Centralnu izložbu Dunavskih dijaloga činila je postavka fotografija po izboru Dejana Sluge pod nazivom ZIPPED WORLDS – ESTETIKA INTIMNOG. O problematici sukoba privatnog i javnog koje prouzrokuju savremeni način života, novi mediji i novi pogledi na svet, a kojom se bavi ova izložba postavlјena tokom proteklog septembra u Galeriji Rajka Mamuzića, autor izložbe je rekao sledeće:
U vremenu mobilnih telefona i digitalnih kamera, insistiramo na svom pravu na privatnost dok istovremeo “okidamo” sve što vidimo; mi smo najviše fotografisana i zabeležena svetska populacija ikada. CCTV sistemi, Google Street View, sigurnost, sateliti i druge kamere prate svaki naš korak, što znači da smo isto tako i vizuelno najviše kontrolisana populacija svih vremena. Sa jedne strane, tu je naša želja da uhvatimo vizuelne fragmente svakodnevnog života, a sa druge, video nadzor sve više raste. Ovi trendovi su, u suštini, kontradiktorni i paradoksalni. Stoga, fotografija u javnoj sferi postaje ekstremno sporna oblast u kojoj kolektivni strahovi od terorizma, pedofilije, uzurpiranja privatnosti, kontrole, itd. teže zajedničkom rezultatu. Ovo takođe postavlja I pravna pitanja, naročito u pogledu ograničenja upotrebe fotografije na javnim mestima. Sa jedne strane, očuvanje lične privatnosti na javnim mestima nije pravno regulisano, sa izuzetkom zaštite dečije privatnosti (fotografisanje dece na javnim mestima smatra se oblikom pedofilije!). Sa druge strane, izgubili smo “fotografsku nevinost; kada god uzmemo kameru, tu je neko ko se oseća uplašeno, što je oblik paranoje u periodu dominacije nadzorne tehnologije. Tako, fotografisanje u javnosti takođe znači pretpostavku o društvenoj odgovornosti, posebno u svetlu rastućih kontadiktornih želja da se, sa jedne strane zabeleži sve, a zaštiti privatnost sa druge.
Internet i digitalizacija su otvorili nove mogućnosti za nove prakse fotografije kao javne umetnosti i obezbedili su širok spektar novih mogućnosti kao i nove percepcije fotografije u javnoj sferi. Možemo svedočiti velikom broju novih portala I društvenih mreža koje služe prezentaciji i deljenju fotografija – danas, milioni amatera se bave fotografijom kao javnom umetnošću što omogućava Facebook, Instagram, Flick… Fotografska slika se savršeno “slepila” sa novim kompjuterski potpomognutim tehnologijama, što omogućuje još širi opseg mogućmosti za javnu interakciju. Digitalne slike ne samo da su zapalile “eksploziju estetskih mogućnosti”, već su takođe redefinisale našu percepciju i pojam o tome šta je zapravo javni prostor. Nove tehnologije omogućavaju fotografima da se bave projektima različitih zajednica i olakšava delјenje slika i informacija direktno sa cilјnim grupama. Samostalno foto-novinarstvo postaje priznata profesija; cirkulacija i distribucija dnevnih novina i tabloida koji objavlјuju fotografije anonimnih lјudi su u porastu.
Međutim; ne dele svi pozitivan stav o aktuelnim procesima, ali ih smatraju slјedećom fazom kulturne komodifikacije koja je doneta naprednom digitalnom kulturom. Neki događaji čine da se čak zapitamo da li se približavamo demokratskoj budućnosti, ili mračnijem “Orvelovskom” dobu…
