{"id":4423,"date":"2019-07-19T13:53:47","date_gmt":"2019-07-19T13:53:47","guid":{"rendered":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/?p=4423"},"modified":"2019-07-30T19:54:25","modified_gmt":"2019-07-30T19:54:25","slug":"upoznajte-kustosa-percepcija-savremenosti-centralna-izlozba-dunavskih-dijaloga-2019","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/upoznajte-kustosa-percepcija-savremenosti-centralna-izlozba-dunavskih-dijaloga-2019\/","title":{"rendered":"Upoznajte kustosa\/ Percepcija savremenosti\/ Centralna izlo\u017eba Dunavskih dijaloga 2019"},"content":{"rendered":"\n

Intervju sa Sanjom Koji\u0107 Mladenov, kustoskinjom Centralne izlo\u017ebe na Dunavskim dijalozima 2019. godine<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"
Sanja Koji\u0107 Mladenov
Fotografija: Marko Ercegovi\u0107<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

U susret ovogodi\u0161njim Dunavskim dijalozima razgovaramo sa istori\u010darkom umetnosti, dr Sanjom Koji\u0107 Mladenov, vi\u0161om kustoskinjom u MSUV u Novom Sadu koja je, zajedno sa Nikol Lezer, kustoskinja Centralne izlo\u017ebe Dunavskih dijaloga 2019<\/em><\/p>\n\n\n\n

  • Gospo\u0111o Koji\u0107 Mladenov, po \u010demu je koncept ovogodi\u0161nje Centralne postavke Dunavskih dijaloga osoben? Mo\u017eete li nam ne\u0161to vi\u0161e re\u0107i o strategiji Va\u0161eg kustoskog promi\u0161ljanja u vezi sa Centralnom izlo\u017ebom pod nazivom Percepcija savremenosti?<\/em><\/li><\/ul>\n\n\n\n

    U periodu kontekstualnosti umetnosti, njene zavisnosti od me\u0111uljudskih relacija i polemi\u010dkog povezivanja umetni\u010dkog dela i stvarnosti, u prvom planu nije materijalnost umetni\u010dkog dela, ve\u0107 njegova razbijena forma koja po\u010diva na ideji, stavu, konceptu, kao i publici. Krajnje nepregledna i neuhvatljiva umetni\u010dka scena ne zastupa zajedni\u010dke ideje o smislu postojanja, ve\u0107 je usmerena na mnoge raznolike egzistencijalne uslove multikulturalnog i globalnog sveta. Istovremeno identitet u\u010desnika\/ca je promenljiv, odnosno fluidan, nastao kao rezultat diskurzivnih formacija, te ga sagledavamo u procesu ukr\u0161tanja njegovih razli\u010ditih komponenti, a ne njihovih odvojenih posmatranja. Slojevitost svih navedenih odnosa dopunjuje transgresija granica, ideja probijanja formalnih, medijskih i prostornih okvira, te nagla\u0161ena interdisciplinarnost u umetnosti, \u0161to \u010dini kustoski posao danas zahtevnijim i otvorenijim za usvajanje novih znanja i pojava, uz nagla\u0161enu potrebu za komunikacijom i umre\u017eavanjem sa i me\u0111unarodnim protagonistima, kako iz umetni\u010dke, tako i nau\u010dne i tehnolo\u0161ke oblasti. Zbog ove relativnosti procesa, savremena umetnost poprima sve vi\u0161e razli\u010ditih interpretacija, divergentnih pratilaca i zastupnika, zbog \u010dega pitanja kao \u0161to su: \u0161ta \u010dini savremenu umetnost i ko su kustosi i umetnici, postaju neophodna danas, u turbulentnom periodu.<\/p>\n\n\n\n

    Povez\u0430nost umetnosti, prirode, n\u0430uke i tehnologije, prisutna u mnogim\ns\u0430vremenim umetni\u010dkim teorij\u0430m\u0430 i pr\u0430ks\u0430m\u0430, o \u010demu svedo\u010de eksperimenti\npojedinaca i mnogi recentni me\u0111un\u0430rodni festiv\u0430li, publik\u0430cije i dog\u0430\u0111\u0430ji\nprisutni n\u0430 regionalnoj i intern\u0430cion\u0430lnoj umetni\u010dkoj sceni, \u010dinila je po\u010detni\nkoncept Centralne izlo\u017ebe festivala Dunavski dijalog 2019.<\/p>\n\n\n\n

    Ideja je u komunikaciji,\nreke spajaju ljude, one su kao krvotok<\/em> (Bogdanka Poznanovi\u0107, 1971), re\u010di su\nneoavgardne, intermedijalne umetnice iz Novog Sada, za koju su ekperimentisanje,\ninterdisciplinarni pristup, inoviranje umetni\u010dko \u2013 nau\u010dnih tehnika i metoda,\nispitivanje novih sadr\u017eaja, kriti\u010dko posmatranje savremenog dru\u0161tva, nau\u010dnih\notkri\u0107a i zatvorenih sistema, va\u017eni, a tako\u0111e \u010dine i metodolo\u0161ki okvir moje\nselekcije. Zainteresovanost za probleme uticaja procesa industrijalizacije dru\u0161tva, urbanizacije, ekonomske i tehnolo\u0161ke\nrazvijenosti na prirodu, na jednostavnost \u017eivota u prirodnom okru\u017eenju, vodu\nkoja nas povezuje, univerzalno more<\/em>, teme\nsu savremene ekologije i za\u0161tite \u017eivotne sredine, ali i aktuelne umetni\u010dke prakse.<\/p>\n\n\n\n

    • U svojoj doktorskoj tezi se bavite diskursima o rodu u\numetnosti. U kojoj su meri, u Va\u0161oj selekciji, zastupljene \u017eenske autorke na\nCentralnoj postavci Dunavskih dijaloga?<\/em><\/em><\/li><\/ul>\n\n\n\n

      Tema mog doktorskog rada bila je posve\u0107ena profesionalnom\nidentitetu umetnica koje se bave novim tehnologijama u Vojvodini, \u0161to me je podstaklo\nna ispitivanje istorijsko- umetni\u010dkog kontinuiteta medijskih i postmedijskih\npojava, li\u010dnosti i pristupa, ali tako\u0111e i na sprovo\u0111enje empirijskog\nistra\u017eivanja o poziciji \u017eene u savremenoj umetnosti i razmatranje feministi\u010dke\numetni\u010dke teorije i prakse. Interdisciplinarni pristup mi je omogu\u0107io nova\nsaznanja o problemima i potrebama prisutnim na umetni\u010dkoj sceni, ali i\nalternativama va\u017enim za njihovo prevazila\u017eenje. Za potrebe selekcije umetnika\/ca\nza Centralnu izlo\u017ebu Dunavskih dijaloga, polaze\u0107i od koncepta koji je okrenut\nukr\u0161taju nauke, umetnosti i tehologije kroz zajedni\u010dku temu Univerzalnog mora<\/em>, odlu\u010dila sam se uglavnom\nza autorke kojima je ova tema bliska i koje su se ve\u0107 u svojoj ranijoj\numetni\u010dkoj praksi bavile ovim i sli\u010dnim konceptima. <\/p>\n\n\n\n

      Interakcija izme\u0111u ma\u0161ine \u2013 prostora \/ zvuka\/ svetla \u2013 \u010doveka i\/ili biljnog, \u017eivotinjskog i nano<\/em> organizma sve je prisutnija u savremenoj umetni\u010dkoj praksi kroz kriti\u010dko analiziranje tradicionalnih znanja i \u017eelje za propitivanjem razli\u010ditih pojava i odnosa od ispitivanja klimatskih uslova, prostornih ograni\u010denja, svetlosnih i zvu\u010dnih pojava do odnosa \u201c\u017eive\u201d i \u201cne\u017eive\u201d prirode, mutacija organizama, biodiverziteta i \u017eivotnog ciklusa. Robertina \u0160ebjani\u010d je ve\u0107 du\u017ei niz godina usmerena na ispitivanje relacija izme\u0111u prostora, zvuka, svetla, vode i prirodnih organizama. U radu Sound Disposition \/ Crystal Gardens<\/em> (2019), zajedno sa Ale\u0161em Hieng \u2013 Zergonom i Idom Hir\u0161enfelder, analizira povezanost zvuka sa kristalima, uz konstante kao \u0161to su: \u010dovek, vreme, prostor i tehnologija, ali i element slu\u010dajnosti i neizvesne budu\u0107nosti. Ovi autori i autorke se bave re-konstruisanjem nametnutih mehani\u010dkih naprava, propitivanju veza izme\u0111u \u010doveka i tehnologije, \u010demu je tako\u0111e posve\u0107ena i Albena Baeva, kroz performativni i interaktivni pristup. U radu Civils Part II<\/em> (predstava o Sibili i “ljudskosti”), interaktivnoj video-instalaciji, propituje istinitost informacija koje se plasiraju mas-medijima o klimatskim promenama i propagandi koja dominira internetom o odnosu \u010doveka, tehnologije i prirode, koja skida odgovornost sa ljudi za ugro\u017eenost prirode i promene koje je indistrijalizacija dru\u0161tva donela. Ispitivanjem mogu\u0107nosti ljudskog tela u izazovnim situacijama bavi se Sanja Latinovi\u0107, radikalnom performativnom praksom. U radu Akvarium<\/em>, u polo\u017eaju sli\u010dnom ljudskom fetusu, autorka boravi nekoliko minuta u akvarijumu ispunjenog vodom, dok se u njega uliva mastilo, ukazuju\u0107i na naivnost \u010doveka u odnosu na klimatske promene, mogu\u0107e metamorfoze i promene koje slede zaga\u0111enjem vode. Istovremeno, umetnica Lana \u010cmaj\u010danin, koja je usmerena na ispitivanje geopoliti\u010dkih i klimatskih pozicija mo\u0107i, postavlja morski horizont kao centralnu temu svog rada A Change Is Gonna Come II<\/em>, postavljaju\u0107i pitanja da li je more mesto odmora i kontemplacije, masovna grobnica migranata, mesto politi\u010dke mo\u0107i i nacionalnih granica ili mesto nade i utopije.<\/p>\n\n\n\n

      \"\"
      Sanja Latinovi\u0107, Akvarijum<\/em>
      Fotografija: iz arhive umetnice<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
      \"\"
      Lana \u010cmaj\u010danin, A Change is Gonna Come II<\/em>
      Fotografija: iz arhive umetnice<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
      • Poznato je da sara\u0111ujete sa Gete-institutom, da ste u saradnji sa Briti\u0161 konsilom, u MSUV bili kustoskinja novosadskih postavki Demijana Hirsta i Grejsona Perija, da ste umetni\u010dki rukovodilac internacionalnog Risk Change projekta u okviru kojeg ste novosadskoj publici predstavili Olega Kulika. Na Dunavskim dijalozima sara\u0111ujete sa kustoskinjom Nikol Lezer. Koliko je internacionalna kooperacija zna\u010dajan aspekt Va\u0161e kustoske prakse?<\/em><\/li><\/ul>\n\n\n\n

        Tokom godina sam razvijala sve aktivniju saradnju sa me\u0111unarodnom umetni\u010dkom scenom na razli\u010dite na\u010dine, kroz projekte organizovane zajedno sa inostranim institucijama kulture, kao \u0161to su: Gete – institut, IFA, Briti\u0161 konsil i Francuski institut; zatim kroz izlo\u017ebe u inostranstvu kojima sam predstavljala zna\u010dajne aktere i pojave umetni\u010dke prakse iz Srbije, kao i kroz me\u0111unarodne projekte koje podr\u017eava EU, a koji omogu\u0107avaju zajedni\u010dki rad sa me\u0111unarodnim organizacijama na razli\u010ditim istra\u017eivanjima, izgradnji novih internet platformi, razmeni sadr\u017eaja i sl. Tako\u0111e sam odr\u017eala ve\u0107i broj predavanja i prezentacija, boravila u rezidencijalnim programima i u\u010destvovala u istra\u017eiva\u010dkim projektima me\u0111unarodnih partnera.<\/p>\n\n\n\n

        U inostranstvu sam realizovala vi\u0161e gostuju\u0107ih izlo\u017ebi, od kojih bih istakla saradnju sa Japanom i Tajvanom koje su predstavljale izuzetno iskustvo u upoznavanju razli\u010ditih sredina i umetni\u010dkih praksi va\u017enih za \u0161irenje pogleda i usvajanje novih znanja. Pomenuta gostovanja velikih umetni\u010dkih imena globalne umetni\u010dke scene, kao \u0161to su Demijan Hirst i Grejson Peri, kao i Nam D\u017eun Pajk, D\u017eozef Ko\u0161ut, Rozmari Trokel i dr., bila su izuzetno medijski vidljiva, omogu\u0107ila su lokalnoj publici da se upoznaju sa aktuelnim umetni\u010dkim praksama, ali i da pokrenu pitanja o pozicijama mo\u0107i i ekonomiji u umetnosti. Od naro\u010ditog zna\u010daja je tako\u0111e obnavljanje mre\u017ee saradnika iz regiona biv\u0161e Jugoslavije sa kojim delimo blisko umetni\u010dko i socijalno iskustvo, te poslednjih godina u\u010destvujem u mnogim regionalnim susretima i projektima.<\/p>\n\n\n\n

        Posle duge zatvorenosti i izolovanosti na\u0161eg dru\u0161tva iz internacionalnih umetni\u010dkih tokova takve saradnje su od izuzetnog zna\u010daja jer omogu\u0107avaju afirmaciju i vidljivost lokalne umetni\u010dke scene u inostranstvu, prezentaciju novih sadr\u017eaja u na\u0161oj sredini, iskustva zajedni\u010dkog rada, saznanja o novim metodologijama rada, pojavama, praksama i sl. Svaki od ovih projekata donosi novo, druga\u010dije iskustvo od prethodnih, te nove izazove i stremljenja, a tako\u0111e i otvara vrata novim komunikacijama i razmenama koje pro\u0161iruju mre\u017eu saradnika.<\/p>\n\n\n\n

        razgovor vodila: Ljiljana Maletin Vojvodi\u0107<\/p>\n\n\n\n

        Sanja Koji\u0107 Mladenov<\/strong> (1974) vi\u0161a kustoskinja, istori\u010darka umetnosti i doktorka interdisciplinarnih humanisti\u010dkih nauka, usmerena ka istra\u017eivanju savremene umetni\u010dke prakse, medija i roda od 1995. godine. Zavr\u0161ila istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, \u00a0master i doktorske interdisciplinarne Rodne studije na Univerzitetu u Novom Sadu \u2013 ACIMSI. Direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine od 2013. do 2016. godine. Kustoskinja istog Muzeja od 2006. godine, Odeljenja za izlo\u017ebe aktuelne umetnosti, te Centra za intermedijsku i digitalnu umetnost. Dobitnica nagrade “Lazar Trifunovi\u0107” za 2016. godinu, za najbolju likovnu kritiku i kriti\u010dko razmatranje savremene scene, kao i priznanja Dru\u0161tva istori\u010dara umetnosti Srbije (DIUS) za najbolju autorsku izlo\u017ebu u 2013. godini. Kustoskinja Paviljona Srbije na 54. Venecijanskom Bijenalu savremene umetnosti (2011), izlo\u017ebe Svetlost i tama simbola<\/em>, Dragoljuba Ra\u0161e Todosijevi\u0107a nagra\u0111enog internacionalnim priznanjem \u2212 Uni Credit Venice Award. \u010clanica je me\u0111unarodnih udru\u017eenja AICA, ICOM i CIMAM \u2212 \u010dija je stipendistkinja (2011). Autorka je, kustoskinja i selektorka mnogih izlo\u017ebi i projekata u zemlji i inostranstvu. Kustoskinja EU projekata Risk Change<\/em> i Performing the Museum<\/em>. Napisala i objavila preko 100 kriti\u010dkih eseja, recenzija izlo\u017ebi i nau\u010dnih tekstova u katalozima izlo\u017ebi, stru\u010dnim \u010dasopisima, knjigama i elektronskim medijima. U\u010destvovala je na mnogim stru\u010dnim simpozijumima i konferencijama u zemlji i inostranstvu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

        Intervju sa Sanjom Koji\u0107 Mladenov, kustoskinjom Centralne izlo\u017ebe na Dunavskim dijalozima 2019. godine U susret ovogodi\u0161njim Dunavskim dijalozima razgovaramo sa istori\u010darkom umetnosti, dr Sanjom Koji\u0107 Mladenov, vi\u0161om kustoskinjom u MSUV u Novom Sadu koja je, zajedno sa Nikol Lezer, kustoskinja Centralne izlo\u017ebe Dunavskih dijaloga 2019 Gospo\u0111o Koji\u0107 Mladenov, po \u010demu je koncept ovogodi\u0161nje Centralne postavke […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"off","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[34,26],"tags":[],"class_list":["post-4423","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-festival-2019","category-newsletter"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4423","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4423"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4423\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4423"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4423"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4423"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}