Želeli bismo da nam objasnite kako deluje Hapy Trash Production; kako uspevate da održite kontinuitet konceptualnog procesa; kako postižete da na vašim izložbama sačuvate koherentnost sopstvenog reagovanja i zaključivanja s obzirom da kao autori ne delujete paralelno jedni uz druge nego ste odvojeni različitim kontekstualnim okolnostima jer članovi grupe žive i rade u različitim državama (Italija, Slovačka, Srbija)?
U svom radu koristimo različite jezike i načine izražavanja, u rasponu od slike, preko instalacija, audio-vizuelnih radova i performansa do korišćenja marginalnih jezika i postupaka u kojima pokušavamo da potpuno napustimo zauzete i prenaseljene prostore u savremenoj umetnosti. U procesu rada manje odlučujemo o principima kojih bismo se čvrsto držali, a više pratimo izmenjene i nametnute spoljne uticaje i okolnosti. U skladu sa tim, poslednjih godina se težište u našem radu pomerilo od „stvaranja” ka „preusmeravanju” isfiltriranih sadržaja. Ova otvorenost, nedovršenost i komunikativnost sistema koji pokušavamo da uspostavimo je u funkciji potrage i potrebe za autentičnošću, svežinom u radu i odsustvom manira.
Poslednjih godina, naš rad svesno biva sve manje intencionalan, ambiciozan i samobrendirajući, a postaje sve više jednostavan i automarginalizujući, krećući se po meandrima i rubovima. Bez tragova mudrosti ili gorčine, naš rad se okreće ka „lošoj” umetnosti i ne-umetnosti, „tankom”, „tromom”, „površnom”, „nebitnom”, „mekom” i „savitljivom”, radosnim legurama „efemernog”, „slučajnog”, „malog” i „jurodivog”. Pakao i đubrište (ideja, stvari, tehnologija, osećanja, želja, umetnosti…) jednog čoveka su raj za drugog.
Vrsta umetnosti koja nas interesuje i kojom se bavimo upućuje nas na širi kontekst kulture u kojoj je ta umetnost smeštena. Kulturni kontekst upućuje na još širi kontekst vrednosnog sistema društva kojem ta kultura pripada. U svom radu pokušavamo da skromno i duhovito svedočimo o načinima na koje kriterijumi formiranja estetskog i umetničkog „iskustva” proizvode i uništavaju značenja u kulturnom okruženju. Usput takođe pokušavamo da pronađemo svoje „izlazne strategije”, tj. mogućnosti da se bez ropca ili elitizma prihvati stvarnost, kao i neminovnost njene promene u praznini nepostojećeg (ili krivo sraslog) šireg sistema kulture.
Svi ovi stavovi su duboko uvreženi među članovima HTP tako da kontekstualne okolnosti različitih država u kojima živimo ne dovode u pitanje koherentnost našeg reagovanja i zaključivanja.
Koliko je tema izložbe 3 E: ekologija, etika, estetika, kompatibilna sa vašim umetničkim interesovanjima i estetsko – etičkim nazorima?
Umetničko delovanje HTP se velikim delom odnosi na kompleksne pojave u savremenom (ne samo) srpskom društvu koje karakterišemo kao ekološki nesavesno, reciklažno nepismeno, socijalno neodgovorno, emotivno zapušteno, empatijski i estetski osakaćeno. Kroz diskurs sakupljačkog i odgovornog stava preispitujemo i revalorizujemo umetničke i životne sisteme vrednosti kroz istraživanje odnosa lokalnog i univerzalnog, besmislenog i smislenog, lepog i ružnog, đubreta i blaga, i razvijamo dijaloški princip koji prepoznaje potrebu svakog čoveka da bude srećan.