{"id":4490,"date":"2019-07-18T13:37:20","date_gmt":"2019-07-18T13:37:20","guid":{"rendered":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/?p=4490"},"modified":"2019-07-30T21:59:26","modified_gmt":"2019-07-30T21:59:26","slug":"dijalozi-na-dunavu-viminacijum-kladovo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/dijalozi-na-dunavu-viminacijum-kladovo\/","title":{"rendered":"Umetni\u010dki dijalozi niz Dunav: Od Apatina do Kladova"},"content":{"rendered":"\n

Radovi Pavla Makova i \u010cedomira Vasi\u0107a u Viminacijumu<\/p>\n\n\n\n

Fotografije: iz arhive festivala<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Ove godine Festival savremene umetnosti se odvija pod centralnom temom Percepcija savremenosti<\/em>. Osim istoimene centralne izlo\u017ebe odr\u017ea\u0107e se i niz postavki pod imenom Umetni\u010dki dijalozi niz\u00a0Dunav: od Apatina do Kladova<\/em>. Na izlo\u017ebama i manifestacijama koje se postavljaju u osam gradova i mesta niz Dunav u Srbiji (Apatin, Bano\u0161tor, Novi Sad, Sremski Karlovci, Beograd, Viminacijum, Veliko Gradi\u0161te, Kladovo) uspostavi\u0107e se svojevrsni umetni\u010dki dijalozi srpskih umetnika sa umetnicima iz podunavskih zemalja. Za ove izlo\u017ebe su selektovani radovi onih umetnika koji reflektuju umetni\u010dke aktuelnosti, ali i ona dela koja se \u201euklapaju\u201c svojevrsni genius loci<\/em>\u00a0 odabranih lokacija.<\/p>\n\n\n\n

Prva izlo\u017eba iz serije Umetni\u010dki dijalozi niz Dunav: od Apatina do Kladova<\/em> je postavljena 27. juna 2019. godine u poznatom Arheolo\u0161kom nalazi\u0161tu Viminacijum (u blizini Starog Kostolca, 12 km od Po\u017earevca). Viminacijum postoji od prvog do po\u010detka sedmog veka. Bio je jedan od najzna\u010dajnijih legijskih logora na Dunavu, a izvesno vreme i glavni grad rimske provincije Gornje Mezije, koja je obuhvatala najve\u0107i deo dana\u0161nje Srbije, Severne Makedonije i severozapadne Bugarske. <\/p>\n\n\n\n

Radovi Pavla Makova<\/strong> (Ukrajina) i \u010cedomira Vasi\u0107a<\/strong> (Srbija) su mimikrijski inkorporirani u  stalnu muzejsku postavku u zgradi Domvs Scientiarivm koja je izgra\u0111ena u stilu rimske vile rustike. Tako\u0111e, va\u017eno je naglasiti da su se ostvarenja Makova i Vasi\u0107a \u201euklopila\u201c u koncepcijski duh pozori\u0161nog Viminacijum festivala  naslovljenog Mitovi – stari i novi<\/em>, koji se upravo u tom terminu odra\u017eavao u objektima ovog arheolo\u0161kog parka.<\/p>\n\n\n\n

Pavlo Makov<\/strong> je prezentovao svoju umetni\u010dku knjigu DO-PO<\/em> (2018). Rade\u0107i u tehnici grafike i bakropisa, on stvara temeljno crtane izglede vrtova, gradova – stvarnih i utopijskih. Precizni plan – crte\u017ei grada i crte\u017ei iz skicen bloka pretvaraju se u vektorske prikaze, pozicionirane na obe strane otvorene knjige, isprepletene zajedni\u010dkim rutama. U svojoj umetni\u010dkoj knjizi DO-PO<\/em> Makov konfrontira idealizovani izgled velikog grada sa crte\u017eima iz svoje d\u017eepna bele\u017enice, stvaraju\u0107i tako prostore  izme\u0111u stvarnosti i sna.  Otvorena knjiga Makova i ekran sa animiranom video- prezentacijom crte\u017ea iz ove knjige-mape, postavljena je neposredno uz veliku maketu Viminacijuma. Tako je u ambijentu viminacijumskog muzeja uspe\u0161no ostvarena provokativna relacija ovovremenskog promi\u0161ljanja sveta Pavla Makova sa artefaktima iz  \u201eduboke\u201c istorije kojima se otvaraju novi prostori metafori\u010dkih slutnji i zaklu\u010daka. \u010cedomir Vasi\u0107<\/strong> je neonski crte\u017e figure osniva\u010da rimskog carstva, Oktavijana Avgusta, (Bez naziv<\/em>a, 1992-2019, instalacija, neonske cevi i svetlo, televizor, \u017eica) postavio u ambijent viminacijumskog muzeja, u dvorani sa likovima 17 rimskih careva koji su ro\u0111eni na teritoriji dana\u0161nje Srbije. Ovakvom kontekstualizacijom svog dela umetnik je sugerisao imaginarnu vezu osniva\u010da carstva i \u201eovda\u0161njih\u201c rimskih careva – nastoje\u0107i da inicira vi\u0161esmisleno promi\u0161ljanje \u010ditavog spleta arheolo\u0161kih, istorijskih, nau\u010dnih, filozofskih, simboli\u010dkih, metafori\u010dkih, estetskih i eti\u010dkih napomena. Tim kontekstualizovanjem vlastite prostorne instalacije, umetnik je otvorio raspravu o mogu\u0107nosti savremenog (re)inetrpretiranja sveta kako bi se do\u0161lo do novih su\u0161tinskih sagledavanja dijalekti\u010dkog karaktera sveta u kome \u017eivimo. <\/p>\n\n\n\n

Ostvarenja dvojice umetnika su ovom postavkom dovedena u svojevrsni dijalo\u0161ki odnos koji je kompatibilan i inkorporiran u duh viminacijumskog nalazi\u0161ta. Istovremeno, dva sasvim razli\u010dita umetni\u010dka stava su dovedena u blizak odnos zahvaljuju\u0107i komplementarnim reminiscencijama na fenomene istorijskog kontinuiteta, jer je izlo\u017ebenim konceptom ostvaren svojevrsni vremenski preplet kojim se razotkrivaju nove relacije, uslojene napomene i zaklju\u010dci.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Rad Pavla Makova izlo\u017een u Viminacijumu
Fotografija: iz arhive festivala<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Pavlo Makov<\/strong> je ro\u0111en 1958. u Sankt Peterburgu (Rusija). \u017divi i radi u Harkovu (Ukrajina). Diplomirao je na Krimskom umetni\u010dkom fakultetu, odsek slikarstvo (Simferopolj, Ukrajina) 1979; na Sankt Peterburgskoj akademiji umetnosti 1978; te na Harkovskom umetni\u010dkom i industrijskom institutu (1984). \u010clan je Nacionalne unije umetnika Ukrajine; \u010dlan je Kraljevskog dru\u0161tva slikara-grafi\u010dara (London); dopisni \u010dlan Ukrajinske umetni\u010dke akademije, od 2006. godine. Pavlo Makov je u\u010desnik i dobitnik nagrada na brojnim grafi\u010dkim izlo\u017ebama u Ukrajini i inostranstvu.  Autor je i u\u010desnik u umetni\u010dkim projektima u Ukrajini i inostranstvu. Njegova dela se nalaze u muzejskim zbirkama u Ukrajini, Rusiji, Ma\u0111arskoj, Italiji, \u0160paniji, Velikoj Britaniji, SAD i drugim zemljama.      <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Rad \u010cedomira Vasi\u0107a u dvorani rimskih careva u muzejskoj postavci u Viminacijumu
Fotografija: iz arhive festivala<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

\u010cedomir Vasi\u0107<\/strong> je ro\u0111en u Beogradu 1948. godine. Zavr\u0161io je Akademiju za likovne umetnosti u Beogradu gde je i magistrirao 1973. godine. Kao stipendista Fulbrajtovog programa proveo je \u0161kolsku 1975\/76. godinu usavr\u0161avaju\u0107i se na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari i Los An\u0111elesu gde je studirao video i kompjutersku umetnost. Izla\u017ee od 1969. godine. Priredio je velik broj samostalnih izlo\u017ebi i u\u010destvovao na brojnim grupnim postavkama  u zemlji i inostranstvu. Bavio se pedago\u0161kim radom na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Fakultetu dramskih umetnosti,  a sa Vladanom Radovanovi\u0107em  je osnovao Interdisciplinarne umetni\u010dke studije pri Univerzitetu umetnosti gde je bio profesor na grupi za vi\u0161emedijsku umetnost. Bio je rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu (2004-2009). Dobitnik je brojnih uglednih nagrada i priznanja za svoj umetni\u010dki i pedago\u0161ki rad. \u017divi i radi u Beogradu. <\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

IZLO\u017dBA UMETNI\u010cKIH ZASTAVA MA\u0110ARSKIH I SRPSKIH AUTORA<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"
Umetni\u010dke zastave Marte Makai
Fotografija: iz arhive festivala<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Umetnici: Nora Fekete, Andrea Rutkai, Marta Makai, Ester \u0160optei, Vila Stajner, Andrea Sila\u0111i (Ma\u0111arska) i Goran Despotovski, Bosiljka Zirojevi\u0107 Le\u0107i\u0107, Danica Bi\u0107ani\u0107, Danica Jev\u0111ovi\u0107<\/strong> (Srbija)<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zahvaljuju\u0107i saradnji galerije Bel Art iz Novog Sada i Centra za kulturu Kladovo, zastave ma\u0111arskih i srpskih umetnika su izlo\u017eene u Kladovu od 11. do 25. jula 2019. Radi se o specifi\u010dnoj izlo\u017ebenoj manifestaciji, jer, u\u010desnici nastoje da svojim autorskim re\u0161enjima istaknu zastave koje govore prevashodno o estetskim i eti\u010dkim napomenama. Svi ovi umetnici su svesni \u010dinjenice da je zastava simboli\u010dka tvorevina koja zahteva po\u0161tovanje. Jer, one su uvre\u017eeni simbol organizovanog dru\u0161tva, znak identiteta i raspoznavanja. Prema Re\u010dniku simbola<\/em> “zastava je znak za\u0161tite koja je pru\u017eena ili se za nju moli”. Zbog toga se steg ili barjak podi\u017ee iznad glave i tako upu\u0107uje poziv nebu. U hri\u0161\u0107anstvu barjak simboli\u0161e pobedu uskrslog i proslavljenog Hrista. Istovremeno, u brojnim kulturama, zastava nije samo amblem odre\u0111ene organizacije nego je veoma \u010desto znamenje koje simboli\u0161e su\u0161tinski karakter onoga koga zastava predstavlja, ko zastavu nosi i \u010duva.<\/p>\n\n\n\n

Zastave ma\u0111arskih i srpskih umetnika koje su prikazane u Kladovu pru\u017eaju jedan mogu\u0107i pogled na de\u0161avanja u aktuelnoj umetnosti. Danas se \u010desto umetnost prezentuje kao spektakl, kao predstava, kao otvorena manifestacija. Na ovoj izlo\u017ebi vidimo zastave kao likovno re\u0161enje, zastave koje komuniciraju sa etni\u010dkim i folklornim korenima, zastave koje nose direktnu pisanu poruku, zastave \u010diji se izgled menja u zavisnosti od atmosferskih prilika, zastave koje se bave sudbinom \u010doveka u savremenom dru\u0161tvu. Zbog broja ma\u0111arskih  i srpskih umetnika ovaj dijalog je pretvoren u svojevrsni \u201erazgovor\u201c u kojem, kako je to napisao \u0110er\u0111 Konrad: \u201ezastave predstavljaju umetni\u010dke tvorevine sa osobenim, li\u010dnim stilom i na\u010dinom izra\u017eavanja. Njihova tema je slobodna, ona predo\u010dava na\u010din razmi\u0161ljanja umetnika u znakovima, simbolima. Dosetljivim, sve\u017eim idejama, formama, \u010desto zaprepa\u0161\u0107uju\u0107om upotrebom materijala – one stvaraju prizor definisane snage i time na\u0161u neposrednu okolinu, na\u0161 grad u kome \u017eivimo, \u010dine lep\u0161im, sve\u017eijim i punijim zna\u010denja…\u201c   <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Umetni\u010dke zastave Andreje Rutkai i Andreje Sila\u0111i
Fotografija: iz arhive festivala<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n
\"\"
Umetni\u010dke zastave Gorana Despotovskog
Fotografija: iz arhive festivala
<\/figcaption><\/figure><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Radovi Pavla Makova i \u010cedomira Vasi\u0107a u Viminacijumu Fotografije: iz arhive festivala Ove godine Festival savremene umetnosti se odvija pod centralnom temom Percepcija savremenosti. Osim istoimene centralne izlo\u017ebe odr\u017ea\u0107e se i niz postavki pod imenom Umetni\u010dki dijalozi niz\u00a0Dunav: od Apatina do Kladova. Na izlo\u017ebama i manifestacijama koje se postavljaju u osam gradova i mesta niz […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":4549,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"off","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[35,26],"tags":[],"class_list":["post-4490","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-festival-2019-2","category-newsletter"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4490","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4490"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4490\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4549"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4490"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4490"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4490"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}