Intervju sa kustoskinjom Sorinom Jecom Janovići iz Temišvara

SORINA JECZA JANOVIĆI (1955), menadžer u kulturi, izdavač i galerista, diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Temišvaru (1979) i doktorirala u oblasti vizuelne umetnosti (2006). Završila je evropske studije u oblasti menadžmenta u kulturi (Diplôme Européenne en administration des projets culturels, 2001-2002, Fondacija Marcel Hicter, Brisel).

Bila je istraživač rumunske akademije, ogranak u Temišvaru  (1990-2015). Osnivač je, izvršni direktor (2000-2010) i predsednik Fondacije Trijada, Temišvar (2010-2020). Suosnivač je Fondacije Art Encounters i suorganizator Bijenala savremene umetnosti Art Encounters (2015, 2017, 2019). Bila je član tima Temišvar – Evropska prestonica kulture 2021 (2012-2015). Takođe je pokrenula nagradu Juventus, koja se dodeljuje studentima umetnosti i umetnicima mlađim od 35 godina (2003-2020).

Sorina Jeca Janovići  jedna je od vodećih figura na nacionalnoj kulturnoj sceni, aktivno angažovana na brojnim projektima u oblasti umetnosti. Poseduje relevantno iskustvo kao inicijator i koordinator kulturnih događanja, poput Parka skulpture Trijada u Temišvaru, oživljavanja temišvarskog pokreta avangarde (Grupe 1.1.1, Sigma), kao i vraćanja na scenu umetničkih talenata iz perioda 1960-89, putem izložbi i uredničkog programa u okviru kojeg je izdato preko 200 albuma, umetničkih kataloga i publikacija. Organizovala je preko 200 izložbi – bilo u sopstvenom izložbenom prostoru bilo kroz partnerstvo sa najznačajnijim muzejima u Rumuniji (Temišvar, Kluž, Krajova, Oradea, Nacionalni muzej savremene umetnosti Bukurešt, Palatele Brâncovenești Mogošoaja) i inostranstvu, kao što su Passarelle – Centar savremene umetnosti, Brest, Atelier Grognard – Rijej Malmezon (Francuska); ZKM – Centar za umetnost i medije, Karlsrue, Centralni dunavsko-švapski muzej, Ulm, Riterov muzej (Nemačka); MUMOK, Muzej moderne umetnosti Beč, MAK – Muzej primenjene umetnosti, Beč (Austrija), Muzej savremene umetnosti, Varšava  (Poljska); Muzej Garaža, Moskva, (Rusija); Muzej umetnosti u Sao Paolu (Brazil), ?Novi Sad (Srbija); Fondacija Gervasuti, Venecija (Italija), itd. 

Sorina Jeca Janovići podržava program promovisanja mladih neafirmisanih umetnika, s posebnim naglaskom na obrazovanju. Aktivno je angažovana na upoznavanju drugih zemalja sa rumunskom umetnošću.

Kao autor ili koautor, izdala je više umetničkih i književnih kritika.

Trajno je posvećena očuvanju zaveštanja vajara Petera Jece, angažovanjem u Muzeju Jeca, koji je osnovala  zajedno sa sinom u Temišvaru.

DD: Gospođo Jeca, već nekoliko decenija ste veoma prisutni na rumunskoj umetničkoj sceni i aktivno uključeni u Bijenale Art Encounters u Temišvaru, kao i u rad Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi u Novom Sadu. Kako vidite značaj i uticaj ove dve izložbe u regionu?

Kao što znamo, savremena umetnost je osetljiv sensor koji odražava dešavanja u društvu, instrument koji koristimo da bismo razgovarali o svetu, o stvarnosti, o našem mestu ma ovoj planeti. Iskustvo umetnosti 20. veka pokazuje da je “bezbedna” zona u kojoj je umetnost živela bila veoma  ograničena. Umetnost, shvaćena kao neangažovanost, ustupila je mesto jednoj vrsti izraza koji je mnogo više okrenut društvu, koji direktno artikuliše događaje u današnjem svetu. Previše dugo, granice svih vrsta stvarale su ideju različitosti, navodeći nas da jedni druge osećamo kao strance, ali umetnost koju prikazujemo sada dijalogom briše te granice. Prema tome, dve velike manifestacije u Temišvaru i Novom Sadu, Art Encounters i Dunavski dijalozi, otvaraju prostor za širi dijalog koji može da oblikuje svest društvene zajednice u smislu podsticanja kreativnih ideja za sveobuhvatniju i održiviju budućnost. Stoga smatram izuzetno relevantnom vezu koju stvaramo izmađu ove dve manifestacije, između naših gradova i zemalja, jer to su mostovi koji povezuju, zbližavaju, grade zajedništvo. Te dve velike manifestacije postale su otvorena platforma savremene umetnosti, stecište ljudi, ideja, kultura i zajednica, što je omogućilo povezivanje s globalnom umetničkom scenom.  Uticaj i važnost tih manifestacija u regionu obezbeđuju otvorenost  struktura,  slobodnu komunikaciju i mogućnost  dijaloga.

 DD: ”Umetnički dijalozi Novi Sad-Temišvar”, dve buduće prestonice kulture, biće organizovani po treći  put. Kako ste odabrali umetnike za ovaj dijalog? 

Pri izboru predloženih umetnika, važnu ulogu je imala otvorenost: želeli smo da damo glas dijalogu, kako  dijalogu između različitih generacija umetnika tako  dijalogu između različitih načina  izražavanja. Stoga smo odabrali umetnike koji predstavljaju tri uzastopne generacije – sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina, koji slede različitu umetničku praksu  – vajarstvo, slikarstvo, grafiku. Opredelili smo se, bez predrasuda, za naizgled tradicionalna izražajna sredstva koja suptilno artikulišu umetnički diskurs, ostavljajući prostora za višestruka značenja.

DD: Koje su perspektive dugoročne saradnje u oblasti vizuelne umetnosti u okviru najvećeg evropskog projekta kulture?

Naša namera je da stvorimo okvire za jedan višeslojni prostor, uključujući umetnički dijalog, istraživanje, mobilnost, razvoj saradnje sa publikom i gradnju kapaciteta kulture u regionu. Naš cilj je da uskladimo puteve koje sledimo i stvaramo umetnost kao most koji povezuje sve aktere u regionu i koji se temelji na raznolikosti, kao i na sličnostima naših entiteta, imajući u vidu zajedničko istorijsko iskustvo. Obnavljanjem veza između naših umetničkih zajednica, želimo da se izborimo za bolje mesto našeg regiona u evropskom kontekstu.