{"id":4606,"date":"2019-09-08T22:40:07","date_gmt":"2019-09-08T22:40:07","guid":{"rendered":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/?p=4606"},"modified":"2019-09-08T22:40:10","modified_gmt":"2019-09-08T22:40:10","slug":"umetnicki-dijalozi-niz-dunav-od-apatina-do-kladova-veliko-gradiste-novi-beograd-i-apatin","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/umetnicki-dijalozi-niz-dunav-od-apatina-do-kladova-veliko-gradiste-novi-beograd-i-apatin\/","title":{"rendered":"UMETNI\u010cKI DIJALOZI NIZ DUNAV: Od Apatina do Kladova (Veliko Gradi\u0161te, Novi Beograd i Apatin)"},"content":{"rendered":"\n

Radovi Ane Adam i Lazara Markovi\u0107a izlo\u017eeni u Narodnom muzeju Veliko Gradi\u0161te Fotografije iz arhive Festivala<\/p>\n\n\n\n

Ana Adam (Rumunija) \u2013 Lazar Markovi\u0107 (Srbija)\/ Narodni muzej Veliko Gradi\u0161te; Kramar (Austrija) \u2013 Branimir Karanovi\u0107 (Srbija)\/ Galerija Blok, Novi Beograd; Iglika Hristova (Bugarska) \u2013 Ivana Tomanovi\u0107 (Srbija)\/ Galerija Meander, Apatin<\/p>\n\n\n\n

kustos: Sava Stepanov<\/p>\n\n\n\n

Festival savremene umetnosti Dunavski dijalozi <\/strong>izvorno je zami\u0161ljen kao niz izlo\u017ebi u kojima se konfrontiraju ili usagla\u0161avaju stavovi u\u010desnika \u2013 poput razgovora u kojima se prezentuje razli\u010dito shvatanje sveta i umetnosti. Ove godine program Dunavskih dijaloga, pored centralne izlo\u017ebe Percepcija savremenosti<\/em>, obuhvata devet takvih izlo\u017ebi objedinjene ciklusom Dijalozi niz Dunav: od Apatina do Kladova<\/em>, na kojima umetnici iz podunavskih zemalja izla\u017eu sa srpskim umetnicima. Stvoreno je niz izuzetno zanimljivih dijaloga, reklo bih se na tri teme \u2013 o urbanom svakodnevlju (Novi Beograd, Sremski Karlovci), o prirodi i prirodi umetnosti (Apatin, Novi Sad, Veliko Gradi\u0161te) i o ambijentalizaciji i prepoznavanju duha mesta (Bano\u0161tor, Viminacijum, Kladovo, Novi Sad).<\/p>\n\n\n\n

KRAMAR (AUSTRIJA) \u2013 BRANIMIR KARANOVI\u0106\n(SRBIJA)<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"
Blok galerija
Fotografija iz arhive Festivala<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Zahvaljuju\u0107i saradnji galerije Bel art iz Novog Sada i Galerije Blok na Novom Beogradu, u petak 16. avgusta 2019. godine, u okviru apostrofiranog ciklusa Dijalozi niz Dunav: od Apatina do Kladova<\/em>, otvorena je izlo\u017ebena postavka u kojoj su u dijalo\u0161ki odnos postavljene fotografije Kramara, austrijskog umetnika iz Be\u010da, i Branimira Karanovi\u0107a, renomiranog umetnika iz Beograda. Njihovi fotografski koncepti su veoma bliski jer obojica umetnika svoje motive grade slaganjem mno\u0161tva pojedina\u010dnih fotografija koje u zbirnom utisku defini\u0161u celovite prizore.<\/p>\n\n\n\n

Kramar<\/strong> je posve\u0107en istra\u017eivanju vizuelnog duha urbanih prostora i celina. Njegova fotografska pri\u010da se rasprostire pravolinijski, stvaranjem niza pojedina\u010dnih fotografija koje se spajaju omogu\u0107avaju\u0107i kontinuirano \u201etrajanje\u201c pogleda. No, Kramar se nikako ne zadovoljava jednostavnom interpretacijom vi\u0111enog, nego nastoji da u tim \u201epro\u0161irenim\u201c prizorima uhvati duh mesta \u017eivljenja. On nastoji da prepozna sociolo\u0161ke i kulturolo\u0161ke karakteristi\u010dnosti mesta. Ve\u0107 godinama je posebno posve\u0107en zemljama isto\u010dnog bloka i njihovim tranzicijskim preobra\u017eajima. <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Kramar ispred svojih radova
Fotografija iz arhive Festivala<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Za razliku od Kramara, Branimir Karanovi\u0107<\/strong> svoje motive gradi svojevrsnom konglomeracijom fragmentarnih prizora. Snimaju\u0107i detalje on nastoji da ih, sistemom puzzle <\/em>slagalica konstitui\u0161e u celovite smislene celine. Takve fotografije nikako ne te\u017ee interpretaciji nego predstavljaju svojevrsno struktuiranje (fotografske) slike i njenog smisla. Dakle, Karanovi\u0107 nije samo posmatra\u010d i snimatelj, nego je autenti\u010dni umetnik koji nastoji da analizira i prepozna su\u0161tinu vidljivih manifestacija sveta i \u010dovekove sudbine u simboli\u010dki nazna\u010denim, otvorenim i problematizovanim oblastima svakodnevlja. (Sava Stepanov)<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Radovi Branimira Karanovi\u0107a
Fotografija iz arhive Festivala<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Branimir Karanovi\u0107<\/strong>\n(1950, Beograd)<\/p>\n\n\n\n

Diplomirao\nje 1974. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, magistrirao je 1976. na\nFakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Marka Krsmanovi\u0107a. Od\n1974. aktivno  izla\u017ee na samostalnim\nizlo\u017ebama (Beograd, Novi Sad, Zagreb, Rijeka, Ljubljana, Venecija, Solun,\nPariz, Prag…) kao i na kolektivnim postavkama u zemlji i inostranstvu\n(Beograd, Krakov, Edinburg, Lisabon, Solun, Njujork, Tuzla, Berlin, Ulan Bator,\nPariz, Madrid, Be\u010d, Tokio, Hjuston …). <\/p>\n\n\n\n

Dobitnik\nje zna\u010dajnih nagrada kao \u0161to su: Prva nagrada za grafiku Inter-debi, Krakov, 1976;\nPrva nagrada za crte\u017e na izlo\u017ebi Jugoslovenski portret, Tuzla, 1979; Veliki\npe\u010dat Grafi\u010dkog kolektiva, Beograd, 1977; Zlatna igla ULUS-a, 1981; Otkupna\nnagrada Muzeja primenjene umetnosti na Oktobarskom salonu, Beograd, 1977;\nNagrada za grafiku na Oktobarskom salonu, Novi Sad, 1993; Nagrada za\nfotografiju na Oktobarskom salonu, 1997; Velika nagrada ULUPUDS-a na Majskoj\nizlo\u017ebi, Beograd, 2003; Aprilska nagrada Skup\u0161tine grada Beograda za\nstvarala\u0161tvo u oblasti likovne i primenjene umetnosti, 2005; Mali pe\u010dat\ngrafi\u010dkog kolektiva, 2009;<\/p>\n\n\n\n

Od\n1978. do 1997. radi kao profesor fotografije na Akademiji umetnosti u Novom\nSadu, a od 1996. kao profesor fotografije na grafi\u010dkom odseku Fakulteta\nprimenjenih umetnosti u Beogradu. <\/p>\n\n\n\n

Bavi\nse grafikom i fotografijom. <\/p>\n\n\n\n

Kramar<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u017divi\nu Be\u010du, u Sabari i Tiraspolju (Moldavija). Fotografiji je okrenut od\ndetinjstva. Jo\u0161 od mladih dana putuje i istra\u017euje  zemlje ,,isto\u010dnog bloka\u201d i njihove zemlje\nnaslednice. <\/p>\n\n\n\n

Radi\nkao internacionalni, anga\u017eovani i konceptualni fotograf u oblasti umetnosti i\ndizajna.<\/p>\n\n\n\n

Projekti\nvezani za sliku, medije, umetnost i knjige vode ga kroz Austriju, Isto\u010dnu i\nJugoisto\u010dnu Evropu jo\u0161 od devedesetih godina. <\/p>\n\n\n\n

Bio\nje stipendista Austrijske kancelarije za film. Dobinik je i istra\u017eiva\u010dke\nstipendije Robert Bo\u0161 Fondacije.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Blok galerija
Otvaranje izlo\u017ebe
Fotografija iz arhive Festivala<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

ANA ADAM (RUMUNIJA) \u2013  LAZAR MARKOVI\u0106 (SRBIJA)<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U program ovogodi\u0161njeg Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi ove godine je uklju\u010deno i Veliko Gradi\u0161te. Zahvaljuju\u0107i uspe\u0161noj saradnji Galerije Bel art i Narodnog muzeja Veliko Gradi\u0161te, prikazana je \u201edijalo\u0161ka\u201c izlo\u017eba crte\u017ea i objekata rumunske umetnice Ane Adam<\/strong> i novosadskog umetnika Lazara Markovi\u0107a<\/strong>. Zajedni\u010dka karakteristika delovanja ovih umetnika jeste njihovo nastojanje da likovnost, svoj crta\u010dki izraz, baziraju na vrednostima materijala po kojem crtaju. U njihovim ostvarenjima linija je diskretno prisutna, ali Ana Adam nagla\u0161ava slojevitu materijalnost dela, dok Lazar Markovi\u0107 dospeva do trodimenzionalnih crte\u017ea-objekata i digitalne animacije. Ti nekonvencionalni crta\u010dki postupci dvoje umetnika, me\u0111utim, ne zanemaruju osnovne vrednosti crte\u017ea, nego doprinose ja\u010danju njegovih sadr\u017einskih, vizuelno-likovnih i metafori\u010dkih poruka \u2212 koje umetnici upu\u0107uju posmatra\u010dima njihovih ostvarenja. (Sava Stepanov)<\/p>\n\n\n\n

Ana Adam<\/strong> (1964) je studirala na Akademiji umetnosti Joan Andreesku u Klu\u017eu gde je diplomirala na odseku grafike (1992). \u010clan je Udru\u017eenja likovnih umetnika Rumunije od 1993. godine. Sara\u0111uje sa izdava\u010dkim ku\u0107ama Dacia, Sedona, Brumar, Hartmann i Elena Francisc. Od 1994. se bavi pedago\u0161kim radom kao nastavnik u srednjoj \u0161koli likovnih umetnosti u Temi\u0161varu. Izla\u017ee od 1991. godine. <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Radovi Ane Adam u Narodnom muzeju Veliko Gradi\u0161te
Fotografija iz arhive Festivala
<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Lazar Markovi\u0107<\/strong>\n(1960) je diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Magistrirao je na\nistoj Akademiji, na grafi\u010dkom smeru. Kao slikar i grafi\u010dar priredio je 47\nsamostalnih izlo\u017ebi i u\u010destvovao na oko 180 grupnih postavki u zemlji i\ninostranstvu. \u010clan je Udru\u017eenja likovnih umetnika Vojvodine. Jedno vreme je bio\ndirektor Galerije savremene umetnosti-Poklon zbirke Rajko Mamuzi\u0107 u Novom Sadu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Radovi Lazara Markovi\u0107a u Narodnom muzej Veliko Gradi\u0161te
Fotografija iz arhive Festivala<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Izlo\u017eba crte\u017ea Ane Adam i Lazara Markovi\u0107a je u Narodnom muzeju Veliko Gradi\u0161te otorena 26. jula 2019 u 19.00 \u010dasova. Na otvaranju su govorili: Vesna Latinovi\u0107, direktorica Galerije Bel art i Festivala Dunavski dijalozi u Novom Sadu i Sava Stepanov, likovni kriti\u010dar i autor izlo\u017ebenog projekta Dijalozi niz Dunav: od Apatina do Kladova<\/em>. <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Narodni muzej Veliko Gradi\u0161te
Otvaranje izlo\u017ebe
Fotografija iz arhive Festivala<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

IGLIKA HRISTOVA (BUGARSKA) \u2013  IVANA TOMANOVI\u0106 (SRBIJA) <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Umetnost nastavlja tamo gde nauka\nzavr\u0161ava<\/em><\/p>\n\n\n\n

Mark\n\u0160agal<\/p>\n\n\n\n

U nizu izlo\u017ebi Dijalozi niz Dunav<\/em>, u Galeriji Meander u Apatinu je postavljena izlo\u017eba fotografija i crte\u017ea Iglike Hristove<\/strong>, bugarske umetnice koja \u017eivi na relaciji Pariz-Sofija, te fotografija Ivane Tomanovi\u0107 <\/strong>iz Beograda, profesorice na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Zajedni\u010dko ovim dvema umetnicama je \u010dinjenica da su u punoj stvarala\u010dkoj snazi i zrelosti, da su su oformile sasvim jasne stvarala\u010dke stavove te da se njihova ostvarenja mogu smatrati bitnim prilozima tokovima savremene umetnosti. <\/p>\n\n\n\n

I\nHristova i Tomanovi\u0107eva su okrenute prirodi. Zapravo, njihovu umetnost je\nmogu\u0107e videti u onom prostoru o kome je govorio \u0160agal kada je tvrdio da\n\u201eumetnost nastavlja tamo gde nauka zavr\u0161ava\u201c. <\/p>\n\n\n\n

Usredsre\u0111enjem\nna scientisti\u010dke mikroskopske prizore \u201enutrine\u201c pojedinih biljnih vrsta te\nnjihovom likovnom nadgradnjom, Iglika\nHristova<\/strong> dospeva do predstave vaskolike prirode. Sara\u0111uju\u0107i sa francuskom\nbiolo\u0161kinjom Kler Damesen, bugarska umetnica se posvetila mikrokosmosu stabala.\nSnimljene mikroskopske prizore koje je ostvarila nau\u010dnica, umetnica dalje\nrazra\u0111uje svojim crte\u017eima. Tako se dobijaju dve razli\u010dite strukture\n(scijentisti\u010dka i subjektivisti\u010dka) koje, na\u010dinom dijaloga, vode ka\njedinstvenom zaklju\u010dku \u2013 pojedina\u010dne prirodne strukture su zapravo delovi iste\nceline, me\u0111usobno su isprepletane i povezane. Ovakvi radovi Iglike Hristove nas\nzapravo upozoravaju na jedinstvo sveta. A to je \nsu\u0161tinska napomena (i opomena). Jer, uklapaju\u0107i se i \u010duvaju\u0107i taj i\ntakav prirodni sistem, \u010dovek sebi daje \u0161ansu, obezbe\u0111uje vlastiti opstanak. U\naktuelnom trenutku, sve \u010de\u0161\u0107e i sa sve ve\u0107im posledicama, bivamo ugro\u017eeni\nbrojnim prirodnim katastrofama. \u010covek je povredio prirodu, izazvao je  klimatske promene i ekolo\u0161ko zaga\u0111enje. Zato\nnam je ovakva umetnost itekako potrebna. Ideje Iglike Hristove (i njenih\nnau\u010dnih saradnika) su anga\u017eovane jer brinu o \u010dovekovoj sudbini, o budu\u0107nosti\nsveta.  <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Radovi Iglike Hristove i Ivane Tomanovi\u0107 u Galeriji Meander u Apatinu
Fotografija iz arhive Festivala
<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Fotografkinja\nIvana Tomanovi\u0107<\/strong> snima \u010ditke i dobro\nvizuelno artikulisane pejza\u017ene prizore. Njena fotografija poseduje struktuiranu\ni kristalno \u010distu vizuelnu misao obrazlo\u017eenu jasnim snimcima. Snimljeni\nprirodni gusti\u0161i, razno \u0161iblje, granje i mladice se na ovim fotosima doimaju\npoput specifi\u010dne (plasti\u010dke i misaone) strukture. Uz to, umetnica ovu\nmultipliciranu linearnost potencira tako \u0161to u pojedine fragmente svojih\nfotografija pro\u0161ivanjem dodaje kon\u010dane linije ili \u017eicu… Na taj na\u010din poja\u010dava\nutisak o linearnosti snimljenog grmlja i drugog rastinja. Uz to, ove\nfotografije su \u0161tampane na prozirnoj osnovi i zbog toga se ne izla\u017eu na zidu\npoput klasi\u010dne slike ve\u0107 se postavljaju u prostor kako bi se posmatra\u010du\nomogu\u0107ilo sagledavanje sa obe strane. Bitan deo rada je muzi\u010dka podloga, zvuk\nkoji jo\u0161 vi\u0161e ambijentalizuje \u010ditavu umetni\u010dku tvorevinu Ivane Tomanovi\u0107.\nZahvaljuju\u0107i toj prozirnosti i svim ostalim elementima (print, aplikacije,\nzvuk, instalacija) ovim fotografijama prostor nije samo sredina u kojoj\ndejstvuju, nego se radi o dobro sistematizovanoj artikulaciji ovih fotografskih\nslika koje su pro\u017eete stvarnim prostorom \u010dime su realno, filozofski i poetsko-metafori\u010dki\nuklju\u010dene  u dijalekti\u010dki tok i karakter\nsveta u kome \u017eivimo. <\/p>\n\n\n\n

Dve\numetnice, Iglika Hristova i Ivana Tomanovi\u0107 \u2013 razli\u010ditim postupcima dolaze do\nsli\u010dnih, \u010dak istih rezultata i umetni\u010dkih poruka. Polaze\u0107i od scientisti\u010dkih\ni\/ili dokumentaristi\u010dkih \u010dinjenica i metoda, one ostvaruju autenti\u010dne umetni\u010dke\nistine o svetu i sasvim personalizovane estetske i eti\u010dke sisteme. A nije li\nupravo u tome dra\u017e i su\u0161tina \u017eivljenja… Zbog toga nam je ovaj i ovakav\ndijalog u Galeriji Meander u Apatinu kraj \nDunava zapravo i bio potreban… (Sava Stepanov)<\/p>\n\n\n\n

Iglika Hristova<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Vizuelna umetnica francusko – bugarske\nnacionalnosti, Iglika Hristova trenutno \u017eivi u Parizu. Studirala je u \u0160koli lepih\numetnosti u Sofiji, zatim je nastavila svoje obrazovanje u Francuskoj, kako bi\nusavr\u0161ila svoje znanje i razvila svoju umetni\u010dku praksu na Visokoj \u0161koli\nprimenjenih umetnosti (\u00c9cole Sup\u00e9rieure des Arts Appliqu\u00e9s\nDuperr\u00e9),  nakon \u010dega se izra\u017eava u poljima interdisciplinarne\numetnosti sa kojima se susre\u0107e na odseku Umetnost i Nauka umetnosti na Univerzitetu\nPanteon-Sorbona (Universit\u00e9 Panth\u00e9on-Sorbonne). Rad Iglike Hristove pretpostavlja teorijsku i\nplasti\u010dnu studiju o uticaju mikrokosmosa na kreativni proces.  Njena\numetni\u010dka praksa se zasniva na crte\u017eu, kao univerzalnom i eksperimentalnom\njeziku koji istra\u017euje mikrokosmos \u017eive materije. Po\u0161to se  deo ovog\nistra\u017eivanja nalazi u sferi izme\u0111u umetnosti i nauke, Iglika Hristova sara\u0111uje\nsa raznim nau\u010dnicima iz oblasti biologije.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Radovi Iglike Hristove u Galeriji Meander u Apatinu
Fotografija iz arhive Festivala<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Ivana Tomanovi\u0107<\/strong> je ro\u0111ena 1971. godine u Novom Sadu. Magistrirala je na Fakultetu za film i televiziju (FAMU) u Pragu \u2013 odsek fotografija. Od 2001. do 2015. godine radila je kao urednik u \u010dasopisu za kulturu fotografije \u2013 ReFoto (Beograd). Kao vanredni profesor predaje fotografiju na Akademiji umetnosti, Univerziteta u Novom Sadu i na Akademiji umetnosti Alfa univerziteta u Beogradu. Bila je umetni\u010dki direktor u galeriji Artget, Kulturnog centra Beograda za sezonu 2016. Redovno dr\u017ei predavanja o teoriji fotografije i u\u010desnik je brojnih panel-diskusija u okviru festivala, radionica i kongresa posve\u0107enih fotografiji i vizuelnim umetnostima. Do sada je objavila preko tri stotine tekstova u \u010dasopisu Refoto, katalozima izlo\u017ebi, knjigama, magazinima, \u017eirirala je brojne izlo\u017ebe u zemlji i inostranstvu. Predstavnik je Srbije u projektu Transeurope<\/em> posve\u0107enom evropskoj savremenoj fotografiji. Njen fotografski rad prete\u017eno je posve\u0107en subjektivnom istra\u017eiva\u010dkom radu kroz oblasti dokumentarne fotografije i iscenacije.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Radovi Ivane Tomanovi\u0107 u Galeriji Meander u Apatinu
Fotografija iz arhive Festivala<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Nakon izlo\u017ebi u Galeriji Meander u\nApatinu, Narodnom muzeju Veliko Gradi\u0161te i <\/strong>Galeriji Blok na Novom Beogradu, <\/strong>eksponati \u0107e biti prikazani na zbirnoj izlo\u017ebi Umetni\u010dki dijalozi niz Dunav \u2212 od Apatina do Kladova<\/em> koja \u0107e biti\notvorena u Galeriji Zbirke strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada, 16.\nseptembra 2019. godine.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"
Galerija Meander u Apatinu
Otvaranje izlo\u017ebe
Fotografija iz arhive Festivala<\/figcaption><\/figure><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Radovi Ane Adam i Lazara Markovi\u0107a izlo\u017eeni u Narodnom muzeju Veliko Gradi\u0161te Fotografije iz arhive Festivala Ana Adam (Rumunija) \u2013 Lazar Markovi\u0107 (Srbija)\/ Narodni muzej Veliko Gradi\u0161te; Kramar (Austrija) \u2013 Branimir Karanovi\u0107 (Srbija)\/ Galerija Blok, Novi Beograd; Iglika Hristova (Bugarska) \u2013 Ivana Tomanovi\u0107 (Srbija)\/ Galerija Meander, Apatin kustos: Sava Stepanov Festival savremene umetnosti Dunavski dijalozi […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":4621,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"off","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[35,26],"tags":[],"class_list":["post-4606","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-festival-2019-2","category-newsletter"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4606","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4606"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4606\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4621"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4606"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4606"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4606"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}