Festival savremene umetnosti Dunavski dijalozi je međunarodni festival vizuelnih umetnosti zemalja podunavskog makroregiona. Usmeren je na afirmaciju i promociju savremene vizuelne umetnosti, različite kulturološke identitete, kolaborativne procese, prezentaciju recentnih individualnih kreativnih praksi. Od 2013. godine je na Festivalu učestvovalo preko 400 domaćih i internacionalnih umetnika, kustosa i teoretičara umetnosti.

U iščekivanju ovogodišnjih Dunavskih dijaloga, sumiramo utiske sa prethodnog Festivala i razgovaramo sa Vesnom Latinović, osnivačem i direktorkom Festivala Dunavski dijalozi.

Vesna Latinović, direktorka Festivala Dunavski dijalozi
Fotografija iz arhive Festivala

DD: Danas Dunavski dijalozi predstavljaju respektabilnu kulturnu manifestaciju.  Na koji način je, zapravo, sve počelo? Kako je nastala ideja za osnivanjem jednog takvog festivala?

Vesna Latinović: Razlog zbog čega smo 2013. godine pokrenuli Festival je bila želja da lokalnu umetnost uključimo u regionalne i globalne umetničke tokove i trendove s obzirom da u Novom Sadu, koji baštini bogato nasleđe likovne umetnosti,  na početku XXI veka nije postojala značajnija internacionalna izložba savremene umetnosti. Galerija Bel Art je međunarodna razmenu izložbi  započela  2007. godine kada je uspostavila blisku saradnju sa kustoskinjm Martom Silađi i Erlin galerijom u Budimpešti jer se ispostavilo da se radi o sličnim i kompatibilnim privatnim galerijama koje su nastojale da se aktivno i zapaženo uključe u lokalne i međunarodne umetničke tokove. Usledila je razmena izložbi na relaciji Novi Sad-Budimpešta da bi Galerija Bel Art 2010. godine bila  partner Plein art festivala u organizaciji Erlin galerije i predstavila našu recentnu umetničku scenu u Budimpešti sa nekoliko grupnih i samostalnih  izložbi na kojima su izlagali: Dragan Vojvodić, Andrea Ivanović Jakšić, Danijel Babić, Mira Brtka, Sibila Petenji, Tadija Janičić, Nenad Bogdanović i Milan Blanuša. U daljem toku ove uspešne saradnje koja traje do danas, 2012. godine smo priredili četiri paralelne izložbe u galerijskim i aternativnim prostorima Podgrađa Petrovaradinske tvrđave na kojima su izlagali po jedan umetnik iz Budimpešte i Novog Sada. Postavili smo četiri umetnička dijaloga: Peter Markuš i Mira Brtka u Galeriji Fondacije „Brtka Kresoje”, Sombati Balint i Lazar Marković u Galeriji „Gradić”, Simon Kaci i Maja Erdeljanin u Hrvatskom umetničkom društvu Jelačić, Pavle Jovanović i Aniko Robic u Galeriji Istarskog kulturnog centra. Ovaj događaj smo nazvali Dunavski dijalog: Novi Sad Budimpešta. Naša namera je bila da povežemo slične ili pak različite koncepte i poetike umetnika koji ranije nisu izlagali zajedno, čak se nisu ni poznavali. Rezultat je bio ubedljiv i upečatljiv i svi koncepti su manifestovali duh vremena i skladne reakcija na izazove vremena u kome živimo. Publika je sa entuzijazmom prihvatila  koncept  i amosferu Festivala koji su nudile izložbe i prateći program u nesvakidašnjem ambijentu Podgrađa. Zadovoljstvo umetnika i topao prijem publike nas je ohrabrio da sledeće godine organizujemo prvo izdanje festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi 2013 i pozovemo kustose, galerije i umetnike iz čitavog Podunavskog regiona.

DD: Koliko se Festival razvijao i menjao u umetničkom, organizacionom i produkcijskom smislu u  odnosu na 2013. godinu kada je nastao?  

Vesna Latinović: Festival se razvija prirodnim ritmom, dosledan osnovnom konceptu, pri čemu svako izdanje iznedri neki novi sadržaj i to ga čini zanimljivim. Od pomenutih dijaloških izložbi srpskih i mađarskih umetnika u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave, kontinuirano nastojimo da uspostavimo manifestaciju koja bi nam pružala informaciju o odnosu savremene umetnosti i sveta u kome ona nastaje. Opredeljenje da to budu umetnici iz Podunavskog regiona se pokazao reprezentativnim uzorkom jer su, zahvaljujući dunavskoj geografiji, u tom delu Evrope zemlje najrazličitijeg stepena razvijenosti − od Nemačke do Moldavije i Ukrajine, države različitog stepena participiranja u svetu prevladavajućeg neoliberalnog kapitalizma. Zbog toga smo se opredelili da naše izložbe naslovljavamo aktuelnim temama poput: Umetnost i kriza, Umetnost u doba (ne)emocionalnosti, Umetnost u doba globalne nesigurnosti, Upotreba čoveka, Percepcija savremenosti… Teme nisu nametane kao obaveznost, nego kao svojevrsni izložbeni moto, tako da su našim selektorima i učesnicima bile „odrešene ruke”. Osnovna intencija naših izložbi je, u tome se slažemo, umetnički direktor Sava Stepanov i ja, u suštini homocentrična − nastojimo da organizujemo Dunavske dijaloge u kojima se raspravlja o sudbini  „čoveka današnjice čija duša večno pati”, kako to govori srpsko-mađarski umetnik Sombati Balint.

DD: Umetnički direktor Festivala je od samog početka likovni kritičar, Sava Stepanov. No, kustoskinje prošlogodišnje centralne izložbe bile su Sanja Kojić Mladenov i Nikol Lezer iz Nemačke. Takođe, tema Percepcija savremenosti Univerzalno more je problematizovala pitanja ekologije i zaštite društvene sredine. U kojoj meri Vam je, prilikom odabira teme Festivala, bitno propitivanje aktuelnih društvenih problema i da li, kod selekcije umetnika i kustosa, vodite računa o rodnom diskursu?

Vesna Latinović: Podsetiću samo da smo već imali kustose centralne izložbe iz inostranstva – 2015. godine su, uz Savu Stepanova, centralnu izložbu kustosirali Hartvig Knak iz Beča i Vladimir Beskid iz Košica.

Nemica Nikol Lezer i dr Sanja Kojić Mladenov su uradile izložbu u kojoj se globalni sociološki problem razmatrao u širokom dijapazonu − od performativnih reakcija, instalacija, elektronskih simulacija i interpetacija pa sve do kontekstualnog markiranja i filozofiranja stvarnosti. Izložba je pokazala da savremena umetnost angažuje i preispituje postojeće sisteme vrednosti u odnosu na ekologiju i zaštitu čovekeove okoline. Umetnici svojim interdisciplinarnim i slobodoumnim razmišljanjima mogu da pokrenu debatu  i da stvore neverbalne i emocionalno moćne metafore za razumevanje savremenog doba. Istini za volju, mi nismo insistirali na specifikumima rodnog diskursa, ali smo znali da je dr Sanja Kojić Mladenov jedna od naših vodećih teoretičarki umetnosti u toj oblasti, baš kao što smo bili upoznati i sa takvim opredeljenjima Nikol Lezer. Pokazalo se da je izložba pružila izuzetno uverljivu sliku i sa takvog gledišta. 

DD: Po čemu ćete pamtiti Dunavske dijaloge 2019

Vesna Latinović: Umetnički dijalozi kaospecifikum Festivala ovoga puta su u izboru umetničkog direktora Save Stepanova realizovani u manjim mestima i gradovima duž Dunava u Srbiji, što je „produžilo” dejstvo i redefinisalo ugled i uticaj Dunavskih dijaloga. Izložbe Umetnički dijalozi niz Dunav: od Apatina do Kladova su tokom leta priređeneuApatinu, Novom Sadu, Novom Beogradu, Viminacijumu, Velikom Gradištu i Kladovu.[1] Ovaj niz izložbi je u interakciji i dijalogu sa lokalnom publikom doneo svežinu i novu perspektivu Festivalu, omogućio nacionalnu vidljivost i svakako kvalitetno doprineo decentralizaciji kulture. Susreti sa publikom u manjim sredinama u kojima međunarodni umetnički programi nisu česti, otkrili su nam zainteresovane, strasne ljubitelje umetnosti, ali i izuzetne profesionalce u kulturi koji uprkos ograničenim izlagačkim i finansijskim resursima ostvaruju izvrsne rezultate.

Ekskluzivnosti ovogodišnjih Dunavskih dijaloga je znatno doprinelo gostovanje izložbe Moć tišine: kineska savremena umetnost na putu svile, realizovane u okviru novog festivalskog programskog segmenta Zemlja gost, koja je ostvarena zahvaljujući saradnji uspostavljenoj na Konferenciji o kulturi 16+1, u kineskom gradu Čeng Du 2018. godine. Tako je domaća publika imala jedinstvenu priliku da se upozna sa izborom uglednog kineskog kustosa, Sjao Huanga, koji je za ovu izložbu odabrao recentne radove 15 kineskih umetnika.[2]

DD: Poseban segment Dunavskih dijaloga predstavljaju umetnički dijalozi domaćih umetnika sa umetnicima iz pojedinih podunavskih zemalja. Organizovali ste brojne izložbe i predstavljanje naših umetnika u inostranstvu. U kojoj meri internacionalizacija kulturne scene utiče na domaće umetnike i kustose?

Vesna Latinović: Savremenu umetnost karakteriše pluralizam, raznovrsnost, slojevitost, interdisciplinarnost i konstantno propitivanje vrednosnih sistema i granica. U tom se kontekstu savremena umetnička praksa razvija kroz međusobnu komunikaciju, razmenu i umrežavanje. Međunarodne saradnje, naročito one koje počivaju na bliskim istorijskim i aktuelnim praksama, značajne su kao prilike za razmenu iskustva i sučeljavanje mišljenja. Dunavski dijalozi brižljivo ostvaruju i proširuju saradnju sa umetnicima institucijama u inostranstvu. Prilikom realizacije dosadašnjih izložbi ostvarena je saradnja sa brojnim lokalnim obrazovnim i kulturnim institucijama i 15 galerija, institucija i umetničkih organizacija iz Podunavkog regiona, što kontinuirano omugućava aktivnu razmenu znanja, praksi i iskustava te doprinosi visokom profesionalnom nivou i uspešnoj realizaciji Festivala. Cooperation extended, program koji se odnosi na projekte i inicijative nastale kao rezultat kontakta na Dunavskim dijalozima, postaje sve značajniji jer pruža mogućnost da se po sistemu reciprociteta i koprodukcijskog modela naši umetnici predstave u inostranstvu. Do sada je po ovom modelu priređena 21 izložba u inostranstvu, od kojih je najznačajnija bila 2014. godine Krv/slutnja/nada – umetnost u Vojvodini i Srbiji od 1914. do 2014.priređena povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata u Kustlerhausu u Beču na kojoj je, zahvaljujući učešću 82 umetnika, ilustrovan čitav vek srpske istorije umetnosti.

DD: Dunavskim dijalozima otkrivate i približavate međunarodnu scenu našoj publici, mapirate Novi Sad (i šire Vojvodinu i Srbiju) u međunarodni kulturološki kontekst. Koliko u tome imate podršku sa strane i kakva je statistika, kada je reč o publici?

Vesna Latinović: Projekat Dunavski dijalozi stiče sve veći ugled i zapažen je u brojnim institucijama i kulturnim manifestacijama u zemlji i inostranstvu. Na poziv Kineskog ministarstva za kulturu i turizam projekat je u 2018. godini uspešno predstavljen u Kini (The Second China and Central and Eastern European Countries Arts Cooperation Forum, Chengdu, juni 2018), zatim Budimpešti (Bridge Conference, septembar 2018, Art Market Budapest oktobar 2018), Sofiji (Annual Forum of the EU Strategy for the Danube Region, oktobar 2018), na konferencijama u Beogradu (Serbian Visions-Festival savremene umetnosti Dunavski dijalozi, novembar 2018, panel Predstavljanje srpske vizuelne umetnosti u inostranstvu − perspektive i modeli,  SANU decembar 2018). Prošle  godine projekat je prezentovan u Ulmu, a posebno smo ponosni što je kandidovan za godišnju nagradu ICOM-a u kategoriji projkata međunarodne saradnje.

Dunavski dijalozi se nedvosmisleno ustanovljavaju kao jedinstven projekat značajan u srpskim i internacionalnim relacijama. No, takav koncept manifestacije kontinuirano zahteva visoke profesionalne i organizacione sandarde kao i kontinuiranu podršku nadležnih institucija, sponzora i prijatelja Festivala. Želela bih da istaknem podršku i soldarnost kolega i institucija kulture u Novom Sadu koji nam partnerski ustupaju svoje prostore kao i razumevanje sponzora i brojnih prijatelja bez kojih Festival ne bi mogao da opstane. Posebnu zahvalnost dugujem Erste banci i Austrijskom kulturnom forumu koji nas podržavaju od prvog izdanja, a nadam se da će to činiti i Gete institut čiju smo podršku ove godine dobili prvi put.

Što se tiče publike, ona je raznovrsna i brojna i evidentno dolazi sve više gostiju iz inostranstva koji nisu učesnici Festivala. To su obično učesnici ili saradnici na prethodnim festvalima kojima se dopada koncept,  duh i atmosfera Festivala i njihovi prjatelji kojima su preneli dobre utiske pa su poželeli da posete Festival. Često nam se javaju umetnici koji žele da učestvuju na Festivalu. To je situacija kada govorimo o umetničkim krugovima. Novosadska publika i mediji pokazuju stalnu zainteresovanost i zadovoljstvo nam je što primećujemo sve više mladih ljudi na izložbama i sve veći broj pratilaca na društvenim mrežama. Kada govorimo o publici na izložbama Dunavskih dijaloga u manjim mestima, poseban utisak je publika u Starom Gradištu i Kladovu koja je brojna i veoma zainteresovana za ovakve sadržaje. S obzirom da se deo programa održava na otvorenom prostoru i da organizujemo prateće  sadržaje, naše izložbe imaju hiljade posetilaca.

DD: Fokus Vašeg interesovanja su: likovna i vizuelna umetnost, menadžment u kulturi, međunarodna saradnja i kulturna diplomatija. Bili ste član aplikacionog tima Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021 (2016-2017). Da li očekujete da će titula evropske prestonice pozitivno uticati na dalji razvoj Dunavskih dijaloga?

Vesna Latinović: Uverena sam da će projekat Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021 doprinetirazvoju Dunavskih dijaloga jer se radi o bliskoj međusobnoj povezanosti. Koncept NS2021 se značajnim delom zasniva na dunavskom identitetu, kulturnim, istorijskim i geografskim vezama na Dunavu i regionalnoj saradnji. Zbog bliskih istorijskih i kulturnih veza Dunavska regija je mesto živopisnog susreta kultura, jezika  i nacija. Ako Dunavski region ilustruje raznolikost Evrope, Novi Sad ilustruje raznovrsnost Dunavske regije. Na podjednakoj udaljenosti od izvora i ušća, svojom pozicijom na sredini toka Dunava, Novi Sad predstavlja most između istoka i zapada, visoko razvijenih evropskih zemalja i onih koje su još uvek u tranziciji. Dunavski dijalozi, kao projekat sa snažnom evropskom dimenzijom, će zbog ugleda i značaja EPK biti u prilici da u 2021. godini dovede značajne umetniike i kustose što će Festivalu doneti dodatnu vidljivost i atraktivnost. Sa  druge strane, saradnička mreža preko 30 organizacija i institucija i preko 400 umetnika, kustosa i teoretičara umetnosti  koji su do sada učestvovali na Dunavskim dijalozima je važna međunarodna baza koju koristimo za promociju Novog Sada kao Evropske prestonice kulture 2021. Dobar primer saradnje su: Umetnički dijalozi Temišvar – Novi Sad koji se uspešno razvija uz podršku Fondacije Novi Sad 2021 i podstiče konstruktivan dijalog umetnika, galerista, kustosa i organizacija Novog Sada i Temišvara, dva istorijski, kulturološki i geografski bliska suseda, koji će 2021. godine zajednički poneti titulu Evropske prestonice kulture. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih Festival može da bude dobar primer kako projekat Evropske prestonice kulture može da bude katalizator i podsticaj za pozitivne promene, internacionalizaciju scene i razvoj lokalnog kulturnog sektora, a to jeste smisao najvećeg kulturnog projekta Evropske unije.

DD: I, na kraju, da li nam, ekskluzivno, možete otkriti nešto više o konceptu Dunavskih dijaloga 2020. godine?

Vesna Latinović: Zbog razbuktale pandemije korona virusa sve je postalo upitno i nezvesno. Izložbe, manifestacije i sajmovi umetnosti širom sveta  se odlažu i iskreno se nadam da ćemo biti u mogućnosti da Festival održimo u planiraninom terminu, u septembru ove godine. Tema ovogodišnjeg festivala Quo Vadis Homo? koju je postavio umetnički direktor Sava Stepanov, sugeriše zabrinutost za status i egzistenciju savremenog čoveka, što u ovom momentu predstavlja najaktuelnije pitanje našeg vremena. Nikada čovekova egzistencija nije bila tako sveobuhvatno, globalno ugrožena kao ovog trenutka. Kustosi istoimene Centralne izložbe Dunavskih dijaloga 2020 su Ami Barak, renomirani francuski kustos i teoretičar umetnosti, i umetnički direktor festivala Sava Stepanov. Umetnički dijalozi će se ove godine ostvariti između srpskih i bugarskih umetnika. Kustoskinja Srpsko – bugarskih umetničkih dijaloga je Nadežda Džakova, direktorka Muzeja savremene umetnosti Arsenale u Sofiji. Pod okriljem Fondacije Novi Sad 2021 program Umetnički dijalog Temišvar – Novi Sad nastavlja saradnju umetnika, organizacija, kustosa i publike dva kulturološki i geografski bliska grada, dve kulturne prestonice Evrope sledeće godine. Novina ovogodišnje festivala je segment Zemlja u fokusu: Slovenija koja će u koprodukciji sa galerijom Equrna iz Ljubljane predstaviti recentnu slovenačku scenu. Naravno, planiramo raznovrstan prateći program, a šta ćemo biti u mogućnosti da realizujemo biće jasnije nakon ukidanja vanrednog stanja i uspostavljanja normalnih komunkacija u Srbiji i regionu. Nadam se da će se situacija sa korona viusomu uskoro prevazići i da ćemo tokom leta biti u mogućnosti da potvrdimo i najavimo  detaljan program Dunavskih dijaloga 2020.

Razgovor vodila: Ljiljana Maletin Vojvodić


[1] U Apatinu: Iglika Hristova (Bugarska) – Ivana Tomanović (Srbija); u Novom Sadu: Vladimir Frelih (Hrvatska) – Dragan Matić (Srbija), Patricija Gilite (Nemačka) – Radoš Antonijević (Srbija) i Rudolf Sikora (Slovačka) – Nemanja Nikolić (Srbija); u Novom Beogradu: Kramar (Austrija) – Branimir Karanović (Srbija); na arheološkom nalazištu Viminacijum: Pavlo Makov (Ukrajina) – Čedomir Vasić (Srbija); u Velikom Gradištu: Ana Adam (Rumunija) – Lazar Marković (Srbija); u Kladovu: ulična izložba umetničkih zastava mađarskih (Marta Makai, Andrea Rutka, Andrea Silađi, Nora Fekete, Ester Šoptei, Vilo Štajner) i srpskih umetnika (Danica Bićanić, Goran Despotovski, Danica Jevđović, Bosiljka Zirojević Lečić).

[2] Đi Šan Gu, Li Dži, Li Šan, Li Ke, Lu Zjau, Ćijou Ansjong, Su Sing, TAMEN+ Laj Šeng i Jang Sjau Gang, Tjan Vej, Van Čan Ming, Van Bin, Vu Ksiu Haj, Ceng Ši.