{"id":4263,"date":"2018-08-10T09:40:16","date_gmt":"2018-08-10T09:40:16","guid":{"rendered":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/?p=4263"},"modified":"2018-08-15T12:43:15","modified_gmt":"2018-08-15T12:43:15","slug":"temisvar-novi-sad","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/temisvar-novi-sad\/","title":{"rendered":"UMETNI\u010cKI DIJALOG: TEMI\u0160VAR\/NOVI SAD"},"content":{"rendered":"

Pored devet izlo\u017ebi umetnika odabranih od strane evropskih kustosa iz devet podunavskih zemalja (Nema\u010dka, Austrija, Slova\u010dka, Ma\u0111arska, Hrvatska, Srbija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina), glavni program\u00a0Dunavskih dijaloga 2018<\/em>\u00a0fokusiran je na tri umetni\u010dka dijaloga izme\u0111u rumunskih i srpskih umetnika. Kustosi Maria Orosan Telea<\/strong> (Temi\u0161var) i Sava Stepanov<\/strong> (Novi Sad) odabrali su svako po tri autora \u010diji rad smatraju relevantnim na likovnoj sceni svog grada, a ujedno i za dobar primer promi\u0161ljanja o temi ovogodi\u0161njeg Festivala, “Upotreba \u010doveka”.<\/p>\n

Susreli smo svih \u0161est autora i zamolili ih da nam predstave pozicije sa kojih su pri\u0161li radovima koje \u0107e prikazati krajem avgusta u Novom Sadu:<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/a>RUMUNIJA<\/h2>\n

Aura BALANESKU:<\/h3>\n

“U svojim senzorskim instalacijama, \u017eelim da otkrijem suptilne aspekte na\u010dina na koje ljudi uti\u010du na \u017eivotnu sredinu. Vidljivi ili nevidljivi, namerni ili slu\u010dajni, trenutni ili trajni, individualni ili kolektivni, fizi\u010dki ili energi\u010dni, ljudski tragovi, digitalizovani su kao obojeni pokreti ili senke svetlosti i govore o informacionoj zasic\u0301enosti (ni\u0161ta se ne gubi), ali istovremeno i o stalnoj transformaciji jednog oblika u drugi (sve se transformi\u0161e). Ovi aspekti nas podsec\u0301aju na antropi\u010dni princip 20. veka, opisujuc\u0301i univerzum koji je spreman da sara\u0111uje sa inteligentnim posmatra\u010dem unutar svog grandioznog dizajna. Dakle, svojim ponavljanim intervencijama, posmatra\u010d postaje u\u010desnik u procesu stvaranja.”\u00a0<\/em><\/p>\n<\/blockquote>\n

Aura Balanesku (Aura Balanescu)<\/strong> je zavr\u0161ila osnovne i master studije na Odseku za skulpturu, a doktorske studije (2010) na Odseku za vizuelne umetnosti na Fakultetu likovnih umetnosti, Zapadni univerzitet u Temi\u0161varu. Poznata je po svojim teorijskim i prakti\u010dnim istra\u017eivanjima u skulpturi, od stereotipne prezentacije do interaktivne i pro\u017eimaju\u0107e digitalne instalacije. U\u010destvovala je na me\u0111unarodnim konferencijama kao \u0161to su Stereo & Immersive Media, Lusofona Univerzitet za humanisti\u010dke i tehnolo\u0161ke tehnologije, Lisabon (2018), Istorija medijske umetnosti, nauke i tehnologije, Re:Trace Krems \/ Gottweig \/ Be\u010d (2017) i Re: Make, Riga (2013). Tako\u0111e je u\u010destvovala na brojnim izlo\u017ebama, rezidencijama i festivalima u Rumuniji (Elektro Arts Cluj, 2018) i inostranstvu (Be\u010d, Pariz, London). Suosniva\u010d je Avantposta (2014), saradni\u010dke i transdisciplinarne platforme za manifestaciju i arhiviranje lokalnih umetnika koji rade na granici umetnosti, nauke i tehnologije.<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/a>SRBIJA<\/h2>\n

Stevan KOJI\u0106:<\/h3>\n

“Osnovna interesovanja se kre\u0107u u okviru istra\u017eivanja relacija izme\u0111u prirode i tehnologije kao odraza savremenog socio-politi\u010dkog okru\u017eenja. Eksperimentalnom primenom otkri\u0107a u polju biologije, elektronike i informatike nastaju nove hibridne strukture utopijskog bio-tehnolo\u0161kog stani\u0161ta.”\u00a0<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Stevan Koji\u0107<\/strong>\u00a0je ro\u0111en 1973. godine u Kikindi, diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (1997) i magistrirao (1999). Od 2004. radi na Katedri za nove likovne medije Akademije umetnosti u Novom Sadu. Kao predava\u010d bio je anga\u017eovan u nastavi na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju i na Fakultetu likovnih umjetnosti u Cetinju. Dobitnik je nagrade internacionalnog bijenala mladih, Konkordija, Vr\u0161ac, 2002; XXI Salona Galerije savremene umetnosti, Pan\u010devo, 2003; 2META Fondacije, Bijenale vizuelnih umetnosti, Pan\u010devo \u2013 Bukure\u0161t, 2002 i Velike nagrade 29. novosadskog likovnog salona, Galerija Matice srpske, Novi Sad, 2010.<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\n
\n

\"\"<\/a>RUMUNIJA<\/h2>\n

Liliana MER\u0106IU POPA:<\/h3>\n

“Li\u010dna umetni\u010dka aktivnost odra\u017eava praksu izme\u0111u konkretnog posmatranja i intelektualne igre, gde sloboda izra\u017eavanja ideja kroz razli\u010dite medije, kao \u0161to je instalacija, objekat ili fotografija ne ide protiv klasi\u010dnih metoda crtanja ili slikanja, sve to, postajuc\u0301i materijalna podr\u0161ka \u010desto postavljanim pitanjima. Moj pristup oscilira izme\u0111u gledi\u0161ta iz daleka, iz blizine, spolja i iznutra, fokusirajuc\u0301i se na dru\u0161tvene probleme ili na poetske pristupe. Poetika\/politika prostora u mikro i makro-istorijskim kontekstima, upornost tragova pro\u0161losti i njihovih reperkusija u sada\u0161njost, kao i veze izme\u0111u razli\u010ditih nivoa realnosti, predstavljaju\u00a0tako\u0111e razli\u010dita polja interesovanja za mene.<\/em>”\u00a0<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Liliana Mer\u0107iu Popa (Liliana Mercioiu Popa)<\/strong> \u017eivi i radi u Temi\u0161varu (Rumunija). Diplomirala je 1998. godine na Odseku za slikarstvo na Fakultetu umetnosti i dizajna u Temi\u0161varu. Od 1999. godine predaje slikarstvo na Fakultetu umetnost i dizajn u Temi\u0161varu. Postdiplomske studije na temu vizuelne umetnosti, sa radom “Poetska umetnost u likovnoj umetnosti iz 20. veka” zavr\u0161ava 2008. godine. Organizuje umetni\u010dke doga\u0111aje sa u\u010denicima u namenskim, alternativnim ili javnim prostorima. Sara\u0111uje sa umetni\u010dkim grupama Timisoara: In-Format (2001) i Avantpost (od 2015).<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/a>SRBIJA<\/h2>\n

Rastislav \u0160KULEC:<\/h3>\n

“Moje shvatanje skulpture je bli\u017ee pojmu instalacije nego pojmu standardnog vajarskug dela koje se zavr\u0161ava na nivou odnosa materijala i volumena. U na\u010dinu izvo\u0111enja prihvatio sam principe konstruktivizma sa te\u017ei\u0161tem na sklapanje razli\u010ditih materijala. Jednom izvedeni segmenti mogu u raznim situacijama biti sastavljeni na sasvim razli\u010dite na\u010dine \u0161to zavisi od samog konteksta idejnog podteksta. Koristim uglavnom minimalisti\u010dke i geometrijske forme. Sebe vidim prvenstveno kao stvaraoca i graditelja prostornih situacija koje su svojevrsni metafori\u010dki iskazi. Trudim se da svaki rad ima nekoliko slojeva \u010ditanja, jer estetski nivo smatram najmanje va\u017enim. Asocijativni skulpturalni objekti i prostorne situacije koje gradim imaju nagla\u0161enu nefunkcionalnost i privremenost. \u010cesto se radi o asocijacijama na predmete iz okru\u017eenja, name\u0161taj ili njegove delove, alate i funkcionalne delove arhitekture kao \u0161to su prozori, vrata, balkoni, ograde i sli\u010dno.\u00a0<\/em>Za ovu priliku sam odabrao dve prostorne situacije. Jedna koja igra ulogu nefunkcionalnog rukohvata i balkonske ograde, a druga koja bi trebalo da asocira na spoljno stepeni\u0161te spratne porodi\u010dne ku\u0107e, funkcionalnog dela arhitekture porodi\u010dnog stanovanja tako omiljenog u na\u0161im balkanskim krajevima. Ideja koja me je vodila bila je da stvorim situaciju dijaloga korisne nekorisnosti i nekorisne koristi koja mo\u017ee imati estetsku, politi\u010dku, ideolo\u0161ku, ali i dublju filozofsku konotaciju.”<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Rastislav \u0160kulec<\/strong>\u00a0(Lug, 1962) zavr\u0161io je slikarstvo (1989) na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (klasa profesora Jovana Rakid\u017ei\u0107a). Jedan je od osniva\u010da novosadske dru\u0161tvene organizacije “\u017duta ku\u0107a” (1988). Zajedno sa Zoranom Panteli\u0107em osniva umetni\u010dku grupu “Apsolutno skulpturalno” (1990) koja kasnije prerasta u “Asocijaciju Apsolutno” u kojoj deluje do 1996. godine. Zatim osniva pseudo grupu \u201eApsolutno frakcija\u201c (1996-2000) i radi na projektima konceptualnog karaktera \u010dija realizacija nije vezana za izlaga\u010dke prostore i galerije. I dalje se intenzivno bavi skulpturom, slikarstvom i crte\u017eom, a na umetni\u010dku scenu vra\u0107a se 2000. godine samostalnom izlo\u017ebom skulptura u galeriji “Zlatno oko\u201c. U\u010destvovao je na brojnim likovnim kolonijama od kojih su najzna\u010dajnije Vajarski simpozijum \u201eTerra\u201c u Kikindi (1993). U Vr\u0161cu, u\u010destvuje u radu likovne kolonije \u201cLikovni susreti – Tragom Paje Jovanovi\u0107a\u201c (2005), gde izvodi skulpturu za javni prostor. Tako\u0111e u Apatinu izvodi veliku skulpturu za javni prostor (2008).<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\n
\n

\"\"<\/a>RUMUNIJA<\/h2>\n

Nikolaj VEL\u010cOV:<\/h3>\n

“U svom radu bavim se odnosom izme\u0111u prirode i procesa industrijalizacije i njihovim uticajem na ljudsko tijelo i um. Koristim instalacije velikih dimenzija, in-situ i lend art projekte, intervencije u pejza\u017eu kao na\u010din ispitivanja nekontrolisanog fenomena transformacije resursa na\u0161e planete u industrijske proizvode. Dakle, moj napor je da probudim svest pojedinca za stvaranjem novog balansa \u017eivota na Zemlji.”\u00a0<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Nikolaj Vel\u010dov<\/strong>\u00a0(Nikolae Velciov)<\/strong> zavr\u0161io je osnovne i master studije (2013\/2015) na odseku slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti Zapadnog univerziteta u Temi\u0161varu. Njegov rad kombinuje umetni\u010dke \u017eanrove, prevode\u0107i slikarstvo u umetni\u010dki objekat, video instalaciju i lend art. Poslednjih godina u\u010destvovao je na razli\u010ditim izlo\u017ebama (Universalloved, Timisoara, 2017), lend art simpozijima (AData Camp, Plovdiv, 2018; Rusenski Lom Natural Park. Ni\u0161ovo, 2016; Process Space Art Festival, Ruse, 2016) i u AIR programima (Cetate Art Danube, 418 Gallery, 2018; Entities at the Crossroads Artforum, Bahnhof Langmeil, 2015; Maudite soit la guerre, M\u00e9ricourt, 2013), prenose\u0107i svoja iskustva iz Rumunije u inostranstvo (Austrija, Bugarska, Francuska, Nema\u010dka). Koosniva\u010d je Avantpost platforme 2014. godine.<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/a>SRBIJA<\/h2>\n

Milo\u0161 Vujanovi\u0107:<\/h3>\n

“Moj rad je interaktivni projekat koji se bazira na istra\u017eivanju razli\u010ditih fiziolo\u0161kih i mentalnih procesa opa\u017eanja. Na ovaj na\u010din, se bavim ispitivanjem stvarnosti, njenog razumevanja i i\u0161\u010ditavanja kao i uo\u010davanja i bele\u017eenja va\u017enosti ovog pitanja. U konkretnom radu za ovu izlo\u017ebu sam se bavio pokretom. Postavio sam skulptoralni objekat koji predstavlja pokret mu\u0161karca i \u017eene, kao i video rad koji prikazuje takozvani Johansonov eksperiment. Ovim\u00a0<\/em>radovima ukazujem na \u010dinjenicu da ne treba da imamo celu predstavu ljudske figure da bi imali spoznaju o njoj.”<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Milo\u0161 Vujanovi\u0107<\/strong>\u00a0(Podgorica, 1965) Studirao je slikarstvo u klasi Vladimira Tomi\u0107a, magistrirao crtanje kod Miodraga Nagornog na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2010. godine se bavi odnosom umetnosti i prirodnih nauka. Pre svega fizikom magnetizma, gde je napravio jedinstvenu tehniku crtanja (slikanja) pomo\u0107u magnetno metalnih konstrukcija i metalnih opiljaka i pigmenta. Osnovu za svoj naredni rad potra\u017eio je u nauci koja se bavi problemom opa\u017eanja – psihofizici, preciznije psihologiji vizuelne percepcije. Pristup radu bazira na \u010dinjenici da ljudski mozak ima preko \u010detrdeset vizuelnih zona na koju se vi\u0111ena slika razlo\u017ei, a nakon toga razlaganja slika se, na spoznajnom nivou, rekonstrui\u0161e u jednu celinu. Radovi ciljano okupiraju pojedine vizuelne zone, a rekonstrukciju svega vi\u0111enog Milo\u0161 prepu\u0161ta umu posmatra\u010da.<\/p>\n

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div>
<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pored devet izlo\u017ebi umetnika odabranih od strane evropskih kustosa iz devet podunavskih zemalja (Nema\u010dka, Austrija, Slova\u010dka, Ma\u0111arska, Hrvatska, Srbija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina), glavni program\u00a0Dunavskih dijaloga 2018\u00a0fokusiran je na tri umetni\u010dka dijaloga izme\u0111u rumunskih i srpskih umetnika. Kustosi Maria Orosan Telea (Temi\u0161var) i Sava Stepanov (Novi Sad) odabrali su svako po tri autora \u010diji rad […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":4266,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[32,26],"tags":[],"class_list":["post-4263","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-festival-2018","category-newsletter"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4263","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4263"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4263\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4266"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4263"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4263"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4263"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}