Georgia Creimer, Silke Maier Gamauf, Leopld Kessler, Chirstoph Schwarz<\/p>\n
Lokacija: Galerija Zlatno oko, Novi Sad<\/p>\n
Kustos: Pia Jardi<\/p>\n
Veduta osamnaestog veka \u2013 slika, koju su privilegovani putnici na velikom putovanju po evropskom kontinentu kupovali kao suvenir grada koji su obi\u0161li, predstavljala je pejza\u017e na karakteristi\u010dan na\u010din. Re\u010d je bila o panoramskim prikazima grada koji su sa jednog jedinog, nemogu\u0107eg mesta prikazivali arhitekturu koja u najve\u0107oj meri simbolizuje taj grad. Moglo bi da se tvrdi da postoji kontinuirana linija ovog \u201ekonstruisanog pejza\u017ea\u201d koji se dalje razvijao tokom devetnaestog i dvadesetog veka. Paralelno sa porastom masovnog turizma razglednice su postajale sve popularnije: fotografije standardnog formata i dobrog kvaliteta \u0161tampe prikazivale su \u201ekonstruisani pejza\u017e\u201d sa karakteristi\u010dnom arhitekturom. Ovaj \u201ekonstruisani pejza\u017e\u201d se danas, zahvaljuju\u0107i tur-operatorima, pretvorio u kli\u0161e koji mnogi ljudi nose u sebi o raznim glavnim gradovima Evrope.<\/p>\n
Svaki vid prikazivanja neke teritorije zna\u010di sa\u010dinjavanje njene kartografije, a iz toga proisti\u010de da se neki podaci evidentiraju, a drugi izostave. Svako predstavljanje odre\u0111enog prostora zna\u010di da se na izvestan na\u010din izvede simboli\u010dka konstrukcija o njemu. Ovakva simboli\u010dka konstrukcija stvara odre\u0111eni smisao. Ono \u0161to se \u010dini kao pejza\u017e nije toliko fizi\u010dka sredina koja \u010doveka okru\u017euje, ve\u0107 duhovna konstrukcija koja sadr\u017ei celovitu tradiciju kulturnih, estetskih i onih vrednosti koje se vezuju za percepciju, a koje su opredelile istoriju koja okru\u017euje taj odre\u0111eni pojam. Kada je re\u010d o simboli\u010dkoj vrednosti gradskog pejza\u017ea, glavnu okosnicu \u010dini arhitektura.<\/p>\n
Greetings from Vienna (Deconstructing Landscape) \u2013 Pozdravi iz Be\u010da (razgra\u0111eni pejza\u017e) rad je \u010detvoro umetnika koji \u017eive u Be\u010du i koji sa stanovi\u0161ta sada\u0161nje stvarnosti projektuju sliku ovakvog gradskog pejza\u017ea. Promene obi\u010daja i fotografskih pripoveda\u010dkih tehnika povla\u010de za sobom bitne promene u na\u010dinu predstavljanja pejza\u017ea, pri \u010demu u prvom redu valja ista\u0107i primenu digitalnih tehnologija. U korelaciji sa razglednicom \u2013 stati\u010dkoj slici ili kli\u0161eu Be\u010da \u2013 grad se danas na ovoj izlo\u017ebi predstavlja na osnovu heterogenosti svojih arhitektonskih scena. To se posti\u017ee uz pomo\u0107 dinami\u010dkih slika koje se reflektuju u ogledalu, fragmenti\u0161u, stavljaju jedne naspram druge, seku i rekodifikuju…<\/p>\n
D\u017eord\u017eija Krajmer <\/b>(Georgia Creimer \u2013 <\/b>Sao Paolo, 1964) na ovoj izlo\u017ebi predstavlja digitalizovane analogne slike ili slike koje su neposredno snimljene ajfonom i \u0161tampane na papiru. Re\u010d je o delu \u201etragovi\u201d (Vestiges) koje reflektuje poseban na\u010din prikazivanja arhitekture koja identifikuje grad: pukotina u zidu u prvom planu, koja upu\u0107uje na protok vremena, silueta fragmenta skulpture sa tek palim snegom, \u010dija belina na nekoliko sati postaje delom njegovog profila, razli\u010dite povr\u0161ine tla sa tek nastalim mrljama masti ili tragovima pse\u0107eg urina\u2026 re\u010d je o slikama koje bele\u017ee anonimne i na prvi pogled bezna\u010dajne tragove grada. Detalji ovih tragova, uveli\u010dani do ogromnih proporcija, poprimaju novi smisao: nastaju apstraktni, sugestivni oblici, koji dopu\u0161taju apsolutnu slobodu tuma\u010denja i tako be\u010dki pejza\u017e pretvaraju u pripovetku u prvom licu.<\/p>\n
Brzina promena lokacija i momentalna lokalizacija, koju danas omogu\u0107uju ure\u0111aji za navigaciju GPS, kao da imaju uticaj na na\u010din na koji se grad kre\u0107e. Leopold Kesler (Leopold Kessler \u2013 Minhen, 1976) na ovoj izlo\u017ebi predstavlja video snimak, koji pokazuje umetnika pri mukotrpnom nastojanju da postavi kabel. Kabel je du\u017ei od jednog kilometra i povezuje dva mesta njegovog uobi\u010dajenog kretanja kroz grad, a to su njegov dom i univerzitet. Dakle, mogu\u0107e je da se korak po korak i u ljudskoj brzini prati posao postavljanja kabla, \u010diji obele\u017eeni protok predstavlja neku vrstu \u201eprora\u010dunate putanje ka cilju\u201d izme\u0111u dve ta\u010dke na jednoj ravni. Kod ovog poduhvata Leopolda Keslera \u2013 sa suvim humorom svojstvenim njegovom radu \u2013 zabele\u017eeni su mnogi elementi gradskog mobilijara kao esencijalni delovi topografije grada. To je pogled na Be\u010d koji se retko vidi.<\/p>\n
Zilke Majer-Gamauf <\/b>(Silke Maier-Gamauf \u2013 Nencing, 1969) daje predlog jedinstvenog vi\u0111enja Be\u010da, pri kome se menjaju elementi koji \u010dine njegov uobi\u010dajeni prikaz. Nau\u010dne teorije o ljudskoj percepciji prave razliku izme\u0111u objektivnosti onoga \u0161to registruje mre\u017enja\u010da i subjektivnosti iskustva vida. Oko ra\u0161\u010dlanjuje percepciju uvek na takav na\u010din da se jedan deo (\u201efigura\u201d) izdvaja od ostatka polja (\u201epozadine\u201d). Ovaj na\u010delni princip, koji omogu\u0107uje racionalnu prostornu organizaciju okru\u017eenja, kao da se razgra\u0111uje u delima koje na ovoj izlo\u017ebi prikazuje Zilke Majer-Gamauf. U formatu razglednice i sa aluzijom na najpoznatiju arhitekturu \u2013 u vidu njenog izostavljanja \u2013 njen prikaz Be\u010da se precizno sastoji od \u201epozadina\u201d: srebrnastih oblaka \u2013 kumulusa, ve\u010dernjih zalazaka sunca sa maglom ili razli\u010ditih intenziteta plavetnila neba iznad ovog grada.<\/p>\n
I na kraju, re\u010d je o slici grada \u201eImago Urbis\u201d kao primeru aktuelnosti: sa trasom linija svoje podzemne \u017eeleznice i svim mogu\u0107nostima presedanja na najsimboli\u010dniji i najapstraktniji na\u010din prikazuje se Be\u010d. Konceputalno delo \u201eponovo osmisliti Be\u010d\u201d Kristofa \u0160varca (Christoph Schwarz <\/b>\u2013 Be\u010d 1981) podsti\u010de na razmi\u0161ljanje o uticaju urbane politike na konstrukciju slike grada i o na\u010dinu na koji ona ure\u0111uje ono \u0161to \u010dinimo u njemu. Projekat Kristofa \u0160varca otpo\u010det je u Be\u010du 2008. godine sa akcijom Hojpl\/\u0160iker\/\u0160tajnbauer. Na sada\u0161njoj izlo\u017ebi ovaj umetnik prikazuje razli\u010dite planove be\u010dke mre\u017ee podzemne \u017eeleznice, koji su izra\u0111eni prema \u201e\u017eeljama\u201d raznih anketiranih gra\u0111ana, kao i mogu\u0107nosti budu\u0107e\/fiktivne promene njenog sada\u0161njeg oblika. Re\u010d je o kriti\u010dkom delu koje uzima Be\u010d kao primer da bi se preispitala efikasnost nekih politi\u010dkih kampanja u demokratskim zemljama koje nas navode na pomisao da se pribli\u017eavaju stvarnim interesima gra\u0111ana.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Georgia Creimer, Silke Maier Gamauf, Leopld Kessler, Chirstoph Schwarz Lokacija: Galerija Zlatno oko, Novi Sad Kustos: Pia Jardi Veduta osamnaestog veka \u2013 slika, koju su privilegovani putnici na velikom putovanju po evropskom kontinentu kupovali kao suvenir grada koji su obi\u0161li, predstavljala je pejza\u017e na karakteristi\u010dan na\u010din. Re\u010d je bila o panoramskim prikazima grada koji su […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1969,"comment_status":"closed","ping_status":"open","template":"","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"project_category":[12],"project_tag":[],"class_list":["post-1620","project","type-project","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","project_category-umetnost-podunavskih-zemalja"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/project\/1620","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/project"}],"about":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/types\/project"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1620"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/project\/1620\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1969"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1620"}],"wp:term":[{"taxonomy":"project_category","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/project_category?post=1620"},{"taxonomy":"project_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/danubeartfest.org\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/project_tag?post=1620"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}