Rumunija: Liliana Mercioiu Popa

Rumunija: Liliana Mercioiu Popa

Lokacija: Galerija Bel Art, Novi Sad

Kustos: Ileana Pintilie

Liliana Merćoju Popa (Liliana Mercioiu Popa) se na početku svoje stvaralačke avanture javnosti predstavila radovima konceptualne umetnosti, koristila skrivena značenja reči, istraživala vezu između tih značenja i izvesne vizuelne preciznosti koja ju je oduvek privlačila. Predmeti, slike ili fotografije iz ovog perioda međusobno su blisko povezane i odaju duh koji je spreman da ispituje manje istražene umetničke oblasti.

Umetnički radovi iz serije pod nazivom O fluidnosti rezultat su različitih vizuelnih eksperimentisanja (fotografskog istraživanja, opservacije iz prirode) i preobražavaju se u sažetiju ili suptilniju materiju, čineći se ponekad stvarnim predmetima. U želji da razume i kapitalizuje vizuelni jezik slike umetnica nastavlja sa vizuelnim istraživanjem nudeći prefinjen diskurs podržan alternacijom guste materije, neprozirnih površina, koje nežno lebde, i svetlih transparentnih površina, te stvara srećan spoj dva sveta koji proističe iz iskrenih osećanja i složenih procesa opservacije.

Nezavisno koju tematiku izabere slika ove autorke ostaje u oblasti čistog vizuelnog istraživanja, gde umetnica pravi izbor, otvara mogući put privremenog bega od divljine sveta, kao poziv za egzistencijalno i vizuelno istraživanje.

Dakle, više od decenije, njeno vizuelno istraživanje se fokusira na oblast taktilnog slikarstva, oscilirajući između apstraktne čistoće – transformišući percepciju sveta koji je okružuje – i analize neposredne stvarnosti, podložne strukturalnoj dekompoziciji. Ova dva tipa vizije su komplementarna i nude prikaz u domenu čulnosti u kome traga za duhovnim vrednostima.

Svetlana Mladenov //

Lilianu Popa, po vokaciji slikarku, zbog njenih istraživanja u proširenom polju umetnosti primerenije je nazvati savremenom umetnicom. Uvek otvorena za eksperiment i slobodu transponovanja svojih ideja kroz različite likovne discipline i tehnike, čak i slikarstvo kao klasičnu disciplinu ne percipira kao nešto ograničavajuće, već samu površinu slike takođe koristi za eksperiment i nova istraživanja.

Njeno slikarstvo vodi dijalog sa različitim trendovskim postupcima, te je postavljeno na granici figurativnog i nefigurativnog, ali uvek zasnovano na konceptu. Na veoma senzibilan i ličan način izgradila je svoj odnos sa prirodom i pojavnim svetom. Umetnica je u stalnom dijalogu sa mikro i makro univerzumom, tragajući za skrivenim strukturama stvari, te za nju ni nije presudna ili nužna isključivo apstraktna ili figurativna slika. To sve zavisi od toga koji diskurs bira i koristi kako bi najbolje izrazila svoju prvobitnu ideju.

Liliana Popa traga za osetljivom granicom između stvarnog i vizuelne percepcije stvarnosti tražeći ono vrlo diskretno i prikriveno što se ne može lako uočiti, već se može percipirati samo uz pomoć mašte i imaginacije. Slike su rađene u slojevima i to najčešće nižući netransparentne površine jednu na drugu, u gustoj materiji, pokrivajući površinu boje slojem voska.

Njen plastični gestualni jezik je ujedinjući elemenat različitih stilskih naznaka koji je vodi u „čisto slikarstvo”. Organske i mineralne strukture koje se pojavljuju na njenim slikama ukrštaju se kroz jezgro, reflektujući posebnu energiju koja rezultira flekama boje nanetim snažnim potezom u prividnom, artikulisanom haosu.

Popa je okrenuta eksperimentu, ne ograničava se samo na zadati format slike, niti isključivo na tu disciplinu, već se kreće slobodno u polju umetnosti, svoja istraživanja usmerava i na traženje skrivenog značenja reči i neke njene izložbe su tome posvećene, posebno glagolima i tumačenju njihovog značenja. Ona izlazi u prostor gde svojim slikama-objektima gradi specifičnu instalaciju ili ambijent.

Razvijajući se kao umetnik i radeći u zemlji burne nedavne istorije, koja još uvek prolazi kroz tranzicione procese, njena razmišljanja su često okrenuta pojmu slobode. Ona se pita da li je sloboda lični osećaj ili stvarnost i kako i koliko nedavna prošlost utiče na sadašnji osećaj individualne i kolektivne slobode. Zagledana je u materijalne tragove nedavne prošlosti društva, zaboravljene i zapuštene na periferijama gradova, kao što su ruševine arhitektonskih zdanja, kosturi nekadašnjih industrijskih i vodoprivrednih objekata koji u svojim zaostalim strukturama kriju deo istorije i zarobljenog sećanja. Beleži ih fotoaparatom čineći dokumente za nezaborav.

Jednu seriju svojih radova posvetila je podrumskim prozorima i otvorima pored kojih svakodnevno prolazimo ne primećujući ih. Tu ima podrumskih prozora različitih vrsta, onih sa periferije grada ili centra. Fotografišući ih i postavljajući ih u paralelne nizove gradi od njih novu sliku, tj. novu teritoriju sa koje oni zrače drugačijim dejstvom i imaju drugačiju moć.

Ovim kratkim osvrtu na Popin umetnički rad nastojalo se sagledati i ukazati koliko je njen umetnički jezik bogat, raznovrstan i sadržajan, a njena interesovanja istančana, profilisana i slojevita.

Skills

Posted on

August 31, 2013