Venelin Šurelov. Fotografija iz arhive umetnika
O umetničkom radu i kustoskom konceptu centralne izložbe Dunavskih dijaloga 2021 razgovaramo sa Venelinom Šurelovim (Venelin Shurelov), koji je uz umetničkog direktora Festivala DD2021, Savu Stepanova, kustos centralne izložbe ovogodišnjih Dunavskih dijaloga pod nazivom „Društvo i umetnost u okolnostima iznuđene realnosti” koja će biti realizovana u MSUV u Novom Sadu.
DD: Da li se i na koji način tema centralne izložbe, „Društvo i umetnost u oklnostima iznuđene realnosti”, uklapa u Vašu dosadašnju kustosku praksu i iskustva DA FEST-a (The International Digital Art Festival) koji vodite?
VŠ: Iz moje pozicije autora, čini se da je iznuđena stvarnost kao i kriza ličnosti i stanja društva kao njena posledica konstantna. U mojoj praksi, kriza je važan faktor u vezi sa kojim gradim svoje akcije i izbore. Turbulencije koje doživljavamo u kolektivnom i ličnom smislu povod su za stalnu izgradnju novih slika, nove društvene mitologije i novih obrazaca ponašanja. Krize podržavaju procese samoaktualizacije.
DD: Koliko često ste u prilici da sarađujete sa inostranim umetnicima i kustosima i u kojoj meri Vam je značajno prethodno iskustvo u saradnji sa kustosom i umetničkim direktorom Festivala DD2021 Savom Stepanovim?
VŠ: Saradnje se događaju dovoljno često da mi nisu nepoznanica i dovoljno su retke da ne pređu u rutinu. Savu Stepanova poznajem od učešća na izložbi Dunavski dijalozi 2016. Tokom godina smo bili u kontaktu i planirali kompleksniji vid saradnje. Zahvalan sam na poverenju, proceni i kustoskom daru Save Stepanova. U ovakvim partnerstvima „na daljinu” nema prostora za nepotrebne poteze, a komunikacija i donošenje odluka maksimalno su optimizirani. Intuicija i erudicija Save Stepanova odigrali su u tom procesu ključnu ulogu.
DD: Na DD 2021 nastupate u dvostrukoj ulozi: kao kokustos centralne izložbe DD2021 i jedan od autora. Možete li čitaocima Biltena DD2021 reći nešto više o procesu stvaranja i kreativnim strategijama u vezi sa radom kojim se na DD2021 predstavljate kao umetnik?
VŠ: Obično je takva dvostruka uloga problematična. Priznajem da ona za mene nije nova i stoga me nije bilo teško ubediti da je preuzmem. Mislim da sam prihvatio ovu dualnost kao prirodnu, zbog stalnog prožimanja svog teorijskog rada u nastavi i svoje autorske prakse. Napori koje ulažem u istraživanje polja digitalne umetnosti, predstavljanje tema, manifesta i ideja koje me uzbuđuju uvek imaju dva lica: teoriju i praksu. Rad koji predstavljam, Peripatetic, jedan je od mojih poslednjih autonomnih, pomalo grotesknih, tužnih i tvrdoglavih performativnih mehanizama. Nedavna globalna kriza potvrđuje taj složeni podtekst. U vrlo tananim asocijativnim granicama kroz ovu mitološku figuru možemo pročitati našu zavisnost od prirodnih resursa, ranjivost ljudske vrste, elektronsko produženje tela, biološki nastavak mašine i istovremeno romantičnu auru hodajućih pesnika .
Venelin Šurelov je diplomirao scenografiju na Nacionalnoj akademiji umetnosti u Bugarskoj; doktorat (2009). Suosnivač je i vanredni profesor na MA programu Digital Arts (2008-), Nacionalna akademija umetnosti; suosnivač, deo kustoskog tima i tehnički organizator DA Festa, Međunarodnog festivala digitalne umetnosti u Sofiji (2009-). Osnivač Subhuman Theatre (2004-) i Međunarodne umetničke grupe Via Pontica (2000−2005).
Autor je brojnih interaktivnih instalacija-performansa, poput: Drawing machine (2005), Fantomat (2008), Orthoman (2009) Tabula Rasa (2010), Shooting Gallery (2012), Rotor (2016) − predstavljene u centru Ars elektronika u Lincu. Godine 2011. je realizovao cyber lecture Man Ex Machina, a 2016. je režirao performans/instalaciju Post-Everything, kao gost−predavač na Towson univerzitetu u SAD-u.
Realizovao je niz scenskih projekata, samostalnih izložbi i učestvovao na izložbama i festivalima u Bugarskoj, Evropi i SAD.
Nagrađivan je za svoj rad u pozorištu i savremenoj umetnosti.