Žanko TOMIĆ, reditelj
Reč sa otvaranja ovogodišnjeg Festivala
Žanko Tomić
Ideja umetničkog direktora Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi – gospodina Save Stepanova – da ovogodišnji festival nazove po romanu Aleksandra Tišme Upotreba čoveka ne može biti tačnija i prigodnija. I savremeno, i umetnost, i Dunav i dijalozi – pojmovi su koji su umnogome definisali život ovog najznačajnijeg novosadskog književnika. Njegovo delo su pak definisali portreti ljudi. U skladu sa ovom prilikom i mestom, nazovimo njegov opus galerijom u kojoj su izloženi potrošeni ljudi, i žrtve i krivci u jednom, svi oni koji se, samleveni između žrvanja velike istorije i politike, nisu realizovali. Tišma je njihov apostol. Njihova će patnja, reče jednom Aleksandar Tišma, biti makar manje besmislena ako ih zapišem u svojim romanima. Tako je Novi Sad, kroz njegovo književno delo, dobio još jedan izložbeni prostor. Galeriju poraza. Ili Muzej neuspeha.
U obrazloženju teme “Upotrebe čoveka” gospodin Stepanov rekontekstualizuje ovaj naslov u okolnosti savremenog neoliberalizma u kome je običan čovek jeftina radna snaga i skupi potrošač. Taj čovek je sam, jer svako gleda sebe, što uostalom i on sam radi. U novom dobu ovaj čovek je apatičan od preovlađujuće nemoći i, istovremeno, dezorijentisan. Internet mu je, naime, na svu muku dodao još jedan paradoks: nikada više informacija i nikada manje istine. Prosto je usled hiperprodukcije informacija, istina devalvirala. U tom mulju svašta može da se podvali svetskom prekarijatu: fašizam je „kul“, holokaust se negira, vakcine su zavera korporacija, zemlja je ravna ploča, a Tramp je lider slobodnog sveta. Stvoren je svet u kome je vrhunska vrednost da svako može da ima svoj minut slave, kao kompenzacija za oduzete minute sreće, slobode, mira, smisla.
U takvom svetu savremeno stvaralaštvo se može ispostaviti kao jedina oaza autentičnosti. Jedno od pitanja koje se postavlja učesnicima Dunavskih dijaloga je i pitanje uloge umetnika i umetnosti u takvom svetu. Da li može umetnik da se konfrontira ovim globalnim socio-kulturološkim fenomenima? Moje mišljenje je da može i to upravo istinom svog dela. Samim stvaranjem i postojanjem svog dela umetnik se konfontira ovom neoliberalnom simulakrumu.
Takva dela beskompromisne potrage za istinom, bilom vremena, imaćemo priliku da vidimo u brojnim galerijskim prostorima grada u narednim danima, a građane Novog Sada i njegove goste pozivam da iskoriste priliku i posete ovaj festival. To je važno koliko i sama dela, jer za dijaloge je potrebno dvoje.
Proglašavam Festival savremene umetnosti Dunavski dijalozi 2018 – otvorenim!