Dunavski dijalozi 2021
Ovogodišnja tema festivala Dunavski dijalozi, „Umetnost i društvo u okolnostima iznuđene realnosti“ je, po rečima kako stručne javnosti tako i publike, odlična dijagnoza situacije u kojoj se društvo danas nalazi. Aktuelna i pažljivo odabrana tema, pored dobre organizacije, osigurali su uspeh Festivala koji je održan tokom pandemije, drugu godinu zaredom.
Kao i svake godine, manifestacija nije bila statičnog karaktera već su se posetioci kretali gradom, od izložbe do izložbe, što ovom Festivalu daje poseban, lični pečat.
Prva izložba u nizu, u okviru segmenta Novi Sad+, bila je izložba novosadske umetnice Karoline Mudrinski, čija je kustoskinja bila Svetlana Mladenov. Autorka je kroz izložbu predstavila segment svoje doktorske disertacije, prikazavši inovativni spoj umetnosti i nauke. Iako se njen rad, koji ostavlja snažan vizuelni efekat na publiku, bazira na matematičkoj teoriji, autorka i kustoskinja ističu da njeno razumevanje nije neophodno za recepciju dela.
Na sledećoj destinaciji publika je imala priliku da vidi tri izložbe u okviru bugarsko – srpskih umetničkih dijaloga. Najpre je otvorena izložba bugarskog umetnika Saša Stoicova i srpskog umetničkog dua poi menu diSTRUKTURA čiji su članovi Milica Milićević i Milan Bosnić. U drugom dijalogu, između umetnika Srbije i Bugarske, učestvovali su Ludmil Lazarov i Ana Vrtačnik, a u trećem Javor Kostadinov i Monika Sigeti.
Kustosi bugarsko-srpskih umetničkih dijaloga bili su Slavica Popov i Nadežda Džakova. Po rečima kustoskinja, ovi autori su na originalan način pristupili pandemiji i kroz svoje radove ponudili svoje viđenje situacije i odgovor na nju.
Otvaranju izložbe je prisustvovao ambasador Bugarske u Srbiji, Petko Dojkov a publika je dobila jasniju sliku o važnosti saradnje između umetnika iz Bugarske i Srbije koju je ova izložba zasigurno obogatila.
Poslednja izložba prvog dana bila je centralna postavka koja deli ime sa temom celokupne manifestacije – „Društvo i umetnost u okolnostima iznuđene realnosti”. Na njoj su učestvovali umetnici Antoni Rajžekov, Venelin Šurelov, Stevan Kojić, Ana Vasov i Ana Prvački. Kustosi ove izložbe su Venelin Šurelov i Sava Stepanov. Ona je za zapravo pružila najdirektniji odgovor na temu, i na veoma inovativan i specifičan način dočarala umetničko viđenje „nove normalnosti“. Individualni radovi ovih umetnika u zajedničkoj postavci su poprimili jedno potpuno novo značenje i smisao. Time je svaki umetnik dodao svoj pečat izložbi, podigavši je na jedan novi, kvalitetniji nivo. I zaista, pozitivne reakcije publike su se videle na prvi pogled, a u razgovoru sa kustosima, uvek je isticano zadovoljstvo samom izložbom ali i saradnjom sa svim akterima Festivala.
Drugi festivalski dan je počeo međunarodnom konferencijom „Društvo i umetnost u okolnostima iznuđene realnosti“ koja je prenošena uživo, na različitim kontinentima, uz pomoć tima Ars Electronica festivala. Tribina je bila podeljena na dva panela, na prvom su učestvovali kustosi, a na drugom umetnici među kojima gosti iz Japana, Singapura i Južnoafričke Republike. Pored uspešnih prezentacija i izlaganja učesnika, u Konferenciju se uključila i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković.
Učesnici konferencije došli su do zaključka da ne postoji zdrava umetnička scena bez održavanja ovakvih festivala. Činjenica da se saradnicima festivala Dunavski dijalozi ove godine pridružio i festival Ars Electronica iz Linca, odličan je pokazatelj razvoja Dunavskih dijaloga. Direktorka Festivala, Vesna Latinović, istakla je svoje zadovoljstvo ovom saradnjom uz nadu da će ona biti duga i uspešna.
Ostatak dana bio je rezervisan za dijalog Novi Sad – Temišvar. Kustoskinje su bile Sanja Kojić Mladenov i Diana Marinku a dijalozi su se sastojali iz tri segmenta. Postavke su se mogle videti na različitim lokacijama na Petrovaradinskoj tvrđavi i u predgrađu Petrovaradina.
Na prvoj izložbi su učestvovale Oana Paula Vainer i Anica Vučetić. Njihova izložba pozicionirana je oko Vojnog bunara, u okviru Muzeja grada Novog Sada.
Druga izložba bila je postavljena u katakombama u samoj tvrđavi, gde su svoje radove prezentovale Andrea Medar i Danica Bićanić, dok se treća izložba, čiji su autori Dragan Vojvodić i Liliana Merćoju Popa, odigrala na Trgu Prote Mihaldžića.
U razgovoru sa kustosima i umetnicima, često se ponavljala misao da su ovakvi događaji, i sam dijalog Novi Sad – Temišvar, ne samo od presudne važnosti za umetničke scene dva grada, već i dve države. Diana Marinku, kustoskinja iz Rumunije, izrazila je nadu da će dijalog Novi Sad – Temišvar evoluirati u nešto veće, možda, u dijalog Srbije i Rumunije.
Nakon izložbe, priliku da otvori ovogodišnje Dunavske dijaloge imao je multimedijalni novosadski umetnik, Vladimir Kopicl. On je festival otvorio kratkim i sadržajnim govorom kojim se osvrnuo na aktuelne teme našeg društva. U to spada ne samo osvrt na uticaj „iznuđene realnosti“ na sociološku strukturu čoveka već i mnoge druge teskobe koje muče umetnike današnjice. Kopicl tvrdi da su Dunavski dijalozi i slični festivali ogledalo stanja umetnosi, ali da ih ne bi trebalo predstavljati kao suparnike drugih manifestacija „zabavljačkog“ tipa.