dku ideju konkretizuje, \u010dini je stvarnom i delotvornom.<\/p>\n
Fric Ruprehter i Mira Brtka su umetnici ve\u010dito posve\u0107eni ontolo\u0161kim problemima slike\/slikarstva. Njihova aktivnost je usmerena ka istra\u017eivanju pikturalne povr\u0161ine koju Grindberg smatra ekskluzivnom karakteristikom slikarstva koju ono ne deli ni sa jednim drugim sistemom slika. Ruprehter nastoji da preciznu organizaciju slike oplemeni vidljivim tragovima vlastite senzibilnosti i to posti\u017ee diskretnim vibracijama monohromijske povr\u0161ine, jednostavnim \u201elenjirskim\u201d linijama, blagom obojeno\u0161\u0107u. Taj tihi i \u201esve\u010dani\u201d estetizam emituje ubedljivo dejstvo nekakve elementarne likovnosti. \u201eBele slike\u201d Mire Brtke su naseljene diskretnim crte\u017eom multipliciranih paralelnih linija koje izranjaju iz bele monohromije. Minimalizam, jednostavnost, suvereno organizovan plasticitet multipliciranih pravilnih paralelnih linija \u2013 karakteri\u0161u njen rad kao \u201ekonkrete kunst\u201d. Ipak, i iz Ruprehterovih i iz Brtkinih slika proisti\u010de snaga jednog pro\u010di\u0161\u0107enog stava koji, na nivou principa, ima i te kakvu partikularnost i te kako potrebnu u aktuelnom trenutku sveta i vremena u kome \u017eivimo.<\/p>\n
Eva Petri\u010d i Nata\u0161a Teofilovi\u0107 suvereno vladaju medijsko-tehnolo\u0161kim slikama, izra\u017eavaju\u0107i dva potpuno personalizovana shvatanja sveta. Ono \u0161to je ovim umetnicama zajedni\u010dko jeste sposobnost da minorizuju zna\u010daj vlastite izuzetne tehnolo\u0161ke spretnosti i opremljenosti \u2013 medij jeste tek dobro upotrebljeno sredstvo za jasno definisanje vlastitih estetskih i eti\u010dkih na\u010dela. U okru\u017eenju globalne \u201eikonosfere\u201d Eva Petri\u010d printa crno-bele slike na prozirnim plo\u010dama od pleksiglasa. Ova umetnica snimaju\u0107i sebe, sopstveno telo, te \u010dine\u0107i poetski intonirane video zapise mesta u kojima je boravila, prezentuje jednu profilozofiranu refleksiju vlastitog (i na\u0161eg) sveta. Zahvaljuju\u0107i prozirnosti njenih fotografskih slika, od\u0161tampanih na pleksiglasu i postavljenih u prostoru, prizori iz okolne stvarnost su vidljivi u umetni\u010dinom delu. Umetnost Eve Petri\u010d stoga ne stvara iluziju stvarnosti nego postaje njen integralni deo. Nata\u0161a Teofilovi\u0107 se bavi virtuelnom stvarno\u0161\u0107u, zapravo virtuelnom predstavom \u010doveka. Ne insistiraju\u0107i na fotorealisti\u010dkoj sli\u010dnosti i karakteru klona, umetnica svojim junacima \u010duva njihovo \u201ekompjutersko\u201d poreklo. Me\u0111utim, svi ti virtuelni ljudi \u017eele da komuniciraju sa gledaocima. Teofilovi\u0107eva je uspela da svoju umetnost estetizira, da je ozna\u010di vlastitom ose\u0107ajno\u0161\u0107u, da svim tim virtuelnim ljudima udahne du\u0161u i u\u010dini nam ih dragim, bliskim. I sasvim sposobnim da nas vrate \u2013 sebi samima.<\/p>\n
\/\/ Sava Stepanov<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Geografija velike reke je veli\u010danstveno oblikovala jedan zanimljiv evropski region: od visokorazvijene centralne Evrope do njene manje razvijene crnomorske periferije pore\u0111ano je deset dr\u017eava. Danas te dr\u017eave sa dunavskih obala (Nema\u010dka, Austrija, Slova\u010dka, Ma\u0111arska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina), sve vi\u0161e i sve vidljivije, nastoje da se integri\u0161u u jedinstven evropski kompleks. Aktuelna […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1696,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10],"tags":[],"class_list":["post-1924","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-festival-2013"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1924","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1924"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1924\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1696"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1924"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1924"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1924"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}