{"id":5519,"date":"2022-06-13T06:59:05","date_gmt":"2022-06-13T06:59:05","guid":{"rendered":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/?p=5519"},"modified":"2022-06-25T08:39:14","modified_gmt":"2022-06-25T08:39:14","slug":"quo-vadis-mundi-dd-2022","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/quo-vadis-mundi-dd-2022\/","title":{"rendered":"QUO VADIS MUNDI? \/ DD 2022"},"content":{"rendered":"\n

DUNAVSKI DIJALOZI 2022 \u2013 UVODNE NAPOMENE   <\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a>
Sava Stepanov. Fotografija iz arhive Festivala<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Okru\u017eje u kojem \u017eivimo je alarmantno: na lokalnoj i globalnoj sceni je razvijeni goropadni i nezasiti kapitalizam koji nemilosrdno uzima i tro\u0161i \u010dovekovu snagu \u2013 ne nude\u0107i adekvatnu razmenu. \u010covek je sistemska \u017ertva. Od pojedinca se odvajaju njegove radne i \u017eivotne funkcije jer dana\u0161njem krupnom kapitalu nije potrebna suverena li\u010dnost svesna vlastitih ekonomskih, politi\u010dkih, socijalnih i kulturnih potreba. Ugro\u017eenost pojedinca u globalnim zbivanjima je dostigla vrhunac. Traga se za slamkom spasa pred ekspanzijom otu\u0111enja i gubljenja identiteta te pred univerzalnom deformacijom dosada\u0161njeg na\u010dina \u017eivljenja. U tim okolnostima umetnost mo\u017ee i treba da ima posebnu ulogu: \u010doveku dana\u0161njice je, usred tog haoti\u010dnog usuda, odista potrebna \u2013 umetnost. Jer, kako je to jo\u0161 svojevremeno pisao Dostojevski, stara je istina da \u201eumetnost ne mo\u017ee promeniti svet, ali ga mo\u017ee u\u010diniti boljim i podno\u0161ljivijim\u201d. Danas slavna konceptualna umetnica, Joko Ono, preporu\u010duje: \u201ePa\u017eljivo se popravljajte, ali i razmislite o popravljanju sveta u isto vreme!\u201d Stoga je itekako va\u017eno uspostaviti sistemsku funkcionalizaciju umetnosti, omogu\u0107iti joj da po svom karakteru bude odista savremena, \u010dak modernisti\u010dka i avangardna,  da bi bila uklopljena u dru\u0161tvo kao model i primer drugim znanjima i drugim praksama, da bi mogla da ponudi alternativu. U okru\u017eju dana\u0161nje globalne nesigurnosti potrebni su novi koncepti, novi sistemi. U tom smislu treba gledati i na potrebu dana\u0161njih umetnika da \u201eza\u0111u\u201c u podru\u010dje novih medija \u2013 kako nas globalno razvijeni i umre\u017eeni digitalni sistemi ne bi apsorbovali i odveli u automatizam, u jo\u0161 drasti\u010dniju otu\u0111enost, u jo\u0161 kompleksniju zavisnost i beznade\u017enost.  <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a>
Nona Inescu, Waterlily Jaguar.<\/em> Fotografija iz arhive umetnice<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Izlo\u017ebom ambicioznog naslova Quo vadis mundi?<\/em> njeni prire\u0111iva\u010di nastoje da uka\u017eu na reakcije umetnika na takvo stanje sveta. Nemilosrdni liberalni kapitalizam (nastao u ambijentu najrazvijenijih demokratskih dru\u0161tava) raslojio je svetsko stanovni\u0161tvo na dve grupe. Prvu grupaciju predstavlja veoma mali broj prebogatih kapitalista (svega 300-tinak ljudi poseduje vi\u0161e od 50% svetskog kapitala!), dok drugu grupu \u010dine preostale milijarde svetskog stanovni\u0161tva koji su pretvorene u neku vrstu potro\u0161nog resursa.  Osnovno sredstvo za uspostavljanje  dominacije manjine nad globalnim stanovni\u0161tvom jeste sna\u017ena tehnolo\u0161ka struktura, a \u0160o\u0161ana Zubof govori o formiranju novog koncepta kapitalizma koji naziva \u201enadzornim kapitalizmom<\/em>\u201d a koji je zasnovan na tekovinama tehnolo\u0161ke revolucije gde su podaci najskuplja roba. Ona govori o zloupotrebi podataka kao ma\u0161ineriji za pravljenje novca, sa jedne strane, ali i kao o va\u017enom psiholo\u0161kom procesu, s druge strane, u kojem je mogu\u0107e ne samo u\u0107i u ne\u010dije misli, ve\u0107 ih je mogu\u0107e i transformisati.[1]<\/a>  Zubof ukazuje i na epohalni uticaj tehnolo\u0161kog progresa na ekonomiju i politiku, kao i na psihologiju ljudi. Zapravo, u knjizi Doba nadzornog kapitalizma ona nagla\u0161ava \u010dinjenicu da <\/em>korisnici tehnologije vi\u0161e nisu klijenti, nego su i sami postali sirovina za obradu u potpuno novom industrijskom sistemu. Tako je personalna sloboda postala roba. Pojavljuje se op\u0161ta psihoza a depresija i otu\u0111enje postaju primarne odrednice svesti \u010doveka na\u0161eg doba. Slavoj \u017di\u017eek je \u010dak mi\u0161ljenja da je \u010dove\u010danstvo do ovakvih pozicija dospelo zbog nastojanja \u010doveka XX veka da prebrzo promeni svet te da se, zahvaljuju\u0107i upravo tim nastojanjima, dospelo do kapitalizma velikih korporacija koje su u uskom savezu sa dr\u017eavnim  administracijama, tajnim slu\u017ebama, ekonomskim slu\u017ebama. Stvoren je \u201eneofeudalni kapitalizam<\/em>\u201d, dru\u0161tveni sistem koji neskriveno (zlo)upotrebljava \u010doveka, koji uni\u017eava personalno dostojanstvo i sudbine milijarde ljudi na ovoj planeti \u2013 to je sistem koji ugro\u017eava su\u0161tinu ljudskosti, samu \u010dove\u010dnost.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a>
Adrien Ujhazi i Nemanja Milenkovi\u0107, Vivarium<\/em>. Fotografija iz arhive umetnika<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Dana\u0161nji svet se suo\u010dava sa vi\u0161edimenzionalnom globalnom krizom. O\u010dito je \u2013 potrebne su radikalne eti\u010dke promene, nova globalna etika. U takvim okolnostima umetnost treba da deluje kao korektivni faktor. Da li dana\u0161nja umetni\u010dka praksa tako ne\u0161to mo\u017ee proizvesti? U uvodnom pasusu teksta Evropski ekskurs: periferije i mesta razli\u010ditosti <\/em>dr Sanje Koji\u0107 Mladenov, <\/em>novosadske istori\u010darke umetnosti i teoreti\u010darke savremene umetni\u010dke prakse, novih i rodnih medija, javlja se nada u takvu sposobnost umetnosti: \u201eU uslovima promenjljivih vrednosnih sistema, preispitivanja granica, formalnih, medijskih i prostornih okvira, te nagla\u0161ene hibridnosti u umetnosti, slojevitost savremene umetni\u010dke prakse razvija se u procesu ukr\u0161tanja njenih razli\u010ditih komponenti, kroz me\u0111usobnu komunikaciju i umre\u017eavanje, a ne odvojeno funkcionisanje. Na prvi pogled nepregledna i neuhvatljiva umetni\u010dka scena Evrope usmerena je na mnoge raznovrsne egzistencijalne uslove multikulturalnog i globalnog sveta u kojem se kriti\u010dko propitivanje aktuelnog statusa kvo, <\/em>mnogostrukih razli\u010ditih pozicija, sistema i odnosa mo\u0107i va\u017eno i izazovno, naro\u010dito pokretanje pitanja (samo)odr\u017eivosti, utopija i realnosti\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Dosada\u0161nje izlo\u017ebe Dunavskih dijaloga<\/em> su koncipirane tematski i bile su usmerene ka aktuelnim pitanjima \u010doveka na\u0161eg doba (Umetnost u doba (ne)emocionalnosti<\/em>, Umetnost u okru\u017eju globalne nesigurnosti<\/em>,  Upotreba \u010doveka<\/em>, Quo vadis homo?…).<\/em>  Ispunjenje takvih namera je ostvarivano u trenucima kada su umetnici dosledno uva\u017eavali estetski dignitet dela te je iz pojedina\u010dnih autorskih estetskih sistema, zahvaljuju\u0107i jasnoj i \u010ditkoj vizuelizaciji, emitovana sugestivna eti\u010dka napomena. Multidisciplinarna komunikativnost, kontekstualizacija ili medijalizacija umetni\u010dkog iskaza nas upu\u0107uju na duhovno razre\u0161enje problema biolo\u0161ke ugro\u017eenosti \u010doveka i prirode (ljudski i prirodni resursi) ali i na akcentovanje moralno-eti\u010dkog iskliznu\u0107a koje se de\u0161ava pred na\u0161im o\u010dima tokom uvodnih decenija XXI stole\u0107a. A to uo\u010davanje, umetni\u010dko promi\u0161ljanje podi\u017eu svest o onim situacijama pred kojima je potrebno biti anga\u017eovan. Uostalom, nije li upravo u tome smisao umetnosti?<\/p>\n\n\n\n

(Sava Stepanov, umetni\u010dki direktor Festivala)<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

[1]<\/a>     Milijarder Ilon Mask, direktor kompanije Tesla i Spejs iks, je 2020. izjavio da \u0107e se ljudi spojiti sa digitalnim ma\u0161inama kako bi postali kiborzi \u2013 kako bi se pove\u0107ala \u010dovekova efikasnost: \u201eMislim da \u0107emo vremenom verovatno videti bli\u017ee spajanje biolo\u0161ke i digitalne inteligencije. Uglavnom se radi o \u0161irini opsega, brzini veze izme\u0111u va\u0161eg mozga i digitalne verzije vas samih…\u201d To je potrebno, obja\u0161njava Mask, jer ra\u010dunari mogu da monuniciraju brzinom od bilion bita u sekundi, dok ljudi \u010diji je glavni na\u010din komunikacije kucanje prstima na mobilnom ure\u0111aju, mogu da komuniciraju brzinom 10 bita u sekundi…<\/sup><\/sub><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

DUNAVSKI DIJALOZI 2022 \u2013 UVODNE NAPOMENE    Okru\u017eje u kojem \u017eivimo je alarmantno: na lokalnoj i globalnoj sceni je razvijeni goropadni i nezasiti kapitalizam koji nemilosrdno uzima i tro\u0161i \u010dovekovu snagu \u2013 ne nude\u0107i adekvatnu razmenu. \u010covek je sistemska \u017ertva. Od pojedinca se odvajaju njegove radne i \u017eivotne funkcije jer dana\u0161njem krupnom kapitalu nije potrebna suverena […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"off","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[39,26],"tags":[],"class_list":["post-5519","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-festival-2022","category-newsletter"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5519","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5519"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5519\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5519"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5519"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5519"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}