DD: Kao jedan od selektora izložbe Umetnost u doba (ne)emocionalnosti u okviru Dunavskih dijaloga 2015, da li mislite da ličnost umetnika kao izvor emocija ostaje važna ili ključna u tokovima savremene umetnosti?
Kako se umetnici nose sa depersonalizovanim svetom kojem individualnost samo deklarativno godi?
Da li zbog prirode društva umetnička dela postaju neemocionalna ili naprotiv još emocionalnija?
HK: Umetnici će sa svojim radovima uvek biti seizmografi društva. Ako umetnici hoće da menjaju društvo, politiku I kulturu, teba da izvedu svoj posao emotivno, inače je rizik da ih ne čuju previsok. Emocionalnost će uvek igrati veliku ulogu u našem društvu. Bez emocionalnog iskustva kapitalistički sistemi ne funkcionišu.