Fotografija: Iz arhive Festivala
Sagovornik Biltena DD je Vuk Ćuk, beogradski umetnik mlađe generacije, koji je studirao slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču. U svojoj umetničkoj karijeri izlagao je na preko 30 grupnih izložbi u galerijama i muzejima u Srbiji, Italiji, Austriji, Češkoj, Sloveniji, Danskoj, Nemačkoj, Rusiji, Кini i Americi. Samostalno se predstavio u Beogradu, Beču, Кopenhagenu i Augustenburgu (Danska). Učestvovao je na najprestižnijim sajmovima umetnosti u Evropi (Art Vienna, Art Moscow, Art Copenhagen…), a umetnička knjiga „Endless Editions: Face to Face – Blind date”, na kojoj je učestvovao zajedno sa još 10 inostranih umetnika, nalazi se u kolekciji biblioteke Muzeja MoMA u Njujorku. U svom radu bavi se istraživanjem povezanim sa odnosom čoveka prema savremenom načinu življenja, sa akcentom na uticaj razvoja digitalnih medija, tehnologija i komunikacija. Izražava se preko medija slikarstva, skulpture i digitalne umetnosti (VR, animacija).
DD: Bili ste zapaženi učesnik prošlogodišnjeg izdanja Festivala Dunavski dijalozi. Kakvi su Vaši utisci sa Festivala?
VĆ: Festival je bio pravo osveženje s obzirom na okolnosti koje su se desile u vremenu u kome se održao i jedan od retkih koji se uopšte dogodio. Prošle godine smo svi bili onemogućeni da putujemo i naši profesionalni i privatni planovi su se menjali i bili neizvesni. Jako mi je prijala interakcija sa umetnicima i kustosima i na trenutke sam imao osećaj kao da se sve odigrava u vremenu pre pandemije. Uvek sam voleo izložbe koje se dešavaju na više lokacija i na neki način postaju deo urbanog sistema u kome se nalaze, a ne samo zatvorenog prostora jednog određenog objekta.
DD: Tema ovogodišneg festivala DD2021 je „Društvo i umetnost u okolnostima iznuđene normalnosti”. Da li je, po Vašem mišljenju, ovakva tema adekvatna?
VĆ: Apsolutno. Svi živimo u vremenu nove ili iznuđene normalnosti i trenutno smo u prilici da saznajemo mnogo stvari kojih nismo bili svesni vezano za svet u kom živimo. Cela situacija se preko globalnih društvenih tokova preliva na svakodnevicu svih nas. Umetnost treba da definiše vreme u kom je nastala i zbog toga je jedno od najadekvatnijih oruđa koje treba da objasni i pruži perspektivu i različite uglove posmatranja na novonastalu situaciju.
DD: Na koji način je pandemije uticala na Vašu umetnost?
VĆ: Mnogi planovi, kako profesionalni tako i lični su mi propali, a veoma sam im se radovao. Sa druge strane, imao sam dodatno vreme koje sam provodio u ateljeu i izveo mnogo više radova nego što bih bio u prilici u situaciji pre pandemije. Krajem prošle godine sam imao samostalnu izložbu u galeriji Eugster ll Belgrade, koja je direktno referisala na posledice pandemije, tako da eto, da se pandemija nije dogodila, ta izložba ne bi imala oblik koji je imala. Ova cela situacija me je podsetila da je jako teško praviti dugoročne planove i da je bitnije gledati u skoriju nego u dalju budućnost.