{"id":3846,"date":"2016-11-01T11:17:49","date_gmt":"2016-11-01T11:17:49","guid":{"rendered":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/?p=3846"},"modified":"2016-11-04T17:19:52","modified_gmt":"2016-11-04T17:19:52","slug":"dd-2016-symposium","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/dd-2016-symposium\/","title":{"rendered":"DD 2016 SIMPOZIJUM"},"content":{"rendered":"

Sava Stepanov: <\/strong>U okviru Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi<\/em> u Novom Sadu osim brojnih izlo\u017ebi koje prezentuju aktuelnosti iz umetnosti zemalja podunavskog regiona \u2013 prire\u0111uju se i tematski simpozijumski skupovi. Posle tema Umetnost i kriza<\/em> (1914) i Umetnost u doba (ne)emocionalnosti<\/em> (1915), na ovogodi\u0161njem simpozijumu razmatrana je tema Umetnost u okru\u017eenju globalne nesigurnosti \u2013 umetnost, kritika, politika<\/em>.<\/p>\n

Postavlja\u010di teme su inicirani zapa\u017eanjem da se, nakon njujor\u0161kog 11. septembra 2001. godine, svet nalazi u stanju permanentne nesigurnosti. Od tada su se terorizam i praksa stradanja nedu\u017enih nametnuli kao fenomen svakodnevne stvarnosti. Uzroci su poznati i deo su koncepta aktuelnog svetskog poretka –\u00a0 nove geopoliti\u010dke i ekonomske strategije su u aktuelnom svetu dovele do ratova i permanentnih ratnih kriza, do dugotrajnih posledica nasilno sprovo\u0111enih demokratizacija i njima pokrenutih velikih migracija, do kulminacije terorizma. Sve te krizne situacije na\u0161eg dana\u0161njeg sveta se, zahvaljuju\u0107i visokoj razvijenosti tehnolo\u0161kih medija, generi\u0161u brzim \u0161irenjem informacija, remete\u0107i egzistencijalnu sabranost na globalnom nivou. Zapravo, kako to zapa\u017ea Suzan Sontag, ratovi su danas\u00a0 pretvoreni u prizore i zvuke iz dnevnog boravka.<\/p>\n

\"DD<\/a><\/p>\n

Pozicija umetnosti i umetnika u takvom okru\u017eenju je veoma kompleksna. Kao ni u ranijim epohama, ni dana\u0161nja umetnost nema presudan uticaj na pravce razvoja savremenog sveta. Veoma retko umetnici i umetnost dobijaju priliku da budu u korpusu odlu\u010duju\u0107ih zbivanja. Sve se sugestivnije pokazuje da je najefikasniji mogu\u0107i model delovanja umetnosti – iskazivanje personalizovanih stavova. \u201eU svakom slu\u010daju, mi imamo tu privilegiju da se kreativno izra\u017eavamo i da govorimo u javnosti<\/em>\u201c \u2013 izjavljuje srpska umetnica Tanja Ostoji\u0107 koja, koriste\u0107i upravo te privilegije, ve\u0107 dve decenije deluje na evropskim umetni\u010dkim destinacijama. Ona pripada onom krugu aktuelnih umetnika koji su potpuno svesni \u010dinjenice da je logika savremenog sveta u\u010dinila da je i \u201eve\u0107i deo sveta umetnosti zauzet hiperprodukcijom, investicijama, pranjem novca, produkcijom zabave i potro\u0161njom. Dakle, mo\u017eemo re\u0107i da je sistem umetnosti na neki na\u010din proizvod, \u201edete\u201c ekonomske nepravde…<\/em>\u201c[1]<\/a><\/p>\n

Takvog modela aktuelne umetnosti \u2013 potpuno su svesni i u\u010desnici novosadskog simpozijuma Umetnost u okru\u017eenju globalne nesigurnosti \u2013 umetnost, kritika, politika<\/em>, koji je Galerija Bel art \u00a0priredila 6. septembra ove godine.[2]<\/a><\/p>\n

Danas je potpuno vidljivo da se, kako to smatra i dr Jerko Denegri, \u201eposredstvom umetnosti<\/em> vi\u0161e ne mogu proizvesti krupnije dru\u0161tvene promene, kako su to idealisti\u010dki zami\u0161ljali protagonisti pokreta istorijskih avangardi prve polovine 20. veka i poneke od posleratnih neoavangardi<\/em>\u201d[3]<\/a> a koji su, naj\u010de\u0161\u0107e, delovali kao udru\u017eeni autori sa istim umetni\u010dko-socijalnim pretenzijama. Danas takvih pokreta nema, te je u aktuelnoj globalnoj konstelaciji na sceni sindrom servantesovskog Don Kihota, sindrom umetnika-usamljenika u prostoru sveta i umetnosti. Novosadski knji\u017eevnik Laslo Vegel \u010dak govori o prognanom umetniku ili prognanoj umetnosti (koju vlast ne ka\u017enjava eksplicitnim progonstvom, nego perfidnom institucionalnom marginalizacijom), dok knji\u017eevnik i teatrolog Zoran \u0110eri\u0107 poziciju umetnika\/pisca u vremenu posle 2000-te prepoznaje kao poziciju svojevrsne \u201cbezdomnosti\u201d… Mileta Prodanovi\u0107 uvi\u0111a da \u201csa napretkom tehnologije \u010dovek, paradoksalno, postaje sve ranjiviji, a u politici se, ba\u0161 kao i u umetnosti \u201cvelika pri\u010da\u201d razlomila na neprebrojivo mno\u0161tvo malih. Nekada jedinstvena opasnost od blokovskog sukoba i nuklearne kataklizme razlomila se na mno\u0161tvo kapilarnih opasnosti koje su potom po\u010dele da stvaraju mre\u017eu. Ona je prekrila ceo svet sa \u010dvori\u0161tima upravo na onim mestima koja su se tradicionalno smatrala bezbednima.<\/em>\u201d[4]<\/a> U toj univerzalnoj mre\u017ei itekako su prisutni akteri savremene umetnosti.<\/p>\n

Umetnik koji pretenduje da se danas bavi (n)ovim tehnolo\u0161ko-medijskim sredstvima i kanalima mora imati na umu \u010dinjenicu da je globalna mre\u017ea formirana u interesu i za potrebe velikih korporacija i krupnog privatnog kapitala koji danas vladaju svetom. Zbog toga je svetski net work<\/em> pretvoren u razra\u0111eni sistem manipulacije \u2013 prvenstveno upravljanjem informacijama i permanentnim nastojanjima da se realni i virtuelni svet izjedna\u010de. U tom i takvom prepletu gube se obrisi realnosti, stvari postaju manje jasne, menjaju se kriterijumi, stvaraju se podvojenosti od kojih je najubojitija ona koja se de\u0161ava u \u010dovekovoj svesti, a \u0161to umanjuju njegove sposobnosti da bude suvereni pojedinac u realnom svetu. Zbog toga stvaralac u domenu digitalne umetni\u010dke prakse mora biti spreman da upravlja tehnologijom i sposoban da iznedri uverljivo medijsko podupiranje vlastite misli. Jer, bez obzira na nenaklonjenost kontekstualnih zbivanja \u2013 umetnost ima obavezu da stvara dela-izvori\u0161ta estetskih, duhovnih, intelektualnih, moralnih i eti\u010dkih vrednosti, da sa\u010duva dignitet humanitatis principia artis.<\/em> Dana\u0161nja umetnost ima zadatak da nas za\u0161titi u okru\u017eju globalne nesigurnosti. U protivnom, mo\u017ee se desiti da nam mnoge odlu\u010duju\u0107e stvari promaknu, te da ni ne primetimo promene koje su u toku i koje nam tek predstoje, a koje \u0107e najverovatnije temeljno promeniti na\u0161 svet, na\u0161e bi\u0107e i ukupni smisao i su\u0161tinu \u017eivljenja.<\/p>\n

———–<\/p>\n

[1]<\/a> Lorel Meklahlin, Brak i druge migracije, intervju sa Tanjom Ostoji\u0107. Objavljeno u katalogu izlo\u017ebe 17. Bijenale umetnosti SEE Art Gates: stanja stvarnosti, Kulturni centar i Galerija savremene umetnosti, Pan\u010devo, septembar, 2016.
\n[2]<\/a> Simpozijum je otvorio dr Erhard Busek iz Austrije (Ekonomski Forum i Erste Fondacija) nadahnutim predavanjem na temu \u201eUmetnost i politika u Evropi\u201c a potom su govorili Andrea Lazea iz Rumunije, Aleksander Basin iz Slovenije, Vito Vojni\u0107 Pur\u010dar iz Ma\u0111arske, te Laslo Vegel, Zoran \u0110eri\u0107, Mileta Prodanovi\u0107, Je\u0161a Denegri, Tijana Palkovljevi\u0107, Ana Pani\u0107, Ksenija Samard\u017eija, Dimitrije Boarov, Borda\u0161 \u0110eze i Sava Stepanov (Srbija).
\n[3]<\/a> Je\u0161a Denegri, iz teksta pro\u010ditanog na simpozijumu Umetnost u okru\u017eenju globalne nesigurnosti \u2013 umetnost, kritika, politika, koji je prire\u0111en u sklopu Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi 2016, Galerija Bel art, Novi Sad, septembar 2016. Termin \u201eposleratne neoavangarde\u201c se odnosi na pojave u umetnosti nakon 1945-te godine.
\n[4]<\/a> Mileta Prodanovi\u0107, Altruizam i avangarda u ranom dvadesetprvom stole\u0107u. Iz teksta pro\u010ditanog na simpozijumu Umetnost u okru\u017eenju globalne nesigurnosti \u2013 umetnost, kritika, politika, koji je prire\u0111en u sklopu Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi 2016, Galerija Bel art, Novi Sad, septembar 2016<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sava Stepanov: U okviru Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi u Novom Sadu osim brojnih izlo\u017ebi koje prezentuju aktuelnosti iz umetnosti zemalja podunavskog regiona \u2013 prire\u0111uju se i tematski simpozijumski skupovi. Posle tema Umetnost i kriza (1914) i Umetnost u doba (ne)emocionalnosti (1915), na ovogodi\u0161njem simpozijumu razmatrana je tema Umetnost u okru\u017eenju globalne nesigurnosti \u2013 umetnost, […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":3848,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[30,26],"tags":[],"class_list":["post-3846","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-festival-2016","category-newsletter"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3846","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3846"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3846\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3848"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3846"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3846"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3846"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}