Pored programa PerformaNS, drugi od dva nova segmenta glavnog programa Dunavskih dijaloga je i NOVI SAD PLUS, program koji predstavlja deo aktuelne novosadske likovne scene:
Danica Bićanić:
Moja umetnička praksa bazirana je na istraživanju granica proširenog polja skulpture i intermedijalnom istraživanju. Zajedničko za sve radove jeste to što ih u osnovi definiše proces, niz događaja, odnosno sam proces stvaranja je bitan za razumevanje dela. Svi radovi su međusobno povezani i nadovezuju se jedan na drugi. Predstavljaju dokumentovanje iskustava, istraživanje. Pitanja kojima se bavim u vezi su sa čovekovim dvostrukim, protivrečnim položajem koji ga istovremeno udaljava od prirode i vezuje za nju, kao i pitanja vezana za kontekst, komunikaciju, percepciju i različite relacije.
Danica Bićanić je rođena 1985. godine u Novom Sadu. Osnovne (2008) i master studije (2010) završila je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, likovni odsek – smer vajarstvo u klasi prof. Gordane Kaljalović. Član je Udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Aktivno izlaže od 2006. godine. Imala je sedam samostalnih i više grupnih izložbi i drugih nastupa u zemlji i inostranstvu (Rumunija, Bosna i Hercegovina, Velika Britanija, SAD, Bugarska, Rusija, Grčka). Tokom 2008. godine nagrađena je za najuspešniji diplomski rad na smeru vajarstvo, iste godine dobila je nagradu Art Klinike “Perspektive” za perspektivnog studenta u disciplini vajanje, a 2009. godine nagradu Univerziteta u Novom Sadu za vrhunske rezultate postignute u oblasti umetnosti. Trenutno je na doktorskim studijama likovnih umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Mirjana Blagojev:
Bavim se istraživanjem fenomena transparentnosti i refleksije, koristeći staklo i ogledalo kao osnovni materijal, a svetlo kao jedan od ključnih elemenata koji gradi delo. Skulpture, objekti i instalacije u eksterijeru i enterijeru, baziraju se na dva osnovna problema: odnos dela i njegovog okruženja i odnos unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora dela. Fenomen transparentnosti omogućava direktno integrisanje dela u okolni prostor, dok refleksija omogućava direktno integrisanje posmatrača i okruženja u prostor dela. Ove pojave čine da delo uvek odražava sadašnji trenutak, čime određene teme postaju aktuelne u različitim kontekstima. Kroz svoje radove ispitujem i dvostruko značenje reči refleksija – kao odraz i kao misao, jer su to svojevrsna promišljanja na određene teme.
Mirjana Blagojev je diplomirala (2000) i magistrirala (2007) vajarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Završila je master studije na Ecole Supèrieure des Arts Décoratifs u Strzburu, Francuska na smeru Objekat-staklo (2005). Trenutno pohađa Doktorske umetničke studije na Akademiji umetnosti Novi Sad gde je i zaposlena na predmetu vajarstvo u zvanju docenta.
Član je ULUV-a i ESGAA (European Studio Glass Art Association). Učestvovala je u realizaciji brojnih međunarodnih projekata kao i na brojnim umetničkim simpozijumima i kolonijama, izlagala na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, realizovala studijske boravke u vidu predavanja i radionica na Univerzitetima u Pečuju, Mađarska, Arhitektonski fakultet Prag, Češka, Akademija Lepih umetnosti i Dizajna Bratislava, Slovačka, Umjetnička akademija, Split.
Nikola Macura:
Istražujem odnos skulpture i zvuka kroz kreiranje zvučnih instalacija. Objekte koje koristi Vojska, redizajniram u nove forme i instalacije, a u tom procesu redizajniram i zvuk koji same forme nose. U tom smislu, sarađujem sa različitim umetnicima iz polja nauke, vizuelnih i muzičkih umetnosti.
Nikola Macura je diplomirao i magistrirao vajarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je trenutno zaposlen na katedri za vajarstvo, u svojstvu docenta. Izlagao je na više kolektivnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Organizovao je više umetničkih akcija istražujući potencijal skulpture u komunikaciji sa okruženjem, pozicionirane u određenom društvenom kontekstu. Od 2000. godine učestvovao je u nekoliko akcija LED ART-a, a od 2002. do 2012. godine aktivan je u radu Art klinike. Vodio je brojne radionice („Moj Superheroj“, „Skulpture i instalacije u Novom Sadu“, STREET ART…) Trenutno se bavi organizovanjem i vođenjem studija za zvučne instalacije.
Goran Despotovski:
U svojim instalacijama i objektima povezujem opšta mesta čovekove istrošenosti u gubitku identiteta, kada se sa drugim čovekom, grupom ljudi bez identiteta stvara bezlična masa. Ovakva predstava mase, koja može poticati iz prošlosti ili sadašnjosti, određenog ili neodređenog događaja, jednako ističe problem koji se može sagledati kroz trenutni tranzicioni period ovog regiona (progon, redovi, čekanje, glad, migracija, strah, itd.). Čoveka prikazujem kroz model lutke, koji svojim suštinskim elementima i načinom predstavljanja, aludira upravo na čoveka koji je izgubio integritet socijalnog bića, i preoblikovao se u reprodukovanu masu istovetnih neživotnih nebića.
Goran Despotovski je diplomirao i magistrirao slikarstvo na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu gde je i zaposlen (od 2004). Izlagao je na pedeset i pet samostalnih i na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao što su: Prigušena Egzistencija, Banja Luka, Republika Srpska (2015); Košice, Slovačka (2015) i Tajčung, Tajvan (2014); Premonition/Blood/Hope, Kunstlerhaus, Beč, Austrija (2014); Identiteti Association for History, Co-operation and Reconciliation, Golubić, Hrvatska (2014); There will be no miracles here, Facing Belgrade – ein Einblick in die zeitgenössischen Kunstszene Serbiens, Karlsruhe, Germany (2013); Real life presence, organizacija MSUV i Landesmuseum Joanneum – Kunstlerhaus Graz, Graz, Austrija (2009). Višestruko je nagrađivan. Autor je projekata Razlike, Slika i Knjiga Akademije umetnosti u Novom Sadu. Predsednik je Udruženja likovnih umetnika Vojvodine (od 2017). Zvanje Doktor umetnosti – Likovne umetnosti stekao (2018), na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.