{"id":4033,"date":"2018-06-28T11:09:04","date_gmt":"2018-06-28T11:09:04","guid":{"rendered":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/?p=4033"},"modified":"2018-08-10T07:22:48","modified_gmt":"2018-08-10T07:22:48","slug":"upoznajte-umetnike-dd2018","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/upoznajte-umetnike-dd2018\/","title":{"rendered":"Upoznajte umetnike Dunavskih dijaloga 2018."},"content":{"rendered":"

Dunavski dijalozi 2018<\/em><\/strong>, <\/strong>predstavljaju kroz nekoliko programskih segmenata, autore iz deset podunavskih zemalja (Nema\u010dka, Austrija, Slova\u010dka, Ma\u0111arska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina).\u00a0Glavni program\u00a0je fokusiran na tri umetni\u010dka dijaloga izme\u0111u rumunskih i srpskih umetnika koje su odabrali kustosi Maria Orosan Telea (Temi\u0161var) i Sava Stepanov (Novi Sad), zatim na izlo\u017ebe umetnika po izboru kustosa iz pojedina\u010dnih podunavskih zemalja, kao i na dva dodatna programa:\u00a0PerformaNS<\/strong><\/u>, u selekciji Dragana Vojvodi\u0107a i\u00a0NOVI SAD +<\/strong><\/u>, <\/strong>koji \u0107e predstaviti nekoliko istaknutih novosadskih umetnika.<\/p>\n

Za samo otvaranje festivala, pored dijalo\u0161kih izlo\u017ebi, u desetak novosadskih galerijskih prostora, predstavi\u0107e se\u00a0 umetnici koji koncepcijom svog rada aktivno promi\u0161ljaju o ulozi \u010doveka u savremenom dru\u0161tvu.<\/p>\n

Zavirili smo u njihove ateljee i zamolili ih da nam pribli\u017ee svoj rad koji \u0107e prikazati krajem avgusta u Novom Sadu:<\/p>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/a>NEMA\u010cKA<\/h2>\n

Volfgang \u0160mit:<\/h3>\n

Sve moje figure su sli\u010dne, ali nikad nisu iste. Uprkos veoma sna\u017enoj redukciji, sve imaju svoje sopstvene linije, uglove i ivice. Ograni\u010denje na stalno ponavljajuc\u0301e figure omoguc\u0301ava neograni\u010denu slobodu dizajna:\u00a0 interakcije \u010doveka su ujedno i tema i ritmi\u010dne sekvence ili igranje sa zakonima matematike.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Volfgang \u0160mit (Wolfgang Schmidt)<\/strong>\u00a0je studirao projektovanje predmeta na FH Dortmund (Verner Nofer & Pit Moog), fokusirajuc\u0301i se na umetnost u javnom prostoru. Od tada je serijska obrada figure glavna tema svih njegovih radova koji su usledili. U\u010destvuje na domac\u0301im i me\u0111unarodnim samostalnim i grupnim izlo\u017ebama od 1995. godine. Bio je umetni\u010dki asistent profesora HD \u0160reder u Hamburgu, organizovao je me\u0111unarodne izlo\u017ebe i takmi\u010denja (1992-2000), radio kao kustos, umetni\u010dki direktor za Kunstboks, nacionalni bijenalni sajam umetnosti u Dortmundu (2009-15). Dobitnik je nekoliko umetni\u010dkih nagrada: Enepe-Rur (2015), Dortmunder Grafik (2002), stipendija za crte\u017e, Iserlohn (2003)…<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/a>AUSTRIJA<\/h2>\n

Gerlinde Tuma:<\/h3>\n

Moj rad je poku\u0161aj da shvatim dimenzijsko vrijeme – da osetim rastojanje i napetost izme\u0111u dva razli\u010dita trenutka dok radim na objektu ili slici – da prona\u0111em, defini\u0161em i formiram vezu izme\u0111u dve \u010dinjenice. Prate\u0107i vodec\u0301u struju u ponavljanju svog rada i sebe same uvek iznova, moguc\u0301e je prevesti vreme na jezik i materiju. <\/em><\/p><\/blockquote>\n

Gerlinde Tuma<\/strong>\u00a0(Gerlinde Thuma) je studirala slikarsku i filmsku animaciju u master klasi Marije Lasnig na Univerzitetu primenjene umetnosti u Be\u010du. Princip razvoja kontinualne vremenske progresije koristec\u0301i crte\u017e koji postaje pokretna slika u animiranom filmu je ne\u0161to \u0161to je Tuma nastavila da razvija u svojim dvostrukim slikama. Dok film dozvoljava slikama da se nastavi jedan za drugim, slikanje zaustavlja prolaz vremena. Pre i posle, imanentni u vreme, konzervirani su u procesu slikanja i primeni mnogih slojeva boje\u00a0glaziranih jednih preko drugih, a tako\u0111e i u crte\u017eu ugljem, medijumu \u010diji razvojni proces sam po sebi pretpostavlja privremenost.<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/a>MA\u0110ARSKA<\/h2>\n

drM\u00e1ri\u00e1s:<\/h3>\n

 <\/p>\n

“War All the Time”<\/em><\/p><\/blockquote>\n

drMaria\u0161<\/strong>\u00a0(B\u00e9la M\u00e1ri\u00e1s) je slikar, knji\u017eevnik i muzi\u010dar. Studirao je na Fakultetu Muzi\u010dke umetnosti u Beogradu, a od 1991. godine \u017eivi i radi u Budimpe\u0161ti. Njegovu multidisciplinarnu umetnost karakteri\u0161e sna\u017ean, kriti\u010dki jezik, izrastao iz identita, istorijskih i politi\u010dkih konteksta Isto\u010dne Evrope, dok u vizuelnom jeziku nalazimo elemente avangarde, dadaizma, pop arta, soc arta, nadrealizma i mnogih drugih stilova. Poznate umetni\u010dke kontekste koristi kao refleksije na svet idealnog, lepote, mira i transcendecije. Likove sa slika postavlja u konflikt su sa tim svetom, \u010dime ukazuje na politi\u010dku, istorijsku, dru\u0161tvenu realnost i podse\u0107a na bolna i tragi\u010dna iskustva. Svoje umetni\u010dko delovanje naziva dru\u0161tvenom hirurgijom. Priredio je samostalne izlo\u017ebe u Budimpe\u0161ti, Londonu, Beogradu, Njujorku, Pragu, Pekingu, Be\u010du… Njegova prozna dela su objavljena u Ma\u0111arskoj i Kini. Kao frontmen (peva\u010d, saksofonista i truba\u010d) grupe Tud\u00f3sok (Nau\u010dnici) odr\u017eao je vi\u0161e stotina koncerata od Moskve preko Berlina, Pariza do Londona i Njujorka.<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/a>SLOVA\u010cKA<\/h2>\n

Olja Stefanovi\u0107 Tria\u0161ka:<\/h3>\n

Fokus mog rada je na odnosu \u010doveka i prostora. Interesuje me dehumanizovan prostor, usamljen, izgubljen, li\u0161en svojih osnovnih funkcija. Cilj mog vizuelnog istra\u017eivanja kroz fotografiju je otkrivanje kakav uticaj svako od nas ima na prostor i kako prostor uti\u010de na nas, koliko prostor mo\u017ee da manipuli\u0161e nama i zbog \u010dega ose\u0107amo usamljenost u gradu i dru\u0161tvu. Savremeno dru\u0161tvo, nove tehnologije i dru\u0161tvene mre\u017ee daju nam novu definiciju prostora, omogu\u0107avaju da \u017eivimo introvetne \u017eivote, i da imamo sopstveni prostor koji poku\u0161avamo da menjamo kako \u017eelimo i na na\u010din na koji se ose\u0107amo sigurno. Ali, taj prostor nije realan, ne mo\u017eemo ga fizi\u010dki dodirnuti, on je samo na\u0161a ideja, idealna prostorna simulacija… Stvarni, fizi\u010dki prostor je prazan, jer je izgubio osnovni zna\u010daj i karakteristike. U mojim prethodnim radovima dokumentovala sam prostor kao napu\u0161ten, samotan, zapu\u0161ten i samo sa naznakama nekada\u0161nje slave. Svaki fotografisan prostor ima svoju sopstvenu pri\u010du i svoj kulturno – politi\u010dki kontekst.\u00a0Poslednjih pet godina, u mom radu, fokusiram se na svoju li\u010dnu istoriju, na na\u0161 odnos s istorijom, spomenicima i li\u010dnoj arhivi. Pri\u010de i sjec\u0301anja mog detinjstva igraju glavnu ulogu u vizuelnim istra\u017eivanjima i polazi\u0161tu za moju knjigu.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Olja Stefanovic\u0301\u00a0Tria\u0161ka <\/strong>(Novi Sad, Srbija, 1978) Diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna na odseku za fotografiju i nove medije u Bratislavi (2007). Predaje na Katedri za fotografiju i nove medije na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna. U svom radu interesuje je prostor i arhitektura i mnogo godina bavila se mapiranjem aritekture centralne i isto\u010dne Evrope dvadesetog veka. Predstavljala je svoj rad na mnogim grupnim i samostalnim izlo\u017ebama na me\u0111unarodnom nivou. \u017divi i radi u Bratislavi.<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n
\n

\"\"<\/a>Jan Skali\u010dan:<\/h3>\n

Moj rad je neka vrsta izjave, poku\u0161aj artikulacije misaonih procesa zasnovanih na razmatranju odre\u0111enog mesta i pro\u0161losti u poku\u0161aju da se iskustvo sveta vrati na neprobojnost materijala i pamc\u0301enja. Teorijska polazna ta\u010dka bila je teorija ve\u010dnog ponavljanja i pogled na cikli\u010dno ponavljanje pro\u0161losti u neizvesnoj sada\u0161njosti. Poku\u0161ao sam da razumem i posredujem, me\u0111utim to je beskrajan, konstantno repetitivan proces koji treba dalje razviti i materijalizirati ga za moguc\u0301nost da postanemo svesniji moguc\u0301nosti na\u0161eg stajanja u horizontu doga\u0111aja – prostora i vremena uop\u0161te.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Jan Skali\u010dan<\/strong> (Bratislava, Slova\u010dka, 1989) je osnovne (2016) i master studije (2018) zavr\u0161io na fotografiji i novim medijima na Akademiji lepih umetnosti i dizajna u Bratislavi, Bratislava, Slova\u010dka. Prva nagrada na slova\u010dkoj Press fotografiji u kategoriji Studenti i mladi fotografi do 25 godina (2014). Suosniva\u010d je i \u010dlan DSK. (umetni\u010dka grupa sa Lubo\u0161 Kotlar, Iva Durka\u010dova) i suosniva\u010d, organizator i kustos galerije \u017dumpa u Bratislavi. Predstavljao je svoj rad na izlo\u017ebama u Slova\u010dkoj i drugim zemljama.<\/p>\n

 <\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/a>HRVATSKA<\/h2>\n

Gildo Bav\u010devi\u0107:<\/h3>\n

U svom umjetni\u010dkom radu kriti\u010dki se bavim suvremenim dru\u0161tvom. Razli\u010ditim oblicima dru\u0161tveno anga\u017eirane umjetnosti s naglaskom na socijalne, politi\u010dke, ekolo\u0161ke probleme kao i tranzicijom javnog prostora. Polaze\u0107i iz vlastite to\u010dke gledi\u0161ta, propitujem i provociram dru\u0161tvene anomalije kao i polo\u017eaj \u010dovjeka-pojedinca u (ne)perspektivnosti jednog vremena.<\/em>Plasti\u010dni \u010dovjek stroj nastao je za vrijeme Almissa open Art Festivala 2015. godine. Mehani\u010dki udarci glavom pokrivenom plasti\u010dnom kacigom za za\u0161titu na radu u stijenu smje\u0161tenu u impozantnom krajoliku kanjona Cetine, nagla\u0161avaju surovi odnos malog \u010dovjeka (koji sve vi\u0161e postaje poput poslu\u0161ne ma\u0161ine) prema velikoj prirodi kojoj prkosi, bezobzirno je uni\u0161tavaju\u0107i istovremeno svijestan da bez te iste prirode ne mo\u017ee opstati.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Gildo Bav\u010devi\u0107<\/strong> ro\u0111en je u Splitu 1979. godine. Magistrirao je (2013) na Odsjeku filma i medijske umjetnosti na Umjetni\u010dkoj Akademiji u Splitu. Multimedijalni je umetnik, autor performansa, video performansa, video instalacija, kratkih filmova, dizajna zvuka. Uz \u010detiri samostalne izlo\u017ebe aktivno u\u010destvuje i na brojnim grupnim izlo\u017ebama i festivalima u zemlji i inostranstvu kao \u0161to su: Red Eu, Germany, Kunsthof Jena, Germany, Coexistance For A New Adriatic Koine, arTVision, Pino Pascali Foundation, 24. Soral Ose Art (Geneva), Mediterrane 16. Bijenale mladih umjetnika Europe i Mediterana (Ancona), Video Dumbo Festival eksperimentalnog filma (New York) i brojnim drugima. Bio je finalista nagrade Radoslav Putar, dobitnik nagrade na 39. Splitskom Salonu za video performans Plasti\u010dni \u010dovjek stroj, i prve nagrade na 46. reviji hrvatskog filmskog stvarala\u0161tva za dokumentarni film Mre\u017ea solidarnosti. Radi u zvanju asistenta na Umjetni\u010dkoj Akademiji u Splitu. \u010clan je Hrvatske zajednice samostalnih umjetnika i Hrvatske udruge likovnih umjetnika Splita.<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/a>Martina Grli\u0107:<\/h2>\n

U nizu slika pod nazivom <\/em>Kolektivni snovi<\/strong> istra\u017eujem koncept ideologije, koji mo\u017ee funkcionirati kao sustav vrijednosti, la\u017ena svijest ili kao izvor konflikta. Mo\u017eda je najpreciznija definicija koju je postavio marksisti\u010dki filozof Althusser, rekav\u0161i da je ideologija imaginarna veza sa stvarnim uvjetima egzistencije. Zanima me fenomen kolektivne identifikacije, i za\u0161to se ljudi najlak\u0161e poistovje\u0107uju posredstvom lo\u0161e muzike, populisti\u010dkih ideja, sportskih ili religijskih doga\u0111anja. U takvom trenutku zajedni\u0161tvo funkcionira ideolo\u0161ki i mo\u017ee eskalirati u mnogim ne\u017eeljenim smjerovima.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Martina Grli\u0107<\/strong> ro\u0111ena je u Zagrebu 1982. godine. Diplomirala je slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu u klasi prof. Zlatka Kesera i prof. Duje Juri\u0107a. Od 2010. godine aktivno u\u010destvuje na hrvatskoj likovnoj sceni te je izlagala na 11 samostalnih i vi\u0161e grupnih izlo\u017ebi u Hrvatskoj i inostranstvu (\u0160panija, Francuska, Slovenija, Kina, Poljska itd.) Dobitnica je prve nagrade Erste Banke za mladog umetnika, Novi fragmenti 8.<\/em> (2012) i nagrade HPB za mladog umetnika na 4. Bijenalu slikarstva u Zagrebu (2017). Boravila je na rezidencijalnom programu Glo\u2019art<\/em> u Belgiji (2014). \u010clanica je HDLU i HZSU. \u017divi i radi u Zagrebu.<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/a>Vedran Perkov:<\/h3>\n

Koristio sam jedan od najprevo\u0111enijih dokumenata na svetu: Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Pretvorio sam tekst u binarni kod \u010dije su osnovne znamenke “nula” i “jedan”, a zatim sam ih zamjenio crnim i bijelim kvadratima. Prikaz vizualnog teksta brzo se mijenja i na taj na\u010din je postignuta vizualna analogija sli\u010dna smetnjama na TV prijemniku (“snijeg” ili “bijeli \u0161um”). Ova generirana slika koristi se za sljede\u0107i “narativ”: mjesto crnih kvadrata zamijenili su fotografski portreti. Vizualni “ritam” Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima je i slika \u010dovje\u010danstva koja se mo\u017ee percipirati kroz medijski krajolik odnosno njegove protagoniste: namjerne ili nenamjerne, poznate ili nepoznate, po\u010dinitelji dobrih djela ili zlo\u010dina. Vizualne informacije prikazane su kao pretjerana koli\u010dina podataka. Takva progresivna infekcija zasi\u0107uje mentalni prostor i optere\u0107uje pojedinca s te\u0161kim sadr\u017eajem; sadr\u017eaj koji se, u pravilu, ne mo\u017ee ni procesuirati. Sve su to potencijalni pasivni agresori koji preko raznih kanala dolaze do primatelja i napadaju njegov \u017eivotni prostor, kontaminiraju\u0107i ga.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Vedran Perkov<\/strong> je ro\u0111en 1972. u Splitu, a 2002. godine diplomirao je slikarstvo na Accademia di Belle Arti di Brera <\/em>u Milanu, u klasi prof. Diega Esposita. Izla\u017ee od 1999. godine te je u\u010destvovao na vi\u0161e od 60 grupnih i 20 samostalnih izlo\u017ebi u zemlji i inostranstvu. U\u010desnik je radionica i Artist-in-Residence programa u Hrvatskoj, Italiji, \u0160vedskoj, Latviji, Al\u017eiru, Francuskoj, Kanadi i SAD. \u00a0Dobitnik je nagrade Radoslav Putar, <\/em>velike nagrade 35. splitskog salona (2007), i tre\u0107e nagrade na izlo\u017ebi HT-nagrada za hrvatsku suvremenu umjetnost (<\/em>2018).<\/em> S Gorkim \u017duvelom i Helenom Petrinovi\u0107 pokre\u0107e projekt \u201ePremijere\u201c u Loggi Otvorenog pu\u010dkog u\u010dili\u0161ta u Splitu (2008). Osmislio je i pokrenuo u saradnji s Bo\u017eom Majstorovi\u0107em projekt \u201eUtorkom u galeriji\/Fast Forward\u201c (2012), a s Marinom Viculin na ostrvu Zlarinu osniva projekt \u201ePunta Arta \u2013 Muzej na otoku\u201c (2005). Organizovao je i Almissa Open Art festival u Omi\u0161u (2016). Radovi mu se nalaze u Galeriji umjetnina u Splitu i Muzeju suvremene umjetnosti Istre u Puli, dok mu je skulptura Golf car<\/em> postavljena na Zlarinu. Zaposlen je kao docent na Odsjeku slikarstva na Umjetni\u010dkoj akademiji u Splitu.<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

SRBIJA<\/h2>\n

Davor Duki\u0107<\/h3>\n

U svom stvarala\u0161tvu oduvek je inspirisan kultom tela, \u010desto ga stavljaju\u0107i i u ironi\u010dan kontekst. Njegovo stvaranje je intuitivno, vo\u0111eno, ve\u010dnim temama, \u010distih vizuelnih formi, pro\u010di\u0161\u0107enih od svega suvi\u0161nog. Slu\u017ee\u0107i se netradicionalnim, nekonvencionalnim materijalima za umetni\u010dki medij skulpture, prostorno-plasti\u010dko oblikovanje tehni\u010dki dovodi do savr\u0161enstva. Njegove taktilne skulpture, plod su bri\u017eljive opservacije ljudske anatomije i \u010dovekovog odnosa prema telu u razli\u010ditim kontekstima. Dijalekti\u010dka sprega izme\u0111u forme i zna\u010denja uspe\u0161no je materijalizovana kroz realisti\u010dne skulptorske objekte. Ovaplo\u0107uju\u0107i sopstveni svet ideja i inspiracije, Duki\u0107 koristi razli\u010dite materijale, poput polistirena, akrila i metala, realizuju\u0107i ih u razli\u010ditim dimenzijama. Njegove autonomne, neretko monumentalne skulptorske forme samouvereno osvajaju prostor. (An\u0111ela Rokvi\u0107, istori\u010darka umetnosti)<\/p><\/blockquote>\n

Davor Duki\u0107<\/strong> ro\u0111en je 1979. godine u Karlovcu, Hrvatska. Doktor je umetnosti vajarstva. \u017divi i radi u Beogradu.<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/a>BUGARSKA<\/h2>\n

Aleksandar Val\u010dev:<\/h3>\n

Prihvatam skulpturu kao svoj kredo. Za mene je to ono \u0161to je sveobuhvatno, najslo\u017eenije i najte\u017ee u stvaranju umetnosti. To se mo\u017ee videti u svim mojim aktivnostima, kroz ovaj princip posmatram svet bez obzira na to \u0161ta radim i putem kojeg medija se izra\u017eavam kao umetnik. Ponekad su moje skulpture apstraktne, a glavne stvari koje me interesuju su potraga sama po sebi, empatijski proces uspostavljanja i istra\u017eivanja oblika i prostornih odnosa. A ponekad su opet, moji radovi\u00a0dru\u0161tveno odgovorni i sa njima pravim metafori\u010dke komentare na ono \u0161to se de\u0161ava oko nas. U svakom slu\u010daju verujem da je skulptura uvek ovde, svuda oko nas u trodimenzionalnom svetu, da pru\u017ei novo zna\u010denje i novi \u017eivot realnosti.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Aleksandar Val\u010dev<\/strong>\u00a0 (Alexandar Valchev)<\/strong> zavr\u0161io master studije vajarstva (1998) na Nacionalnoj akademiji umetnosti i master studije fotografije (2013) na Novom bugarskom univerzitetu, oba u Sofiji. Dobitnik je nekoliko nagrada za svoj umetni\u010dki rad: Ro\u0111ena nezavisna – 100 godina nezavisna Bugarska (2009), PHODAR 5. fotografsko bijenale Pleven, Bugarska (2007); Nagrada UBA za mladog umetnika na izlo\u017ebi Nacionalne skulpture (2000); prva nagrada za mladog umetnika na 7. umetni\u010dkom festivalu u Sardiniji u Kagliari, Italia (1995)… Korisnik AIR programa u Cite Internationale Des Arts u Parizu (2003) i CCN Graz (2007). Izlagao je na mnogim samostalnim i grupnim izlo\u017ebama u Bugarskoj, Austriji, Nema\u010dkoj, Italiji, Sloveniji kao predstavljaju\u0107i savremenu scenu u Rumuniji. \u017divi i radi u Sofiji.<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

<\/h3>\n
\n

\"\"<\/a>MOLDAVIJA<\/h2>\n

Tatjana Fiodorova:<\/h3>\n

U potrazi za svojim identitetom i \u010dinjenicama koje odre\u0111uju moju budu\u0107nost, okrenula sam se starijoj generaciji moldavskih \u017eena, od kojih su mnoge penzionerke. Usmerila sma pa\u017enju na svoju majku koja je radila kao prodava\u010dica na buvljoj pijaci poslednjih deset godina. Knjiga “Samo ja znam kako smo pre\u017eiveli”\u00a0 predstavlja crte\u017ee nastale na toalet papiru, intervju sa mojom majkom i male pri\u010de ostalih prodava\u010dica sa pijace koja se nalazi u blizina \u017eelezni\u010dke stanice. U toku dve godine, 2016-2017 dokumentovala sam i bele\u017eila \u017eivot na tom mestu, sve dok 2017. godine vlasti nisu zatvorile pijacu. Portreti i pri\u010de o \u017eenama govore o te\u0161ko\u0107ama svakodnevnog \u017eivota starih Moldavki i poma\u017eu da ponovo razmislimo o sovjetskoj pro\u0161losti i moldavskoj sada\u0161njosti. \u0160ta je budu\u0107nost \u017eene u Moldaviji?\u00a0<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Tatjana Fiodorova (Tatiana Fedorova)<\/strong> je moldavska umetnica, kustos i pedagog. Bavi se aktuelnim politi\u010dkim i dru\u0161tvenim temama, \u010desto procenjuju\u0107i ih u kontekstu na istorije Sovjetskog Saveza. Ovo rezultira\u00a0 instalacijama, \u017eivim nastupima, javnom umetno\u0161\u0107u, umetni\u010dkim knjigama i videom.<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/a>UKRAJINA<\/h2>\n

Igor \u010ceka\u010dkov:<\/h3>\n

Moje interesovanje za fotografiju poteklo je iz potrebe za dokumentovanjem post-sovjetske stvarnosti oko mene, koju sam prikrivao kroz svoj dokumentarni rad. Istovremeno, u svojoj umetni\u010dkoj praksi, radio sam u \u017eanru akta istra\u017euju\u0107i telo i ljudsko prisustvo. Sada se fokusiram na telo kao na cilj politi\u010dkog pot\u010dinjavanja, istra\u017eujuc\u0301i granice izme\u0111u javnog i intimnog prostora.\u00a0<\/em>Moj proces je odre\u0111en pitanjima koja se ti\u010du moje percepcije vizuelnog jezika: gde se zavr\u0161ava privatni prostor i zajedni\u010dki po\u010dinje? Postoji li ozna\u010dena ivica izme\u0111u ova dva elementa? I kona\u010dno, kako \u0161iriti uobi\u010dajeno polje fotografije? <\/em><\/p><\/blockquote>\n

Igor \u010ceka\u010dkov (Igor Chekatchkov)\u00a0<\/strong>je od 2008. godine kao fotoreporter pokrivao \u0161irok spektar kulturnih, masovnih i sportskih doga\u0111aja. Od 2013. godine bavi se umetni\u010dkom fotografijom koju i danas istra\u017euje. Granice izme\u0111u javnog i intimnog prostora su danas njegov glavni fokus. Njegov rad je objavljivan u Forbsu, Nacionalnoj geografiji, Gardijanu, Le Mondu… Nastavlja da izla\u017ee svoje printove na me\u0111unarodnom nivou na samostalnim i grupnim izlo\u017ebama, uklju\u010dujuc\u0301i i radove na “La Quitreme Image” u Parizu (2014), u Galeriji “Claude Samuel” u Parizu (2015), Ukrajinskom muzeju u Njujorku (2015), Ukrajinskom kulturnom centru u Los An\u0111elesu (2015), u Odesi na Batumi festivalu (2017)… \u010clan je UPHA (Ukrajinska fotografska alternativa) i Nacionalnog udru\u017eenja fotografskih umetnika Ukrajine.<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n
\n

\"\"<\/a>Andrej Utenkov:<\/h2>\n

\u0160ta je stvarnost?\u00a0<\/em>Da li je to ono \u0161to osec\u0301amo, kada komuniciramo sa “spoljnim” svetom ili je to sam spoljni svet? Drvec\u0301e, zemlja, more, planine, nebo – sve je tamo, \u010dak i kad ga ne gledamo. Ali da li su stvari iz nematerijalnog sveta stvarne \u010dak i ako ih ne mo\u017eemo videti ili dodirivati? Naravno da jesu! Na primer, na\u0161a sec\u0301anja ili \u010darobni svijet, koji dete izgradi od \u0161tapova i kamenja.\u00a0<\/em>Tako\u0111e su stvarne halucinacije, koje imaju osobe sa mentalnim poremec\u0301ajima ili oni pod uticajem narkotika. Niko ih ne mo\u017ee ubediti, da zmajevi, veliki pauci i zmije koji ih love, ne postoje. Za ove ljude halucinacije su apsolutno stvarne – imaju teksturu, miris i najfinije detalje…<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Andrej Utenkov (Andrey Utenkow)<\/strong> (Ukraine, 1987) je samostalni umetnik, organizator izlo\u017ebi savremene umetnosti, kreator koncepata, logistike, PR. Organizator i u\u010desnik performansa i performerskih radionica u Ukrajini sa u\u010diteljima iz Evrope. Radio je kao terapeut sa delfinima i klini\u010dki psiholog u delfinarijumu “Nemo”, Odesi i kao terapeut sa delfinima za decu sa posebnim potrebama (2012-2018). Od 2014. godine je lider i profesor u Playback Theatre “Kak Doma”, “OS”. Iste godine postao je i u\u010desnik performans-projekta Singul.AR (povec\u0301ana realnost).<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dunavski dijalozi 2018, predstavljaju kroz nekoliko programskih segmenata, autore iz deset podunavskih zemalja (Nema\u010dka, Austrija, Slova\u010dka, Ma\u0111arska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina).\u00a0Glavni program\u00a0je fokusiran na tri umetni\u010dka dijaloga izme\u0111u rumunskih i srpskih umetnika koje su odabrali kustosi Maria Orosan Telea (Temi\u0161var) i Sava Stepanov (Novi Sad), zatim na izlo\u017ebe umetnika po izboru kustosa […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":4048,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[32,26],"tags":[],"class_list":["post-4033","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-festival-2018","category-newsletter"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4033","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4033"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4033\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4048"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4033"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4033"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4033"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}