Pored devet izložbi umetnika odabranih od strane evropskih kustosa iz devet podunavskih zemalja (Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina), glavni program Dunavskih dijaloga 2018 fokusiran je na tri umetnička dijaloga između rumunskih i srpskih umetnika. Kustosi Maria Orosan Telea (Temišvar) i Sava Stepanov (Novi Sad) odabrali su svako po tri autora čiji rad smatraju relevantnim na likovnoj sceni svog grada, a ujedno i za dobar primer promišljanja o temi ovogodišnjeg Festivala, “Upotreba čoveka”.
Susreli smo svih šest autora i zamolili ih da nam predstave pozicije sa kojih su prišli radovima koje će prikazati krajem avgusta u Novom Sadu:
RUMUNIJA
Aura BALANESKU:
“U svojim senzorskim instalacijama, želim da otkrijem suptilne aspekte načina na koje ljudi utiču na životnu sredinu. Vidljivi ili nevidljivi, namerni ili slučajni, trenutni ili trajni, individualni ili kolektivni, fizički ili energični, ljudski tragovi, digitalizovani su kao obojeni pokreti ili senke svetlosti i govore o informacionoj zasićenosti (ništa se ne gubi), ali istovremeno i o stalnoj transformaciji jednog oblika u drugi (sve se transformiše). Ovi aspekti nas podsećaju na antropični princip 20. veka, opisujući univerzum koji je spreman da sarađuje sa inteligentnim posmatračem unutar svog grandioznog dizajna. Dakle, svojim ponavljanim intervencijama, posmatrač postaje učesnik u procesu stvaranja.”
Aura Balanesku (Aura Balanescu) je završila osnovne i master studije na Odseku za skulpturu, a doktorske studije (2010) na Odseku za vizuelne umetnosti na Fakultetu likovnih umetnosti, Zapadni univerzitet u Temišvaru. Poznata je po svojim teorijskim i praktičnim istraživanjima u skulpturi, od stereotipne prezentacije do interaktivne i prožimajuće digitalne instalacije. Učestvovala je na međunarodnim konferencijama kao što su Stereo & Immersive Media, Lusofona Univerzitet za humanističke i tehnološke tehnologije, Lisabon (2018), Istorija medijske umetnosti, nauke i tehnologije, Re:Trace Krems / Gottweig / Beč (2017) i Re: Make, Riga (2013). Takođe je učestvovala na brojnim izložbama, rezidencijama i festivalima u Rumuniji (Elektro Arts Cluj, 2018) i inostranstvu (Beč, Pariz, London). Suosnivač je Avantposta (2014), saradničke i transdisciplinarne platforme za manifestaciju i arhiviranje lokalnih umetnika koji rade na granici umetnosti, nauke i tehnologije.
SRBIJA
Stevan KOJIĆ:
“Osnovna interesovanja se kreću u okviru istraživanja relacija između prirode i tehnologije kao odraza savremenog socio-političkog okruženja. Eksperimentalnom primenom otkrića u polju biologije, elektronike i informatike nastaju nove hibridne strukture utopijskog bio-tehnološkog staništa.”
Stevan Kojić je rođen 1973. godine u Kikindi, diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (1997) i magistrirao (1999). Od 2004. radi na Katedri za nove likovne medije Akademije umetnosti u Novom Sadu. Kao predavač bio je angažovan u nastavi na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju i na Fakultetu likovnih umjetnosti u Cetinju. Dobitnik je nagrade internacionalnog bijenala mladih, Konkordija, Vršac, 2002; XXI Salona Galerije savremene umetnosti, Pančevo, 2003; 2META Fondacije, Bijenale vizuelnih umetnosti, Pančevo – Bukurešt, 2002 i Velike nagrade 29. novosadskog likovnog salona, Galerija Matice srpske, Novi Sad, 2010.
RUMUNIJA
Liliana MERĆIU POPA:
“Lična umetnička aktivnost odražava praksu između konkretnog posmatranja i intelektualne igre, gde sloboda izražavanja ideja kroz različite medije, kao što je instalacija, objekat ili fotografija ne ide protiv klasičnih metoda crtanja ili slikanja, sve to, postajući materijalna podrška često postavljanim pitanjima. Moj pristup oscilira između gledišta iz daleka, iz blizine, spolja i iznutra, fokusirajući se na društvene probleme ili na poetske pristupe. Poetika/politika prostora u mikro i makro-istorijskim kontekstima, upornost tragova prošlosti i njihovih reperkusija u sadašnjost, kao i veze između različitih nivoa realnosti, predstavljaju takođe različita polja interesovanja za mene.”
Liliana Merćiu Popa (Liliana Mercioiu Popa) živi i radi u Temišvaru (Rumunija). Diplomirala je 1998. godine na Odseku za slikarstvo na Fakultetu umetnosti i dizajna u Temišvaru. Od 1999. godine predaje slikarstvo na Fakultetu umetnost i dizajn u Temišvaru. Postdiplomske studije na temu vizuelne umetnosti, sa radom “Poetska umetnost u likovnoj umetnosti iz 20. veka” završava 2008. godine. Organizuje umetničke događaje sa učenicima u namenskim, alternativnim ili javnim prostorima. Sarađuje sa umetničkim grupama Timisoara: In-Format (2001) i Avantpost (od 2015).
SRBIJA
Rastislav ŠKULEC:
“Moje shvatanje skulpture je bliže pojmu instalacije nego pojmu standardnog vajarskug dela koje se završava na nivou odnosa materijala i volumena. U načinu izvođenja prihvatio sam principe konstruktivizma sa težištem na sklapanje različitih materijala. Jednom izvedeni segmenti mogu u raznim situacijama biti sastavljeni na sasvim različite načine što zavisi od samog konteksta idejnog podteksta. Koristim uglavnom minimalističke i geometrijske forme. Sebe vidim prvenstveno kao stvaraoca i graditelja prostornih situacija koje su svojevrsni metaforički iskazi. Trudim se da svaki rad ima nekoliko slojeva čitanja, jer estetski nivo smatram najmanje važnim. Asocijativni skulpturalni objekti i prostorne situacije koje gradim imaju naglašenu nefunkcionalnost i privremenost. Često se radi o asocijacijama na predmete iz okruženja, nameštaj ili njegove delove, alate i funkcionalne delove arhitekture kao što su prozori, vrata, balkoni, ograde i slično. Za ovu priliku sam odabrao dve prostorne situacije. Jedna koja igra ulogu nefunkcionalnog rukohvata i balkonske ograde, a druga koja bi trebalo da asocira na spoljno stepenište spratne porodične kuće, funkcionalnog dela arhitekture porodičnog stanovanja tako omiljenog u našim balkanskim krajevima. Ideja koja me je vodila bila je da stvorim situaciju dijaloga korisne nekorisnosti i nekorisne koristi koja može imati estetsku, političku, ideološku, ali i dublju filozofsku konotaciju.”
Rastislav Škulec (Lug, 1962) završio je slikarstvo (1989) na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (klasa profesora Jovana Rakidžića). Jedan je od osnivača novosadske društvene organizacije “Žuta kuća” (1988). Zajedno sa Zoranom Pantelićem osniva umetničku grupu “Apsolutno skulpturalno” (1990) koja kasnije prerasta u “Asocijaciju Apsolutno” u kojoj deluje do 1996. godine. Zatim osniva pseudo grupu „Apsolutno frakcija“ (1996-2000) i radi na projektima konceptualnog karaktera čija realizacija nije vezana za izlagačke prostore i galerije. I dalje se intenzivno bavi skulpturom, slikarstvom i crtežom, a na umetničku scenu vraća se 2000. godine samostalnom izložbom skulptura u galeriji “Zlatno oko“. Učestvovao je na brojnim likovnim kolonijama od kojih su najznačajnije Vajarski simpozijum „Terra“ u Kikindi (1993). U Vršcu, učestvuje u radu likovne kolonije “Likovni susreti – Tragom Paje Jovanovića“ (2005), gde izvodi skulpturu za javni prostor. Takođe u Apatinu izvodi veliku skulpturu za javni prostor (2008).
RUMUNIJA
Nikolaj VELČOV:
“U svom radu bavim se odnosom između prirode i procesa industrijalizacije i njihovim uticajem na ljudsko tijelo i um. Koristim instalacije velikih dimenzija, in-situ i lend art projekte, intervencije u pejzažu kao način ispitivanja nekontrolisanog fenomena transformacije resursa naše planete u industrijske proizvode. Dakle, moj napor je da probudim svest pojedinca za stvaranjem novog balansa života na Zemlji.”
Nikolaj Velčov (Nikolae Velciov) završio je osnovne i master studije (2013/2015) na odseku slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti Zapadnog univerziteta u Temišvaru. Njegov rad kombinuje umetničke žanrove, prevodeći slikarstvo u umetnički objekat, video instalaciju i lend art. Poslednjih godina učestvovao je na različitim izložbama (Universalloved, Timisoara, 2017), lend art simpozijima (AData Camp, Plovdiv, 2018; Rusenski Lom Natural Park. Nišovo, 2016; Process Space Art Festival, Ruse, 2016) i u AIR programima (Cetate Art Danube, 418 Gallery, 2018; Entities at the Crossroads Artforum, Bahnhof Langmeil, 2015; Maudite soit la guerre, Méricourt, 2013), prenoseći svoja iskustva iz Rumunije u inostranstvo (Austrija, Bugarska, Francuska, Nemačka). Koosnivač je Avantpost platforme 2014. godine.
SRBIJA
Miloš Vujanović:
“Moj rad je interaktivni projekat koji se bazira na istraživanju različitih fizioloških i mentalnih procesa opažanja. Na ovaj način, se bavim ispitivanjem stvarnosti, njenog razumevanja i iščitavanja kao i uočavanja i beleženja važnosti ovog pitanja. U konkretnom radu za ovu izložbu sam se bavio pokretom. Postavio sam skulptoralni objekat koji predstavlja pokret muškarca i žene, kao i video rad koji prikazuje takozvani Johansonov eksperiment. Ovim radovima ukazujem na činjenicu da ne treba da imamo celu predstavu ljudske figure da bi imali spoznaju o njoj.”
Miloš Vujanović (Podgorica, 1965) Studirao je slikarstvo u klasi Vladimira Tomića, magistrirao crtanje kod Miodraga Nagornog na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2010. godine se bavi odnosom umetnosti i prirodnih nauka. Pre svega fizikom magnetizma, gde je napravio jedinstvenu tehniku crtanja (slikanja) pomoću magnetno metalnih konstrukcija i metalnih opiljaka i pigmenta. Osnovu za svoj naredni rad potražio je u nauci koja se bavi problemom opažanja – psihofizici, preciznije psihologiji vizuelne percepcije. Pristup radu bazira na činjenici da ljudski mozak ima preko četrdeset vizuelnih zona na koju se viđena slika razloži, a nakon toga razlaganja slika se, na spoznajnom nivou, rekonstruiše u jednu celinu. Radovi ciljano okupiraju pojedine vizuelne zone, a rekonstrukciju svega viđenog Miloš prepušta umu posmatrača.