Salon Muzeja grada Beograda, 22. avgust – 13. septembar 2025.
Otvaranje izložbe Između obala: Dunavski dijalozi 2013–2024 održaće se u petak, 22. avgusta 2025. godine u 19 časova u Salonu Muzeja grada Beograda (Bulevar kralja Aleksandra 20, Beograd).
Kustoskinja izložbe je istoričarka umetnosti Ksenija Marinković. Izložba će trajati do 13. septembra 2025. godine.
Izložba Između obala okuplja više od 40 umetnika koji su tokom prethodne decenije oblikovali identitet Dunavskih dijaloga – međunarodne manifestacije savremene umetnosti u Novom Sadu, posvećene povezivanju zemalja dunavskog makroregiona: Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Srbije, Rumunije, Bugarske, Moldavije, Ukrajine, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Crne Gore. U duhu otvorenosti i interkulturalnog dijaloga, festival je u prethodnim izdanjima povremeno ugostio i zemlje van regiona, kao što su Kina i Japan, čime je dodatno proširena mreža umetničkih razmena i perspektiva.
Između obala nije samo prostorna odrednica reka koje povezuju zemlje dunavskog sliva, već i liminalni prostor – mesto između poznatog i nepoznatog, svetovnog i duhovnog, umetnosti i svakodnevice. U mnogim mitologijama, reka simbolizuje prelaz: u starogrčkoj tradiciji, to je Stiks – voda koja razdvaja svet živih od sveta mrtvih, ali i povezuje ih kao mesto promene, inicijacije i unutrašnje transformacije.
U tom duhu, ova izložba otvara prostor kontemplacije, sećanja i novog dijaloga, u trenutku kada se sećamo i odajemo poštu Savi Stepanovu (1951 – 2024), dugogodišnjem umetničkom direktoru čiji je rad oblikovao festivalsku misiju.
“Festival savremene umetnosti Dunavski dijalozi pokrenut je u vremenu posle već stišanih i okončanih burnih, neki put čak i revolucionarnih promena, u većem broju podunavskih zemalja. Važno je konstatovati da se umetnost u najvećem broju podunavskih zemalja u aktuelnom trenutku odvija u demokratskim društvima. Danas je stanje demokratije u podunavskim zemljama bolje nego bilo kad pre, bez obzira na prepreke nametnute ekonomskom krizom te bolnim tranzicijskim procesima u zemljama bivšeg socijalizma. Aktuelna umetnost je, menjajući vlastito biće, postala svojevrsni agens niza autentičnih životnih informacija, podstičući i zahtevajući dijalog i direktnu komunikaciju koja nas može odvesti ka novim saznanjima i zaključcima, ka nekoj novoj moralnosti i etici. Jer, ‘etika se nužno javlja kao moralna potreba’ (Edgar Moren)”, napisao je 2013. godine povodom prvog izdanja ove manifestacije, Sava Stepanov.
Svaki festivalski ciklus bio je pažljivo kuriran sa jasno profilisanom tematskom i kritičkom okosnicom, utemeljen u stvarnosti i viziji Stepanova. Njegov poslednji doprinos – tema O autodestrukciji i protiv nje (2024) danas odzvanja kao snažna završna nota jednog kontinuiranog umetničkog i društvenog promišljanja, uzevši u obzir rat u Ukrajini, koji je dramatično preoblikovao duhovni pejzaž ovog regiona.
Sećajući se njegovog poslednjeg tematskog impulsa, naslov Između obala postaje metafora životne i umetničke tranzicije – poziv da se, baš kao i reke koje nas spajaju, nastavi dijalog koji traje i kada fizičko prisustvo prestane.