PERCEPCIJA SAVREMENOSTI – UNIVERZALNO MORE; CENTRALNA IZLOŽBA // PANEL

Krista Somerer i Loren Minjono, Vrednost umetnosti (Nemirno more) Fotografija iz arhive umetnika

KUSTOSKI KONCEPT I MODERACIJA PANELA: KUSTOSKINJA NIKOL LEZER

U saradnji sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine, od 17. do 30. septembra 2019. godine, Dunavski dijalozi 2019, predstavljaju centralnu izložbu Festivala pod nazivom Percepcije savremenosti –  Univerzalno more. Na izložbi učestvuju umetnici: Roman Kroke,  Jovana Popić, Lana Čmajčanin, Erika Kaproncai i Julija Veg, Krista Somerer i Loren Minjono, Miloš Trakilović, Marijam Zakarian, Sanja Latinović, Albena Baeva, Robertina Šebjanič, Aleš Hieng-Zergon i Ida Hiršenfelder.

Kustoskinje izložbe na kojoj su selektovani radovi virtuelne stvarnosti (VR), interaktivni radovi, video-zapisi, sajt-specifik instalacije i objekti su Sanja Kojić Mladenov i Nikol Lezer. Koncepcija postavke se oslanja na ideju Univerzalnog mora, interdisciplinarni umetnički i inovativni projekat koji se bori protiv zagađenja vode i istražuje modele saradnje unutar različitih društvenih grupa. Kustoski koncept takođe postavlja pitanja stepena povezanosti s prirodnim okruženjem i u tom kontekstu traga za utopijskim stanjem duha kroz navedenu vezu. Čini se da je savremeni pokret za održivost fokusiran na prihvatanje modela saradnje između nauke, tehnologije i biznisa. Cilj Univerzalnog mora je uključivanje umetničkog istraživanja i prakse sa idejom da bi stvaraoci trebalo da postanu deo inovativnih procesa budući da mogu da doprinesu proizvodnji znanja. Umetnost se bavi propitivanjem i preispitivanjem postojećih struktura i sistema, a umetnici su svojim interdisciplinarnim, liberalnim i kreativnim razmišljanjem u stanju da  pokrenu diskusije i stvore neverbalne, kao i emocionalno provokativne, metafore za razumevanje izazova savremenog doba. Iznoseći zabrinutosti zbog nepoštovanje prirode, poput uticaja zagađivača i otpada u okruženju podunavskog regiona, izložba prikazuje umetnike kao senzitivne mislioce i katalizatore za promenu percepcije komunikacije, vizualizacije, delovanja i participacije. Pozvani umetnici stvaraju ideje i vizije, čineći nove aspekte vidljivim, koristeći različite oblike umetničkog istraživanja kako bi razumeli problem zanemarivanja potrebe za delovanjem, kao i da bi uspostavili pojedinačne forme i metode za stvaranje novih mogućnosti za saradnju u rešavanju problema.

Dunavski dijalozi je međunarodni umetnički festival koji predstavlja umetnike podunavskog regiona; istovremeno se odvija na raznim mestima duž reke Dunav i na nekoliko izložbenih prostora u Novom Sadu, u Srbiji. Pokrenula ga je Galerija Bel Art 2012. godine. Više od 500 umetnika, istoričara umetnosti i kritičara iz 14 zemalja podunavskog makro-regiona učestvovalo je do sada na Festivalu, pružajući uvid u savremene umetničke prakse ovog evropskog regiona. Dunavski dijalozi prate koncept razmene percepcija i stavova okupljajući kulturne aktere podunavskih zemalja zajedno sa umetnicima iz Srbije.

Austrijska umetnica Krista Somerer i francuski umetnik Loren Minjono, profesori na Univerzitetu za umetnost i dizajn u Lincu, pioniri su digitalne i interaktivne umetnosti. Njihovi interaktivni radovi bave se ekonomičnošću pažnje i stvaranjem vrednosti u umetničkom svetu. Oni slike kupljene u aukcijskim kućama transformišu i opremaju senzorima koji mere vreme koje gledaoci provode ispred njih. Početna vrednost, uključujući sve rashode i troškove, ispisuje se na papiru termičkog štampača još od prve izložbe. Deset sekundi gledaočeve pažnje povećava vrednost za 1 evro. Vrednost slike stalno se ažurira, što ceo proces čini potpuno transparentnim. Vrednost umetnosti (Nemirno more) zasnovana je na slici nemačkog umetnika R. Hansena s početka 20. veka. Kupljena je za 425 evra, a trenutno je dostigla vrednost od 34.147,00 evra.

Jovana Popić istražuje ne samo određeno mesto, već i transcendentnu ravan postojanja. Iako misli često ostaju neizgovorene, mlada umetnica nastoji da energiju mesta učini vidljivim. Naša prostorna percepcija oduvek se oblikovala u odnosu na arhitekturu, ali je i izraz unutrašnjeg misaonog procesa. U središtu njene umetničke produkcije je pojedinac koji svojim osećanjima i razmišljanjima povezuje umetničku predanost Jovane Popić sa kulturom i istorijom mesta kao i prirode. Posetiocu se pruža mogućnost da, pomerajući izložene objekte (kamenje), izvrši uticaj i oseti strukturalne promene, čak i ako su objekti postavljeni u vrlo preciznom poretku.

Danska umetnica Marijam Zakarijan je među prvima stvarala velike, imerzivne aplikacije virtuelne stvarnosti u sobnim dimenzijama koje objedinjuju vizuelne sadržaje, muziku i interakciju u alternativnim svetovima u koje se fizički ulazi. Njen projekat Amarillis VR bavi se univerzalnim ljudskim motivima kao što su: smrtnost, telesnost i duhovnost kroz tehnologije budućnosti. Pokušavajući da ujedini suprotnosti prirodnog i veštačkog, umetnica istražuje arhetipove, metafore i rituale oko slike cveta krvavo crvene boje, koji predstavlja cikličnu međuzavisnost života i smrti. Prvo poglavlje apostrofiranog projekta je Okean – delo o čišćenju. Inspirisano je mitološkom rekom Letom, zahvaljujući kojoj duše pokojnika zaboravljaju prošlost, patnju i grehe prethodnog života. Uprkos trenutnom stanju zanemarenosti, umetnica podseća posetioce na okeane i vode kao izvore utehe i spokoja i pruža im mogućnost kontemplacije i katarze.

Radovi Miloša Trakilovića često istražuju i ispituju ulogu mašte u konstrukciji značenja, proizvodnji znanja i digitalnog prometa uspostavljajući pojačanu kodifikaciju i komodifikaciju svakodnevnog života. Šta ako se u skoroj budućnosti moramo boriti za vodu? Predstavljeni radovi bave se perceptivnim stanjem reprezentacije i učešća u savremenom dobu. XYZ kao deo instalacije problematizuje današnju vizualizaciju podataka i predstavlja ljudski glas izdvojen kao glavni interfejs koji odjekuje u uzaludnoj potrazi za reakcijom. Uz implementirani video RA-TA-TA strukturiran kao mrežni tutorial, umetnik dovodi u pitanje načine komunikacije u digitalnom dobu. U njegovom okruženju sličnom igrama zvuci mitraljeza, bombi i drugih oblika ratne igre nastaju kroz jezik. Izvorni zvučni efekti zamenjeni su sinhronizacijama nalik dečijim koje artikulišu ono što se vidi na ekranu. Čineći to, naivno naglašava mehanizme rata kroz uzajamno odigravanje reči, čineći ih vidljivijima.

Lavirint plastičnog otpada je umetnička instalacija u javnom prostoru zasnovana na saradnji slikarke Julije Veg i filmske stvarateljke Erike Kaproncaji. Ove dve mađarske umetnice izabrane su za program gostujućih umetnika na izložbi Univerzalno more. Njihov impresivan rad, koji se sastoji od stubova napravljenih od iskorišćenih plastičnih vreća, prikazan je prošle jeseni na trgu Madah Imre tokom Budimpeštanskog festivala, a sada će biti predstavljen ispred MSUV kako bi pozvao publiku da razmisli o svojim emocijama kada je reč o neadekvatnom i lošem upravljanju otpadom. Njihov lavirint odražava potrebu da se sagledaju svi aspekti proizvodnje plastike i pronađe izlaz iz nereda koji je moguć tek kada različiti akteri u društvu i organizacije počnu da sarađuju.

Nemački umetnik Roman Kroke, sa sedištem u Francuskoj, stvara kao interdisciplinarni umetnik širom Evrope, sa posebnim naglaskom na društveno-političkim temama čije je težište na konceptima održivog razvoja i složenosti, povezanim sa zagađenjem životne sredine i velikim i složenim setovima podataka (“Big data”). Prikazana instalacija predstavlja metaforičke transformacije koje poseban naglasak stavljaju na prikaz procesa umetničkog stvaranja i istraživanja (crteži, skice, fotografije, video- snimci itd.). Tokom svog poslednjeg istraživačkog putovanja preko Tihog okeana, autor je izveo nekoliko eksperimenata sa ciljem da impregnira platno svojih budućih slika intimnim pričama sa ekspedicije. Prikačeno za noge naučnog uzorka iz dubokog mora, platno je spuštano u zemlju do dubine od više od 5.000 metara. Umetnik je na taj način mogao da sakupi višeslojne tragove vodenog stuba i utisne ih u naslage slojeva ostavljajući tako blatnjavi otisak dna okeana na lanenom platnu.

Nikol Lezer je kustoskinja iz Berlina, sa 20-godišnjim iskustvom u saradnji s renomiranim institucijama i organizacijama širom sveta. Njeno duboko razumevanje kontekstualizacije savremenih tema i izazova u različitim društvenim kontekstima olakšava stvaranje i proizvodnju novih znanja, vizija i strategija za budućnost i istražuje modele saradnje u interakciji ljudi različitog porekla i zajednica.

Bila je kustoskinja na više od 300 izložbi na kojima je sarađivala sa mnogim internacionalnim umetnicima. Kao predavač i moderator radionica radila je na različitim evropskim univerzitetima i festivalima.

Godine 2009. je osnovala umetničku galeriju WHITECONCEPTS gde obavlja  dužnost direktora. Zainteresovana je za uključivanje inovativnih, društvenih i ekološki fokusiranih interdisciplinarnih projekata koji uvode raznolike i napredne perspektive mišljenja.

Kao likovna kritičarka moderirala je razgovore o umetnicima, objavljivala monografije umetnika i autorka je i urednica tekstova u katalozima, časopisima i publikacijama.

Od 2017. godine je generalna direktorka Instituta za istraživanje umetnosti i inovacija, a od 2013. godine članica je savetodavnog odbora Umetničkog sajma u Budimpešti.

Nikol Lezer je studirala muzikologiju, kulturu, nauku i ekonomiju na Univerzitetu Humboldt, kao i likovnu umetnost i projektni menadžment na Akademiji umetnosti u Berlinu.

SIMPOZIJUM PERCEPCIJE SAVREMENOSTI – UNIVERZALNO MORE

U okviru simpozijuma, nakon pozdravnog govora i uvodnih izlaganja slede Peča-kuča prezentacije i panel-diskusija koju će moderirati Nikol Lezer, vođa projekta i kustoskinja Univerzalnog mora.

17. septembar

16:30 – 18:00
Uvodna izlaganja, pozdravni govor:

Mira Radenović, Gradski ministar za ekologiju
Vesna Latinovic, Osnivač i direktor Dunavskih dijaloga Sanja Kojić Mladenov, kustoskinja Centralne izložbe, MSUV Nikol Lezer, kustoskinja Centralne izložbe, Umetnički direktor Instituta za umetnost i Inovacije, Berlin

Peča-Kuča + Panel 1, 18:00 – 18:45:

Svetlana Marušić, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu žvotne sredine
Igor Jezdimirović, Inženjeri zaštite životne sredine
Nevenka Nikolić, Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine” Kaurin Jugoslav, Greentech d.o.o. Danijela Stojković, NVO Svet i Dunav

Peča-kuča + Panel 2, 18:45 – 19:15

Sanja Latinovic, umetnica (RS)
Albena Baeva, umetnica (BG)
Mariam Zakarian, umetnica (DK)

Peča-kuča + Panel 3: 19:15 – 20:00

Ede Sinkovics, umetnik (HU-RS)
Roman Kroke, umetnik i univerzitetski profesor (DE)
Sunčica Pasuljević Kandić, Departman Novih medija, Akademija umetnosti, Novi Sad

20:21 Otvaranje Centralne izložbe