{"id":5074,"date":"2021-06-20T11:09:32","date_gmt":"2021-06-20T11:09:32","guid":{"rendered":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/?p=5074"},"modified":"2021-06-28T14:24:45","modified_gmt":"2021-06-28T14:24:45","slug":"drustvo-i-umetnost-u-okolnostima-iznudene-realnosti","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/drustvo-i-umetnost-u-okolnostima-iznudene-realnosti\/","title":{"rendered":"Dru\u0161tvo i umetnost u okolnostima iznu\u0111ene realnosti"},"content":{"rendered":"\n
\"\"
Stevan Koji\u0107, Samoodr\u017eivi sistemi apsurda<\/em>
Fotografija: Iz arhive umetnika<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Sava Stepanov<\/em><\/p>\n\n\n\n

Na kraju druge decenije XXI veka pojavio se termin \u201enova normalnost\u201d kao slutnja drasti\u010dnih promena na\u010dina \u017eivljena u vremenu nakon pandemije korona virusa. Zapravo, ve\u0107 u \u201edoba korone\u201d svet se drasti\u010dno promenio. Predostro\u017enost nas je prinudila na izbegavanje dosada\u0161njeg socijalnog pona\u0161anja. Obezbe\u0111ivanje distance nije samo karakteristika odnosa izme\u0111u pojedina\u010dnih individua, nego se paradigma distance prenela i na politi\u010dke, ekonomske, sociolo\u0161ke, ekolo\u0161ke, pa \u010dak i nau\u010dne oblasti. Svet je, u strahu i opasnosti,  pokazao svoje drugo lice.<\/p>\n\n\n\n

Zapravo, ve\u0107 je na samom po\u010detku novog veka postala vidljivom epohalna kriza izazvana kulminacijom kapitalizma i dominacijom filozofije profita. Velike svetske korporacije i njihovi vlasnici su \u010ditav svet pretvorili u vlastiti resurs \u2212 jednako (zlo)upotrebljavaju\u0107i ljude i  prirodu \u2212 nijednog trenutka ne mare\u0107i za sudbinu i budu\u0107nost \u010ditave populacije.<\/p>\n\n\n\n

Srpska filozofkinja Divna Vuksanovi\u0107 prepoznaje specifi\u010dnost sprege kapitalizma i kompjuterske tehnologije. Tako, na primer, internet ne samo da podr\u017eava kapitalizam, ve\u0107 bitno oja\u010dava njegovu ekonomiju. Vuksanovi\u0107 u sjajnom tekstu Filozofija medija<\/em>: mediji i alternativa<\/em>, ukazuje na polemiku protiv ideologije Stiva D\u017eobsa (Steve Jobs), objavljenu na internet portalu Gardijana<\/em> (The Guardian<\/em>) u kojoj se pojavio Tomkinsov (Doug Tompkins) tekst u kome konstatuje: \u201eKompjuter je mehanizam za akceleraciju, on ubrzava ekonomske aktivnosti i to izjeda svet\u201d, zaklju\u010duju\u0107i  da je kompjuter logisti\u010dka podr\u0161ka kapitalizmu, ta\u010dnije \u2013 njegovoj politi\u010dkoj ekonomiji, a da ova ekonomija danas ne samo da po\u010diva na njemu  (kao i na \u201eglupim gra\u0111anima\u201d, koji se tako\u0111e pominju u istom tekstu), ve\u0107 je zahvaljuju\u0107i ra\u010dunarskim tehnologijama dospela do onog stepena akceleracije koji je takore\u0107i u mogu\u0107nosti da uni\u0161ti svet.<\/em>“[1]<\/a> Divna Jelenkovi\u0107 u svojoj raspravi ukazuje da Tomkins osporava mi\u0161ljenje da tehnologija pro\u0161iruje demokratiju, tvrde\u0107i da zapravo ona koncentri\u0161e jo\u0161 vi\u0161e mo\u0107i u rukama male elite a posebno ga mu\u010di \u010dinjenica da su socijalni i ekolo\u0161ki pokreti koji bi trebalo da destrui\u0161u prirodu mega-tehnologije, potpali pod njenu \u010daroliju.[2]<\/a><\/p>\n\n\n\n

Jednom re\u010dju, poreme\u0107en je uobi\u010dajeni dijalekti\u010dki tok stvari a celokupnoj populaciji je nametnuta  bezobzirna upotreba \u010doveka i njegovih potencijala. Aktuelna svetska pandemija samo je pokazala da je bolest (kao \u010dinjenica i kao metafora) postala osobenost \u010ditavog dru\u0161tva a da je proistekla iz sistemskog zanemarivanja brige o \u010doveku \u010dak i u najrazvijenijim dr\u017eavnim sistemima. Besni kapitalizam je  \u201eprisvojio\u201d nauku te njena najve\u0107a dostignu\u0107a nisu vi\u0161e neprikosnoveni simbol progresa jer svaki njen napredak donosi novu strepnju, jo\u0161 ve\u0107i stepen nesigurnosti, straha, zabrinutosti, a ve\u0107 u ranom (pred)robotovskom dobu \u010dovek sve \u010de\u0161\u0107e spoznaje svu nelagodu specifi\u010dne \u201edoline jeze\u201d…<\/p>\n\n\n\n

Kakav odgovor ovakvom stanju sveta mo\u017ee ponuditi umetnost u trenutku kada je \u010dovek dana\u0161njice talac \u010ditavog svetskog poretka ophrvan spregom kapitalizma i tehnolo\u0161ke medijalizacije? <\/p>\n\n\n\n

U aktuelnom trenutku je, \u010dini se, veoma zna\u010dajno reaktualizovati geslo srpskog i jugoslovenskog knji\u017eevnika jevrejskog porekla Oskara Davi\u010da (1909\u22121989) izre\u010deno jo\u0161 pre \u0161est decenija: \u201eTraganje za \u010dovekom, to je jedina validna filozofija danas, jedina odr\u017eiva filozofija!\u201d <\/em>Jer, umetnost (p)ostaje prostor \u010dovekovog pribe\u017ei\u0161ta, neka vrsta \u201esigurne ku\u0107e\u201d za o\u010duvanje univerzalnog dijalekti\u010dkog smisla; ona treba da bude \u201epodr\u0161ka \u010dovekovoj du\u0161i koja ve\u010dno pati\u201d, kako to pri\u017eeljkuje srpsko-ma\u0111arski konceptualni umetnik Balint Sombati (B\u00e1lint Szombathy). Jer takav stav od umetnika zahteva da, pored kriti\u010dkog \u201ekomentarisanja\u201d aktuelne stvarnosti, i njegovu obavezu da odbrani zasebnost umetnosti, posebno da insistira na po\u0161tovanju kultivisanih eti\u010dkih na\u010dela. Autenti\u010dno umetni\u010dko delo je, po Arganu, glavni konstituent dru\u0161tvenih vrednosnih modela i ima mo\u0107 da kvalitativno transformi\u0161e dru\u0161tvo. \u010cini se da je ovo par excellence<\/em> modernisti\u010dko na\u010delo  itekako primenjljivo i u aktuelnom trenutku postpostmodernizma a \u0161to je, recimo, vidljivo u biopoliti\u010dkim umetni\u010dkim tendencijama. Biopoliti\u010dki koncept se bavi artificijelizovanjem \u017eivota, te nas tako ponovo usredsre\u0111uje ka homocentri\u010dnoj funkciji umetnosti; ugro\u017eenom \u010doveku dana\u0161njice odista je potrebna umetnost koja se brine o njegovom bi\u0107u i njegovoj egzistenciji; potrebna mu je umetnost usmerena ka jasnoj afirmaciji humanih estetskih i eti\u010dkih na\u010dela. Po\u010detkom ovog veka Jost Smirs je, bave\u0107i se promocijom kulture raznolikosti u doba globalizacije, u svojoj knjizi karakteristi\u010dnog i itekako primenjivog naziva \u201eUmetnost  pod pritiskom\u201d (2003) istakao da umetnost su\u0161tinski u\u010destvuje u demokratskim debatama te da je njena uloga izuzetno zna\u010dajna kao uverljiv i validan odgovor na najrazli\u010ditija \u017eivotna pitanja. Jer, umetnost je, po Smirsu, \u201epolje na kojem se emotivne inkompatibilnosti, dru\u0161tveni konflikti i pitanja statusa sukobljavaju na mnogo koncentrisaniji na\u010din nego \u0161to  je to u svakodnevnoj komunikaciji<\/em>.\u201d <\/em>Danas smo, ba\u0161 kao \u0161to \u0107emo to zasigurno biti i u postpandemijskom vremenu, zate\u010deni u okru\u017eju druga\u010dije, druge ili \u201enove  normalnosti\u201d, sa promenjenim idealima o demokratskim i socijalnim odnosima, stavovima o kapitalizmu, nauci, na\u0161im svakodnevnim dru\u0161tvenim odnosima, o polo\u017eaju \u010doveka u iznu\u0111enom svetu. Ono \u0161to je sigurno \u2212 \u010doveku je potrebna umetnost, njen(i) estetski sistem(i), njena eti\u010dnost i ose\u0107ajnost. Upravo zbog toga \u2212 umetnost opstaje. Razli\u010dita su vi\u0111enja njene budu\u0107nosti \u2212 od relacione estetike Nikolasa Burioa (Nicolas Bourriaud) po kojem \u201eumetni\u010dko delo nastaje u obezbe\u0111enom prostoru  koji je delimi\u010dno za\u0161ti\u0107en od uniformnog pona\u0161anja, te ustanovljava vidove postojanja i modele delovanja u okviru postoje\u0107e realnosti\u201d; preko kontekstualne umetnosti koja, kako to napominje mlada novosadska teoreti\u010darka umetnosti, dr Sanja Koji\u0107 Mladenov, vi\u0161e nije zabavljena zajedni\u010dkom idejom o smislu postojanja, ve\u0107 je usmerena ka raznolikostima globalnog sveta \u010dija identifikacija nije rezultat prirodnih ve\u0107 diskurzivnih definicija; pa sve do radikalisti\u010dke slutnje ameri\u010dke teoreti\u010darke Karolin Kristov-Bakargijev (Carolyn Christov-Bakargiev), svojevremene umetni\u010dke direktorke kasleske Dokumente, da \u0107e ve\u0107 u narednim decenijama umetnost potpuno promeniti svoje obli\u010dje… Zapravo, umetnost  svojim bi\u0107em nastoji da izna\u0111e \u201ezdrav\u201d odgovor svim dru\u0161tvenim zbivanjima, lomovima i napetostima. Sve to zahteva precizan estetski sistem, jasnu ideju i predstavu, adekvatnu eti\u010dku napomenu jer, moralnost iskazana u umetnosti duboko zadire u svest \u010doveka posmatra\u010da i potvr\u0111uje njegovo uverenje o vlastitoj ljudskosti… O  ljudskosti koju \u010dovek mora sa\u010duvati da bi opstao u dru\u0161tvu i u okolnostima nove ili iznu\u0111ene realnosti . <\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

[1]<\/a>  Preuzeto iz teksta \u0414\u0438\u0432\u043d\u0430 M. \u0412\u0443\u043a\u0441\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0424\u0438\u043b\u043e\u0437\u043e\u0444\u0438\u0458\u0430 \u043c\u0435\u0434\u0438\u0458\u0430: \u043c\u0435\u0434\u0438\u0458\u0438 \u0438 \u0430\u043b\u0442\u0435\u0440\u043d\u0430\u0442\u0438\u0432\u0430, \u0417\u0431\u043e\u0440\u043d\u0438\u043a \u0440\u0430\u0434\u043e\u0432\u0430 \u0441\u0430 \u043d\u0430\u0443\u0447\u043d\u043e\u0433 \u0441\u043a\u0443\u043f\u0430 \u0408\u0430\u0433\u043e\u0434\u0438\u043d\u0430\u2013\u041a\u043e\u043d\u0447\u0430\u0440\u0435\u0432\u043e (6\u20138. \u0441\u0435\u043f\u0442\u0435\u043c\u0431\u0430\u0440 2017) \u0424\u0438\u043b\u043e\u0437\u043e\u0444\u0438\u0458\u0430 \u043c\u0435\u0434\u0438\u0458\u0430: \u043c\u0435\u0434\u0438\u0458\u0438 \u0438 \u0430\u043b\u0442\u0435\u0440\u043d\u0430\u0442\u0438\u0432\u0430, \u043f\u043e\u0441. \u0438\u0437\u0434., \u043a\u045a. 22, 2018, \u0441\u0442\u0440. 297\u2013306<\/p>\n\n\n\n

[2]<\/a> <\/a> https:\/\/www.theguardian.com\/sustainable-business\/technology-stopped-evolution-destroying-world<\/a>. Pristupljeno 9.01.2021.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sava Stepanov Na kraju druge decenije XXI veka pojavio se termin \u201enova normalnost\u201d kao slutnja drasti\u010dnih promena na\u010dina \u017eivljena u vremenu nakon pandemije korona virusa. Zapravo, ve\u0107 u \u201edoba korone\u201d svet se drasti\u010dno promenio. Predostro\u017enost nas je prinudila na izbegavanje dosada\u0161njeg socijalnog pona\u0161anja. Obezbe\u0111ivanje distance nije samo karakteristika odnosa izme\u0111u pojedina\u010dnih individua, nego se paradigma […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"off","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[38,26],"tags":[],"class_list":["post-5074","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-festival-2021","category-newsletter"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5074","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5074"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5074\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5074"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5074"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5074"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}