{"id":4721,"date":"2020-04-15T18:17:01","date_gmt":"2020-04-15T18:17:01","guid":{"rendered":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/?p=4721"},"modified":"2020-04-22T13:26:22","modified_gmt":"2020-04-22T13:26:22","slug":"razgovor-sa-vesnom-latinovic-direktorkom-festivala-savremene-umetnosti-dunavski-dijalozi","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/razgovor-sa-vesnom-latinovic-direktorkom-festivala-savremene-umetnosti-dunavski-dijalozi\/","title":{"rendered":"Intervju sa Vesnom Latinovi\u0107, direktorkom Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi"},"content":{"rendered":"\n

Festival savremene umetnosti Dunavski dijalozi<\/em> je me\u0111unarodni\nfestival vizuelnih umetnosti zemalja podunavskog makroregiona. Usmeren je na afirmaciju i promociju savremene vizuelne umetnosti, razli\u010dite kulturolo\u0161ke identitete, kolaborativne procese, prezentaciju recentnih individualnih\nkreativnih praksi. Od 2013. godine je na Festivalu\nu\u010destvovalo preko 400 doma\u0107ih i internacionalnih umetnika, kustosa i teoreti\u010dara\numetnosti. <\/p>\n\n\n\n

U i\u0161\u010dekivanju ovogodi\u0161njih Dunavskih dijaloga<\/em>, sumiramo utiske sa prethodnog Festivala i\nrazgovaramo sa Vesnom Latinovi\u0107, osniva\u010dem i direktorkom Festivala Dunavski dijalozi<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Vesna Latinovi\u0107, direktorka Festivala Dunavski dijalozi<\/em>
Fotografija iz arhive Festivala<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

DD: Danas Dunavski\ndijalozi<\/em> predstavljaju respektabilnu kulturnu manifestaciju.  Na koji na\u010din je, zapravo, sve po\u010delo? <\/strong>Kako je nastala ideja za osnivanjem jednog takvog festivala?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Vesna Latinovi\u0107<\/strong>: Razlog\nzbog \u010dega smo 2013. godine pokrenuli Festival je bila \u017eelja da lokalnu umetnost\nuklju\u010dimo u regionalne i globalne umetni\u010dke tokove i trendove s obzirom da u\nNovom Sadu, koji ba\u0161tini bogato nasle\u0111e likovne umetnosti,  na po\u010detku XXI veka nije postojala zna\u010dajnija internacionalna\nizlo\u017eba savremene umetnosti. Galerija Bel Art je me\u0111unarodna razmenu izlo\u017ebi  zapo\u010dela  2007. godine kada je uspostavila blisku saradnju\nsa kustoskinjm Martom Sila\u0111i i Erlin galerijom u Budimpe\u0161ti jer se ispostavilo\nda se radi o sli\u010dnim i kompatibilnim privatnim galerijama koje su nastojale da\nse aktivno i zapa\u017eeno uklju\u010de u lokalne i me\u0111unarodne umetni\u010dke tokove.\nUsledila je razmena izlo\u017ebi na relaciji Novi Sad-Budimpe\u0161ta da bi Galerija Bel\nArt 2010. godine bila  partner Plein art\nfestivala u organizaciji Erlin galerije i predstavila na\u0161u recentnu umetni\u010dku\nscenu u Budimpe\u0161ti sa nekoliko grupnih i samostalnih  izlo\u017ebi na kojima su izlagali: Dragan\nVojvodi\u0107, Andrea Ivanovi\u0107 Jak\u0161i\u0107, Danijel Babi\u0107, Mira Brtka, Sibila Petenji, Tadija\nJani\u010di\u0107, Nenad Bogdanovi\u0107 i Milan Blanu\u0161a. U daljem toku ove uspe\u0161ne saradnje koja\ntraje do danas, 2012. godine smo priredili \u010detiri paralelne izlo\u017ebe u\ngalerijskim i aternativnim prostorima Podgra\u0111a Petrovaradinske tvr\u0111ave na\nkojima su izlagali po jedan umetnik iz Budimpe\u0161te i Novog Sada. Postavili smo \u010detiri\numetni\u010dka dijaloga: Peter Marku\u0161 i Mira Brtka u Galeriji Fondacije \u201eBrtka Kresoje\u201d,\nSombati Balint i Lazar Markovi\u0107 u Galeriji \u201eGradi\u0107\u201d, Simon Kaci i Maja Erdeljanin\nu Hrvatskom umetni\u010dkom dru\u0161tvu Jela\u010di\u0107, Pavle Jovanovi\u0107 i Aniko Robic u Galeriji\nIstarskog kulturnog centra. Ovaj doga\u0111aj smo nazvali Dunavski dijalog<\/em>: Novi Sad <\/em>\u2013\nBudimpe\u0161ta. <\/em>Na\u0161a namera je bila da\npove\u017eemo sli\u010dne ili pak razli\u010dite koncepte i poetike umetnika koji ranije nisu\nizlagali zajedno, \u010dak se nisu ni poznavali. Rezultat je bio ubedljiv i\nupe\u010datljiv i svi koncepti su manifestovali duh vremena i skladne reakcija na\nizazove vremena u kome \u017eivimo. Publika je sa entuzijazmom prihvatila  koncept  i amosferu Festivala koji su nudile izlo\u017ebe i\nprate\u0107i program u nesvakida\u0161njem ambijentu Podgra\u0111a. Zadovoljstvo umetnika i\ntopao prijem publike nas je ohrabrio da slede\u0107e godine organizujemo prvo\nizdanje festivala savremene umetnosti Dunavski\ndijalozi 2013<\/em> i pozovemo kustose, galerije i umetnike iz \u010ditavog Podunavskog\nregiona.<\/p>\n\n\n\n

DD: Koliko se Festival razvijao i menjao u\numetni\u010dkom, organizacionom i produkcijskom smislu u  odnosu na 2013. godinu kada je nastao?  <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Vesna Latinovi\u0107<\/strong>: Festival\nse razvija\nprirodnim ritmom, dosledan osnovnom konceptu, pri \u010demu svako izdanje iznedri\nneki novi sadr\u017eaj i to ga \u010dini zanimljivim. Od pomenutih dijalo\u0161kih izlo\u017ebi srpskih i\nma\u0111arskih umetnika u Podgra\u0111u Petrovaradinske tvr\u0111ave, kontinuirano nastojimo\nda uspostavimo manifestaciju koja bi nam pru\u017eala informaciju o odnosu savremene\numetnosti i sveta u kome ona nastaje. Opredeljenje da to budu umetnici iz Podunavskog\nregiona se pokazao reprezentativnim uzorkom jer su, zahvaljuju\u0107i dunavskoj\ngeografiji, u tom delu Evrope zemlje najrazli\u010ditijeg stepena razvijenosti \u2212 od\nNema\u010dke do Moldavije i Ukrajine, dr\u017eave razli\u010ditog stepena participiranja u\nsvetu prevladavaju\u0107eg neoliberalnog kapitalizma. Zbog toga smo se opredelili da\nna\u0161e izlo\u017ebe naslovljavamo aktuelnim temama poput: Umetnost i kriza<\/em>, Umetnost u\ndoba (ne)emocionalnosti<\/em>, Umetnost u\ndoba globalne nesigurnosti<\/em>, Upotreba\n\u010doveka<\/em>, Percepcija savremenosti<\/em>…\nTeme nisu nametane kao obaveznost, nego kao svojevrsni izlo\u017ebeni moto, tako da\nsu na\u0161im selektorima i u\u010desnicima bile \u201eodre\u0161ene ruke\u201d. Osnovna intencija na\u0161ih\nizlo\u017ebi je, u tome se sla\u017eemo, umetni\u010dki direktor Sava Stepanov i ja, u su\u0161tini\nhomocentri\u010dna \u2212 nastojimo da organizujemo Dunavske\ndijaloge<\/em> u kojima se raspravlja o sudbini \n\u201e\u010doveka dana\u0161njice\n\u010dija du\u0161a ve\u010dno pati\u201d, kako to govori srpsko-ma\u0111arski umetnik Sombati Balint.<\/p>\n\n\n\n

DD: Umetni\u010dki direktor Festivala je od samog\npo\u010detka likovni kriti\u010dar, Sava Stepanov. No, kustoskinje pro\u0161logodi\u0161nje\ncentralne izlo\u017ebe bile su Sanja Koji\u0107 Mladenov i Nikol Lezer iz Nema\u010dke. <\/strong>Tako\u0111e, tema Percepcija savremenosti <\/em>\u2212 Univerzalno more<\/em> je problematizovala\npitanja ekologije i za\u0161tite dru\u0161tvene sredine. U kojoj meri Vam je, prilikom odabira\nteme Festivala, bitno propitivanje aktuelnih dru\u0161tvenih problema i da li, kod\nselekcije umetnika i kustosa, vodite ra\u010duna o rodnom diskursu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Vesna Latinovi\u0107<\/strong>: Podseti\u0107u samo da smo ve\u0107 imali kustose\ncentralne izlo\u017ebe iz inostranstva \u2013 2015. godine su, uz Savu Stepanova,\ncentralnu izlo\u017ebu kustosirali Hartvig Knak iz Be\u010da i Vladimir Beskid iz Ko\u0161ica.\n<\/p>\n\n\n\n

Nemica Nikol Lezer i dr Sanja Koji\u0107 Mladenov su uradile izlo\u017ebu u kojoj\nse globalni sociolo\u0161ki problem razmatrao u \u0161irokom dijapazonu \u2212 od\nperformativnih reakcija, instalacija, elektronskih simulacija i interpetacija\npa sve do kontekstualnog markiranja i filozofiranja stvarnosti. Izlo\u017eba je\npokazala da savremena\numetnost anga\u017euje i preispituje postoje\u0107e sisteme vrednosti u odnosu na ekologiju\ni za\u0161titu \u010dovekeove okoline. Umetnici svojim interdisciplinarnim i slobodoumnim\nrazmi\u0161ljanjima mogu da pokrenu debatu  i\nda stvore neverbalne i emocionalno mo\u0107ne metafore za razumevanje savremenog\ndoba. Istini za volju, mi nismo insistirali na\nspecifikumima rodnog diskursa, ali smo znali da je dr Sanja Koji\u0107 Mladenov jedna\nod na\u0161ih vode\u0107ih teoreti\u010darki umetnosti u toj oblasti, ba\u0161 kao \u0161to smo bili\nupoznati i sa takvim opredeljenjima Nikol Lezer. Pokazalo se da je izlo\u017eba\npru\u017eila izuzetno uverljivu sliku i sa takvog gledi\u0161ta.  <\/p>\n\n\n\n

DD: <\/strong>Po \u010demu \u0107ete pamtiti Dunavske dijaloge 2019<\/em>?  <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Vesna Latinovi\u0107<\/strong>: Umetni\u010dki dijalozi kaospecifikum Festivala ovoga puta su u izboru umetni\u010dkog direktora\nSave Stepanova realizovani u manjim mestima i gradovima du\u017e Dunava u Srbiji,\n\u0161to je \u201eprodu\u017eilo\u201d dejstvo i redefinisalo ugled i uticaj Dunavskih dijaloga<\/em>. Izlo\u017ebe Umetni\u010dki dijalozi niz Dunav<\/em>: od Apatina do Kladova<\/em> <\/strong>su tokom leta\nprire\u0111eneuApatinu, Novom Sadu, Novom Beogradu, Viminacijumu, Velikom Gradi\u0161tu\ni Kladovu.[1]<\/a> Ovaj niz izlo\u017ebi\nje u interakciji i dijalogu sa lokalnom publikom doneo sve\u017einu i novu perspektivu\nFestivalu, omogu\u0107io nacionalnu vidljivost i svakako kvalitetno doprineo\ndecentralizaciji kulture. Susreti sa publikom u manjim sredinama u kojima\nme\u0111unarodni umetni\u010dki programi nisu \u010desti, otkrili su nam zainteresovane,\nstrasne ljubitelje umetnosti, ali i izuzetne profesionalce u kulturi koji\nuprkos ograni\u010denim izlaga\u010dkim i finansijskim resursima ostvaruju izvrsne\nrezultate.<\/p>\n\n\n\n

Ekskluzivnosti\novogodi\u0161njih Dunavskih dijaloga <\/em>je\nznatno doprinelo gostovanje izlo\u017ebe Mo\u0107 ti\u0161ine<\/em>: kineska savremena umetnost na putu svile<\/em><\/strong>, realizovane u okviru\nnovog festivalskog programskog segmenta Zemlja gost<\/em><\/strong>, koja je ostvarena\nzahvaljuju\u0107i saradnji uspostavljenoj na Konferenciji\no kulturi 16+1<\/em>, u kineskom gradu \u010ceng Du 2018. godine. Tako je doma\u0107a\npublika imala jedinstvenu priliku da se upozna sa izborom uglednog kineskog\nkustosa, Sjao Huanga, koji je za ovu izlo\u017ebu odabrao recentne radove 15\nkineskih umetnika.[2]<\/a><\/strong><\/p>\n\n\n\n

DD: <\/strong>Poseban segment Dunavskih dijaloga<\/em> predstavljaju umetni\u010dki dijalozi doma\u0107ih\numetnika sa umetnicima iz pojedinih podunavskih zemalja. Organizovali ste\nbrojne izlo\u017ebe i predstavljanje na\u0161ih umetnika u inostranstvu. U kojoj meri internacionalizacija\nkulturne scene uti\u010de na doma\u0107e umetnike i kustose?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Vesna\nLatinovi\u0107<\/strong>: Savremenu umetnost karakteri\u0161e pluralizam, raznovrsnost, slojevitost,\ninterdisciplinarnost i konstantno propitivanje vrednosnih sistema i granica. U\ntom se kontekstu savremena umetni\u010dka praksa razvija kroz me\u0111usobnu komunikaciju,\nrazmenu i umre\u017eavanje. Me\u0111unarodne saradnje, naro\u010dito one koje po\u010divaju na\nbliskim istorijskim i aktuelnim praksama, zna\u010dajne su kao prilike za razmenu\niskustva i su\u010deljavanje mi\u0161ljenja. Dunavski\ndijalozi<\/em> bri\u017eljivo ostvaruju i pro\u0161iruju saradnju sa umetnicima\ninstitucijama u inostranstvu. Prilikom realizacije dosada\u0161njih izlo\u017ebi\nostvarena je saradnja sa brojnim lokalnim obrazovnim i kulturnim institucijama\ni 15 galerija, institucija i umetni\u010dkih organizacija iz Podunavkog regiona, \u0161to\nkontinuirano omugu\u0107ava aktivnu razmenu znanja, praksi i iskustava te doprinosi\nvisokom profesionalnom nivou i uspe\u0161noj realizaciji Festivala. Cooperation extended<\/em><\/strong>, program koji se odnosi na projekte i\ninicijative nastale kao rezultat kontakta na Dunavskim dijalozima<\/em>, postaje sve zna\u010dajniji jer pru\u017ea mogu\u0107nost da\nse po sistemu reciprociteta i koprodukcijskog modela na\u0161i umetnici predstave u\ninostranstvu. Do sada je po ovom modelu prire\u0111ena 21 izlo\u017eba u inostranstvu, od\nkojih je najzna\u010dajnija bila 2014. godine Krv\/slutnja\/nada \u2013 umetnost u Vojvodini i\nSrbiji od 1914. do 2014.<\/em><\/strong>prire\u0111ena\npovodom stogodi\u0161njice Prvog svetskog rata u Kustlerhausu u Be\u010du na kojoj je,\nzahvaljuju\u0107i u\u010de\u0161\u0107u 82 umetnika, ilustrovan \u010ditav vek srpske istorije umetnosti.\n<\/p>\n\n\n\n

DD: Dunavskim\ndijalozima<\/em> otkrivate i pribli\u017eavate me\u0111unarodnu scenu na\u0161oj publici, mapirate\nNovi Sad (i \u0161ire Vojvodinu i Srbiju) u me\u0111unarodni kulturolo\u0161ki kontekst.\nKoliko u tome imate podr\u0161ku sa strane i kakva je statistika, kada je re\u010d o\npublici?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Vesna Latinovi\u0107<\/strong>: Projekat Dunavski dijalozi<\/em>\nsti\u010de sve ve\u0107i ugled i zapa\u017een je u brojnim institucijama i kulturnim\nmanifestacijama u zemlji i inostranstvu. Na poziv Kineskog ministarstva za\nkulturu i turizam projekat je u 2018. godini uspe\u0161no predstavljen u Kini (The\nSecond China and Central and Eastern European Countries Arts Cooperation Forum,\nChengdu, juni 2018), zatim Budimpe\u0161ti (Bridge Conference, septembar 2018, Art Market Budapest oktobar 2018), Sofiji (Annual Forum of the EU Strategy\nfor the Danube Region, oktobar 2018), na konferencijama u Beogradu (Serbian\nVisions-Festival savremene umetnosti\nDunavski dijalozi<\/em>, novembar 2018, panel Predstavljanje srpske vizuelne\numetnosti u inostranstvu \u2212 perspektive i modeli,  SANU decembar\n2018). Pro\u0161le  godine projekat je prezentovan u Ulmu, a posebno\nsmo ponosni \u0161to je kandidovan za godi\u0161nju nagradu ICOM-a u kategoriji projkata\nme\u0111unarodne saradnje.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dunavski dijalozi<\/em> se nedvosmisleno ustanovljavaju\nkao jedinstven projekat zna\u010dajan u srpskim i internacionalnim relacijama. No,\ntakav koncept manifestacije kontinuirano zahteva visoke profesionalne i organizacione\nsandarde kao i kontinuiranu podr\u0161ku nadle\u017enih institucija, sponzora i\nprijatelja Festivala. \u017delela bih da istaknem podr\u0161ku i soldarnost kolega i\ninstitucija kulture u Novom Sadu koji nam partnerski ustupaju svoje prostore kao\ni razumevanje sponzora i brojnih prijatelja bez kojih Festival ne bi mogao da\nopstane. Posebnu zahvalnost dugujem Erste banci i Austrijskom kulturnom forumu\nkoji nas podr\u017eavaju od prvog izdanja, a nadam se da \u0107e to \u010diniti i Gete\ninstitut \u010diju smo podr\u0161ku ove godine dobili prvi put. <\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de publike, ona\nje raznovrsna i brojna i evidentno dolazi sve vi\u0161e gostiju iz inostranstva koji\nnisu u\u010desnici Festivala. To su obi\u010dno u\u010desnici ili saradnici na prethodnim\nfestvalima kojima se dopada koncept,  duh\ni atmosfera Festivala i njihovi prjatelji kojima su preneli dobre utiske pa su\npo\u017eeleli da posete Festival. \u010cesto nam se javaju umetnici koji \u017eele da\nu\u010destvuju na Festivalu. To je situacija kada govorimo o umetni\u010dkim krugovima. Novosadska\npublika i mediji pokazuju stalnu zainteresovanost i zadovoljstvo nam je \u0161to\nprime\u0107ujemo sve vi\u0161e mladih ljudi na izlo\u017ebama i sve ve\u0107i broj pratilaca na\ndru\u0161tvenim mre\u017eama. Kada govorimo o publici na izlo\u017ebama Dunavskih dijaloga<\/em> u manjim mestima, poseban utisak je publika u\nStarom Gradi\u0161tu i Kladovu koja je brojna i veoma zainteresovana za ovakve\nsadr\u017eaje. S obzirom da se deo programa odr\u017eava na otvorenom prostoru i da organizujemo\nprate\u0107e  sadr\u017eaje, na\u0161e izlo\u017ebe imaju\nhiljade posetilaca.<\/p>\n\n\n\n

DD: Fokus Va\u0161eg interesovanja su: likovna i vizuelna umetnost, menad\u017ement u\nkulturi, me\u0111unarodna saradnja i kulturna diplomatija. Bili ste \u010dlan\naplikacionog tima Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021 (2016<\/strong>-2017<\/strong>). Da li o\u010dekujete da \u0107e titula evropske prestonice pozitivno\nuticati na dalji razvoj Dunavskih\ndijaloga<\/em>?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Vesna Latinovi\u0107:<\/strong> Uverena sam da \u0107e projekat Novi Sad\nEvropska prestonica kulture 2021<\/em> doprinetirazvoju Dunavskih dijaloga<\/em>\njer se radi o bliskoj me\u0111usobnoj povezanosti. Koncept NS2021<\/em> se zna\u010dajnim delom zasniva na dunavskom identitetu,\nkulturnim, istorijskim i geografskim vezama na Dunavu i regionalnoj saradnji. Zbog bliskih istorijskih i kulturnih\nveza Dunavska regija je mesto \u017eivopisnog susreta kultura, jezika  i nacija. Ako Dunavski region ilustruje\nraznolikost Evrope, Novi Sad ilustruje raznovrsnost Dunavske regije. Na\npodjednakoj udaljenosti od izvora i u\u0161\u0107a, svojom pozicijom na sredini toka\nDunava, Novi Sad predstavlja most izme\u0111u istoka i zapada, visoko razvijenih\nevropskih zemalja i onih koje su jo\u0161 uvek u tranziciji. Dunavski dijalozi<\/em>, kao projekat sa sna\u017enom evropskom dimenzijom, \u0107e zbog ugleda i zna\u010daja EPK biti\nu prilici da u 2021. godini dovede zna\u010dajne umetniike i kustose \u0161to \u0107e Festivalu\ndoneti dodatnu vidljivost i atraktivnost. Sa \ndruge strane, saradni\u010dka mre\u017ea preko 30 organizacija i institucija i\npreko 400 umetnika, kustosa i teoreti\u010dara umetnosti  koji su do sada u\u010destvovali na Dunavskim dijalozima<\/em> je va\u017ena me\u0111unarodna\nbaza koju koristimo za promociju Novog Sada kao Evropske prestonice kulture\n2021. Dobar primer saradnje su: Umetni\u010dki dijalozi Temi\u0161var \u2013 Novi Sad <\/em><\/strong>koji se uspe\u0161no\nrazvija uz podr\u0161ku Fondacije Novi Sad 2021 i podsti\u010de konstruktivan dijalog\numetnika, galerista, kustosa i organizacija Novog Sada i Temi\u0161vara, dva\nistorijski, kulturolo\u0161ki i geografski bliska suseda, koji \u0107e 2021. godine\nzajedni\u010dki poneti titulu Evropske prestonice kulture. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih Festival mo\u017ee da\nbude dobar primer kako projekat Evropske prestonice kulture mo\u017ee da bude katalizator\ni podsticaj za pozitivne promene, internacionalizaciju scene i razvoj lokalnog\nkulturnog sektora, a to jeste smisao najve\u0107eg kulturnog projekta Evropske\nunije. <\/p>\n\n\n\n

DD: I, na kraju, da li nam, ekskluzivno, mo\u017eete otkriti ne\u0161to vi\u0161e o konceptu\nDunavskih dijaloga<\/em> 2020. godine<\/strong>?<\/p>\n\n\n\n

Vesna Latinovi\u0107<\/strong>: Zbog razbuktale pandemije korona\nvirusa sve je postalo upitno i nezvesno. Izlo\u017ebe, manifestacije i sajmovi\numetnosti \u0161irom sveta  se odla\u017eu i\niskreno se nadam da \u0107emo biti u mogu\u0107nosti da Festival odr\u017eimo u planiraninom\nterminu, u septembru ove godine. Tema ovogodi\u0161njeg festivala Quo Vadis\nHomo<\/em>?<\/strong> koju je postavio umetni\u010dki direktor Sava Stepanov, sugeri\u0161e\nzabrinutost za status i egzistenciju savremenog \u010doveka, \u0161to u ovom momentu predstavlja\nnajaktuelnije pitanje na\u0161eg vremena. Nikada \u010dovekova egzistencija nije bila tako\nsveobuhvatno, globalno ugro\u017eena kao ovog trenutka. Kustosi istoimene Centralne izlo\u017ebe Dunavskih dijaloga 2020<\/em><\/strong> su Ami Barak, renomirani francuski\nkustos i teoreti\u010dar umetnosti, i umetni\u010dki direktor festivala Sava Stepanov.\nUmetni\u010dki dijalozi \u0107e se ove godine ostvariti izme\u0111u srpskih i bugarskih umetnika.\nKustoskinja Srpsko – bugarskih umetni\u010dkih dijaloga<\/em><\/strong> je Nade\u017eda D\u017eakova, direktorka\nMuzeja savremene umetnosti Arsenale u Sofiji. Pod okriljem Fondacije Novi Sad\n2021 program Umetni\u010dki dijalog Temi\u0161var – Novi<\/em><\/strong> Sad<\/strong><\/em> nastavlja saradnju umetnika, organizacija, kustosa i publike\ndva kulturolo\u0161ki i geografski bliska grada,\ndve kulturne prestonice Evrope slede\u0107e godine. Novina ovogodi\u0161nje festivala je segment\nZemlja\nu fokusu: Slovenija<\/em><\/strong> koja \u0107e u koprodukciji sa galerijom Equrna iz\nLjubljane predstaviti recentnu slovena\u010dku scenu. Naravno, planiramo raznovrstan\nprate\u0107i program, a \u0161ta \u0107emo biti u mogu\u0107nosti da realizujemo bi\u0107e jasnije nakon\nukidanja vanrednog stanja i uspostavljanja normalnih komunkacija u Srbiji i regionu.\nNadam se da \u0107e se situacija sa korona viusomu uskoro prevazi\u0107i i da \u0107emo tokom\nleta biti u mogu\u0107nosti da potvrdimo i najavimo \ndetaljan program Dunavskih\ndijaloga 2020<\/em>. <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Razgovor vodila: Ljiljana Maletin Vojvodi\u0107
<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

[1]<\/a> U Apatinu: Iglika Hristova (Bugarska) \u2013\nIvana Tomanovi\u0107 (Srbija); u Novom Sadu: Vladimir Frelih (Hrvatska) \u2013 Dragan\nMati\u0107 (Srbija), Patricija Gilite (Nema\u010dka) \u2013 Rado\u0161 Antonijevi\u0107 (Srbija) i Rudolf\nSikora (Slova\u010dka) \u2013 Nemanja Nikoli\u0107 (Srbija); u Novom Beogradu: Kramar\n(Austrija) \u2013 Branimir Karanovi\u0107 (Srbija); na arheolo\u0161kom nalazi\u0161tu Viminacijum:\nPavlo Makov (Ukrajina) \u2013 \u010cedomir Vasi\u0107 (Srbija); u Velikom Gradi\u0161tu: Ana Adam\n(Rumunija) \u2013 Lazar Markovi\u0107 (Srbija); u Kladovu: uli\u010dna izlo\u017eba umetni\u010dkih\nzastava ma\u0111arskih (Marta Makai, Andrea Rutka, Andrea Sila\u0111i, Nora Fekete, Ester\n\u0160optei, Vilo \u0160tajner) i srpskih umetnika (Danica Bi\u0107ani\u0107, Goran Despotovski,\nDanica Jev\u0111ovi\u0107, Bosiljka Zirojevi\u0107 Le\u010di\u0107).<\/p>\n\n\n\n

[2]<\/a> \u0110i \u0160an Gu, Li D\u017ei, Li \u0160an,\nLi Ke, Lu Zjau, \u0106ijou Ansjong, Su Sing, TAMEN+ Laj \u0160eng i Jang Sjau Gang, Tjan\nVej, Van \u010can Ming, Van Bin, Vu Ksiu Haj, Ceng \u0160i.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Festival savremene umetnosti Dunavski dijalozi je me\u0111unarodni festival vizuelnih umetnosti zemalja podunavskog makroregiona. Usmeren je na afirmaciju i promociju savremene vizuelne umetnosti, razli\u010dite kulturolo\u0161ke identitete, kolaborativne procese, prezentaciju recentnih individualnih kreativnih praksi. Od 2013. godine je na Festivalu u\u010destvovalo preko 400 doma\u0107ih i internacionalnih umetnika, kustosa i teoreti\u010dara umetnosti. U i\u0161\u010dekivanju ovogodi\u0161njih Dunavskih dijaloga, sumiramo […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"off","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[34,26],"tags":[],"class_list":["post-4721","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-festival-2019","category-newsletter"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4721","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4721"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4721\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4721"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4721"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4721"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}