DD: Izlagali ste 2013. godine u dijalogu sa austrijskim umetnikom Jozefom Linšingerom u Muzeju grada Novog Sada. Kakvi su Vaši utisci o ovakvoj vrsti saradnje i izlaganja i šta mislite o konceptu dijaloškog predstavljanja naših umetnika sa umetnicima iz drugih zemalja?
LJV: Kulturološki dijalog koji je ostvaren umetničkim radovima na Dunavskim dijalozima 2013. godine za mene je od početka bio veliki zadatak i izazov, u svakom slučaju nova pozicija za prezentaciju ličnih likovnih ostvarenja. Odmah po pozivu kustosa festivala Save Stepanova da ostvarim austrijsko srpski dijalog kroz izložbu sa Štefanom Linšingerom, shvatio sam ozbiljnost ovog zadatka i osetio uzbudjenje što ću moći svoje radove da pozicioniram pored rada istaknutog umetnika svetskog renomea u domenu konkretne umetnosti. Prethodno sam već imao sam priliku da se upoznam sa značajnim istraživačkim radom Štefana Linšingera, a prilikom pripreme za izložbu i da vidim odabir njegovih radova za tu priliku, kao i da predočim sebi prostorne mogućnosti galerije namenjene za izlaganje. U dogovoru sa kustosom Savom Stepanovim izvršen je odabir iz opusa mojih radova koji su srodni sa umetničkim metodom austrijskog umetnika Štefana Linšingera te je sa takvim zajedničkim korpusom postavljena izložba. Sa Štefanom lično, upoznao sam se tek dan pred otvaranje naše izložbe i odmah smo otišli do galerije za autorsku verifikaciju zajedničke ekspozicije. Štefanova opaska je bila: Sviđa mi se ovaj grad, dobro se osećam, a sa mojim radovima ovde osećam pripadnost ovom tlu.
Ostvariti dijalog znači sa uvažavanjem saslušati drugu stranu kao uvod u mogući zajednički rad. Izložba Štefanovih i mojih radova uspostavila se kao koherentna celina jedinstvenog sazvučja i na taj način otišla kvalitetom korak daje od dijaloga. Sa velikim zadovoljstvom mogu da konstatujem da je dijaloško upoznavanje otvorilo i put ka prijateljstvu.