{"id":4616,"date":"2019-09-08T22:40:47","date_gmt":"2019-09-08T22:40:47","guid":{"rendered":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/?p=4616"},"modified":"2019-09-09T00:10:08","modified_gmt":"2019-09-09T00:10:08","slug":"percepcija-savremenosti-univerzalno-more-centralna-izlozba-panel","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/percepcija-savremenosti-univerzalno-more-centralna-izlozba-panel\/","title":{"rendered":"PERCEPCIJA SAVREMENOSTI – UNIVERZALNO MORE; CENTRALNA IZLO\u017dBA \/\/ PANEL"},"content":{"rendered":"\n

Krista Somerer i Loren Minjono, Vrednost umetnosti<\/em> (Nemirno more<\/em>) Fotografija iz arhive umetnika<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

KUSTOSKI KONCEPT I MODERACIJA PANELA: KUSTOSKINJA NIKOL LEZER<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U saradnji sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine, od 17. do 30. septembra 2019. godine, Dunavski dijalozi 2019, predstavljaju centralnu izlo\u017ebu Festivala pod nazivom Percepcije savremenosti \u2013  Univerzalno more<\/em>. <\/strong>Na izlo\u017ebi u\u010destvuju umetnici: Roman Kroke,  Jovana Popi\u0107, Lana \u010cmaj\u010danin, Erika Kaproncai i Julija Veg, Krista Somerer i Loren Minjono, Milo\u0161 Trakilovi\u0107, Marijam Zakarian, Sanja Latinovi\u0107, Albena Baeva, Robertina \u0160ebjani\u010d, Ale\u0161 Hieng-Zergon i Ida Hir\u0161enfelder.<\/p>\n\n\n\n

Kustoskinje izlo\u017ebe na kojoj su selektovani radovi virtuelne stvarnosti (VR), interaktivni radovi, video-zapisi, sajt-specifik instalacije i objekti su Sanja Koji\u0107 Mladenov<\/strong> i Nikol Lezer<\/strong>. Koncepcija postavke se oslanja na ideju Univerzalnog mora<\/em>, interdisciplinarni umetni\u010dki i inovativni projekat koji se bori protiv zaga\u0111enja vode i istra\u017euje modele saradnje unutar razli\u010ditih dru\u0161tvenih grupa. Kustoski koncept tako\u0111e postavlja pitanja stepena povezanosti s prirodnim okru\u017eenjem i u tom kontekstu traga za utopijskim stanjem duha kroz navedenu vezu. \u010cini se da je savremeni pokret za odr\u017eivost fokusiran na prihvatanje modela saradnje izme\u0111u nauke, tehnologije i biznisa. Cilj Univerzalnog mora<\/em> je uklju\u010divanje umetni\u010dkog istra\u017eivanja i prakse sa idejom da bi stvaraoci trebalo da postanu deo inovativnih procesa budu\u0107i da mogu da doprinesu proizvodnji znanja. Umetnost se bavi propitivanjem i preispitivanjem postoje\u0107ih struktura i sistema, a umetnici su svojim interdisciplinarnim, liberalnim i kreativnim razmi\u0161ljanjem u stanju da  pokrenu diskusije i stvore neverbalne, kao i emocionalno provokativne, metafore za razumevanje izazova savremenog doba. Iznose\u0107i zabrinutosti zbog nepo\u0161tovanje prirode, poput uticaja zaga\u0111iva\u010da i otpada u okru\u017eenju podunavskog regiona, izlo\u017eba prikazuje umetnike kao senzitivne mislioce i katalizatore za promenu percepcije komunikacije, vizualizacije, delovanja i participacije. Pozvani umetnici stvaraju ideje i vizije, \u010dine\u0107i nove aspekte vidljivim, koriste\u0107i razli\u010dite oblike umetni\u010dkog istra\u017eivanja kako bi razumeli problem zanemarivanja potrebe za delovanjem, kao i da bi uspostavili pojedina\u010dne forme i metode za stvaranje novih mogu\u0107nosti za saradnju u re\u0161avanju problema.<\/p>\n\n\n\n

Dunavski dijalozi<\/strong> je me\u0111unarodni umetni\u010dki festival koji\npredstavlja umetnike podunavskog regiona; istovremeno se odvija na raznim\nmestima du\u017e reke Dunav i na nekoliko izlo\u017ebenih prostora u Novom Sadu, u\nSrbiji. Pokrenula ga je Galerija Bel Art 2012. godine. Vi\u0161e od 500 umetnika,\nistori\u010dara umetnosti i kriti\u010dara iz 14 zemalja podunavskog makro-regiona u\u010destvovalo\nje do sada na Festivalu, pru\u017eaju\u0107i uvid u savremene umetni\u010dke prakse ovog\nevropskog regiona. Dunavski dijalozi prate koncept razmene percepcija i stavova\nokupljaju\u0107i kulturne aktere podunavskih zemalja zajedno sa umetnicima iz\nSrbije.<\/p>\n\n\n\n

Austrijska umetnica Krista Somerer<\/strong> i francuski umetnik Loren Minjono<\/strong>, profesori na Univerzitetu za umetnost i dizajn u Lincu, pioniri su digitalne i interaktivne umetnosti. Njihovi interaktivni radovi bave se ekonomi\u010dno\u0161\u0107u pa\u017enje i stvaranjem vrednosti u umetni\u010dkom svetu. Oni slike kupljene u aukcijskim ku\u0107ama transformi\u0161u i opremaju senzorima koji mere vreme koje gledaoci provode ispred njih. Po\u010detna vrednost, uklju\u010duju\u0107i sve rashode i tro\u0161kove, ispisuje se na papiru termi\u010dkog \u0161tampa\u010da jo\u0161 od prve izlo\u017ebe. Deset sekundi gledao\u010deve pa\u017enje pove\u0107ava vrednost za 1 evro. Vrednost slike stalno se a\u017eurira, \u0161to ceo proces \u010dini potpuno transparentnim. Vrednost umetnosti<\/em> (Nemirno more<\/em>) zasnovana je na slici nema\u010dkog umetnika R. Hansena s po\u010detka 20. veka. Kupljena je za 425 evra, a trenutno je dostigla vrednost od 34.147,00 evra.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Krista Somerer i Loren Minjono, Vrednost umetnosti<\/em> (Nemirno more<\/em>)
Fotografija iz arhive umetnika<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Jovana Popi\u0107<\/strong> istra\u017euje ne samo odre\u0111eno mesto, ve\u0107 i transcendentnu ravan postojanja. Iako misli \u010desto ostaju neizgovorene, mlada umetnica nastoji da energiju mesta u\u010dini vidljivim. Na\u0161a prostorna percepcija oduvek se oblikovala u odnosu na arhitekturu, ali je i izraz unutra\u0161njeg misaonog procesa. U sredi\u0161tu njene umetni\u010dke produkcije je pojedinac koji svojim ose\u0107anjima i razmi\u0161ljanjima povezuje umetni\u010dku predanost Jovane Popi\u0107 sa kulturom i istorijom mesta kao i prirode. Posetiocu se pru\u017ea mogu\u0107nost da, pomeraju\u0107i izlo\u017eene objekte (kamenje), izvr\u0161i uticaj i oseti strukturalne promene, \u010dak i ako su objekti postavljeni u vrlo preciznom poretku.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Jovana Popi\u0107, Kameni me\u0111a\u0161i<\/em>, 2018.
Fotografija iz arhive umetnika<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Danska umetnica Marijam Zakarijan<\/strong> je me\u0111u prvima stvarala velike, imerzivne aplikacije virtuelne stvarnosti u sobnim dimenzijama koje objedinjuju vizuelne sadr\u017eaje, muziku i interakciju u alternativnim svetovima u koje se fizi\u010dki ulazi. Njen projekat Amarillis VR<\/em> bavi se univerzalnim ljudskim motivima kao \u0161to su: smrtnost, telesnost i duhovnost kroz tehnologije budu\u0107nosti. Poku\u0161avaju\u0107i da ujedini suprotnosti prirodnog i ve\u0161ta\u010dkog, umetnica istra\u017euje arhetipove, metafore i rituale oko slike cveta krvavo crvene boje, koji predstavlja cikli\u010dnu me\u0111uzavisnost \u017eivota i smrti. Prvo poglavlje apostrofiranog projekta je Okean<\/em> – delo o \u010di\u0161\u0107enju<\/em>. Inspirisano je mitolo\u0161kom rekom Letom, zahvaljuju\u0107i kojoj du\u0161e pokojnika zaboravljaju pro\u0161lost, patnju i grehe prethodnog \u017eivota. Uprkos trenutnom stanju zanemarenosti, umetnica podse\u0107a posetioce na okeane i vode kao izvore utehe i spokoja i pru\u017ea im mogu\u0107nost kontemplacije i katarze.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Marijam Zakarijan, Amaryllis VR: Okean<\/em>, 2017.
Fotografija iz arhive umetnika<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Radovi Milo\u0161a Trakilovi\u0107a<\/strong> \u010desto istra\u017euju i ispituju ulogu ma\u0161te u konstrukciji zna\u010denja, proizvodnji znanja i digitalnog prometa uspostavljaju\u0107i poja\u010danu kodifikaciju i komodifikaciju svakodnevnog \u017eivota. \u0160ta ako se u skoroj budu\u0107nosti moramo boriti za vodu? Predstavljeni radovi bave se perceptivnim stanjem reprezentacije i u\u010de\u0161\u0107a u savremenom dobu. XYZ<\/em> kao deo instalacije problematizuje dana\u0161nju vizualizaciju podataka i predstavlja ljudski glas izdvojen kao glavni interfejs koji odjekuje u uzaludnoj potrazi za reakcijom. Uz implementirani video RA-TA-TA <\/em>strukturiran kao mre\u017eni tutorial, umetnik dovodi u pitanje na\u010dine komunikacije u digitalnom dobu. U njegovom okru\u017eenju sli\u010dnom igrama zvuci mitraljeza, bombi i drugih oblika ratne igre nastaju kroz jezik. Izvorni zvu\u010dni efekti zamenjeni su sinhronizacijama nalik de\u010dijim koje artikuli\u0161u ono \u0161to se vidi na ekranu. \u010cine\u0107i to, naivno nagla\u0161ava mehanizme rata kroz uzajamno odigravanje re\u010di, \u010dine\u0107i ih vidljivijima.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Milo\u0161 Trakilovi\u0107, XYZ<\/em>, Oblaci su mesto na kome \u017eelimo da budemo<\/em>, 2018.
Fotografija iz arhive umetnika<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Lavirint plasti\u010dnog otpada<\/em> je umetni\u010dka instalacija u javnom prostoru zasnovana na saradnji slikarke Julije Veg<\/strong> i filmske stvarateljke Erike Kaproncaji<\/strong>. Ove dve ma\u0111arske umetnice izabrane su za program gostuju\u0107ih umetnika na izlo\u017ebi Univerzalno more<\/em>. Njihov impresivan rad, koji se sastoji od stubova napravljenih od iskori\u0161\u0107enih plasti\u010dnih vre\u0107a, prikazan je pro\u0161le jeseni na trgu Madah Imre tokom Budimpe\u0161tanskog festivala, a sada \u0107e biti predstavljen ispred MSUV kako bi pozvao publiku da razmisli o svojim emocijama kada je re\u010d o neadekvatnom i lo\u0161em upravljanju otpadom. Njihov lavirint odra\u017eava potrebu da se sagledaju svi aspekti proizvodnje plastike i prona\u0111e izlaz iz nereda koji je mogu\u0107 tek kada razli\u010diti akteri u dru\u0161tvu i organizacije po\u010dnu da sara\u0111uju. <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Julija Veg i Erika Kaproncaji, Lavirint plasti\u010dnog otpada<\/em>, 2018.
Fotografija iz arhive umetnika<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Nema\u010dki umetnik Roman Kroke<\/strong>, sa sedi\u0161tem u Francuskoj, stvara kao interdisciplinarni umetnik \u0161irom Evrope, sa posebnim naglaskom na dru\u0161tveno-politi\u010dkim temama \u010dije je te\u017ei\u0161te na konceptima odr\u017eivog razvoja i slo\u017eenosti, povezanim sa zaga\u0111enjem \u017eivotne sredine i velikim i slo\u017eenim setovima podataka (\u201cBig data\u201d). Prikazana instalacija predstavlja metafori\u010dke transformacije koje poseban naglasak stavljaju na prikaz procesa umetni\u010dkog stvaranja i istra\u017eivanja (crte\u017ei, skice, fotografije, video- snimci itd.). Tokom svog poslednjeg istra\u017eiva\u010dkog putovanja preko Tihog okeana, autor je izveo nekoliko eksperimenata sa ciljem da impregnira platno svojih budu\u0107ih slika intimnim pri\u010dama sa ekspedicije. Prika\u010deno za noge nau\u010dnog uzorka iz dubokog mora, platno je spu\u0161tano u zemlju do dubine od vi\u0161e od 5.000 metara. Umetnik je na taj na\u010din mogao da sakupi vi\u0161eslojne tragove vodenog stuba i utisne ih u naslage slojeva ostavljaju\u0107i tako blatnjavi otisak dna okeana na lanenom platnu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Roman Kroke, Mikroplastika i meduze \u2013 Ekspedicija<\/em> u H\u2082O, 2019.
Fotografija iz arhive umetnika<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Nikol Lezer<\/strong> je kustoskinja iz Berlina, sa 20-godi\u0161njim iskustvom u saradnji s renomiranim institucijama i organizacijama \u0161irom sveta. Njeno duboko razumevanje kontekstualizacije savremenih tema i izazova u razli\u010ditim dru\u0161tvenim kontekstima olak\u0161ava stvaranje i proizvodnju novih znanja, vizija i strategija za budu\u0107nost i istra\u017euje modele saradnje u interakciji ljudi razli\u010ditog porekla i zajednica.<\/p>\n\n\n\n

Bila je kustoskinja na vi\u0161e\nod 300 izlo\u017ebi na kojima je sara\u0111ivala sa mnogim internacionalnim umetnicima.\nKao predava\u010d i moderator radionica radila je na razli\u010ditim evropskim\nuniverzitetima i festivalima.<\/p>\n\n\n\n

Godine 2009. je osnovala umetni\u010dku\ngaleriju WHITECONCEPTS gde obavlja \ndu\u017enost direktora. Zainteresovana je za uklju\u010divanje inovativnih,\ndru\u0161tvenih i ekolo\u0161ki fokusiranih interdisciplinarnih projekata koji uvode\nraznolike i napredne perspektive mi\u0161ljenja.<\/p>\n\n\n\n

Kao likovna kriti\u010darka\nmoderirala je razgovore o umetnicima, objavljivala monografije umetnika i\nautorka je i urednica tekstova u katalozima, \u010dasopisima i publikacijama.<\/p>\n\n\n\n

Od 2017. godine je generalna\ndirektorka Instituta za istra\u017eivanje umetnosti i inovacija, a od 2013. godine\n\u010dlanica je savetodavnog odbora Umetni\u010dkog sajma u Budimpe\u0161ti.<\/p>\n\n\n\n

Nikol Lezer je studirala\nmuzikologiju, kulturu, nauku i ekonomiju na Univerzitetu Humboldt, kao i\nlikovnu umetnost i projektni menad\u017ement na Akademiji umetnosti u Berlinu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Nikol Lezer, kustoskinja Centralne izlo\u017ebe
Fotografija iz arhive kustoskinje<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

SIMPOZIJUM\nPERCEPCIJE SAVREMENOSTI <\/strong>\u2013 UNIVERZALNO MORE<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U okviru simpozijuma, nakon pozdravnog govora i uvodnih izlaganja slede Pe\u010da-ku\u010da prezentacije i panel-diskusija koju \u0107e moderirati Nikol Lezer, vo\u0111a projekta i kustoskinja Univerzalnog mora<\/em>. <\/p>\n\n\n\n

17. septembar<\/p>\n\n\n\n

16:30 – 18:00
Uvodna izlaganja, pozdravni govor:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Mira Radenovi\u0107, Gradski ministar za ekologiju
Vesna Latinovic, Osniva\u010d i direktor Dunavskih dijaloga Sanja Koji\u0107 Mladenov, kustoskinja Centralne izlo\u017ebe, MSUV Nikol Lezer, kustoskinja Centralne izlo\u017ebe, Umetni\u010dki direktor Instituta za umetnost i Inovacije, Berlin<\/p>\n\n\n\n

Pe\u010da-Ku\u010da + Panel 1, 18:00 – 18:45:<\/strong>

Svetlana Maru\u0161i\u0107, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i za\u0161titu \u017evotne sredine
Igor Jezdimirovi\u0107, In\u017eenjeri za\u0161tite \u017eivotne sredine
Nevenka Nikoli\u0107, Javno vodoprivredno preduze\u0107e \u201eVode Vojvodine\u201d Kaurin Jugoslav, Greentech d.o.o. Danijela Stojkovi\u0107, NVO Svet i Dunav<\/p>\n\n\n\n

Pe\u010da-ku\u010da + Panel 2, 18:45 – 19:15<\/strong>

Sanja Latinovic, umetnica (RS)
Albena Baeva, umetnica (BG)
Mariam Zakarian, umetnica (DK)

Pe\u010da-ku\u010da + Panel 3: 19:15 – 20:00<\/strong>

Ede Sinkovics, umetnik (HU-RS)
Roman Kroke, umetnik i univerzitetski profesor (DE)
Sun\u010dica Pasuljevi\u0107 Kandi\u0107, Departman Novih medija, Akademija umetnosti, Novi Sad

20:21 Otvaranje Centralne izlo\u017ebe<\/strong>

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Krista Somerer i Loren Minjono, Vrednost umetnosti (Nemirno more) Fotografija iz arhive umetnika KUSTOSKI KONCEPT I MODERACIJA PANELA: KUSTOSKINJA NIKOL LEZER U saradnji sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine, od 17. do 30. septembra 2019. godine, Dunavski dijalozi 2019, predstavljaju centralnu izlo\u017ebu Festivala pod nazivom Percepcije savremenosti \u2013  Univerzalno more. Na izlo\u017ebi u\u010destvuju umetnici: Roman Kroke,  […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":4643,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"off","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[35,26],"tags":[],"class_list":["post-4616","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-festival-2019-2","category-newsletter"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4616","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4616"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4616\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4643"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4616"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4616"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4616"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}