Upoznajte kustosa/ Percepcija savremenosti/ Centralna izložba Dunavskih dijaloga 2019

Intervju sa Sanjom Kojić Mladenov, kustoskinjom Centralne izložbe na Dunavskim dijalozima 2019. godine

U susret ovogodišnjim Dunavskim dijalozima razgovaramo sa istoričarkom umetnosti, dr Sanjom Kojić Mladenov, višom kustoskinjom u MSUV u Novom Sadu koja je, zajedno sa Nikol Lezer, kustoskinja Centralne izložbe Dunavskih dijaloga 2019

• Gospođo Kojić Mladenov, po čemu je koncept ovogodišnje Centralne postavke Dunavskih dijaloga osoben? Možete li nam nešto više reći o strategiji Vašeg kustoskog promišljanja u vezi sa Centralnom izložbom pod nazivom Percepcija savremenosti?

U periodu kontekstualnosti umetnosti, njene zavisnosti od međuljudskih relacija i polemičkog povezivanja umetničkog dela i stvarnosti, u prvom planu nije materijalnost umetničkog dela, već njegova razbijena forma koja počiva na ideji, stavu, konceptu, kao i publici. Krajnje nepregledna i neuhvatljiva umetnička scena ne zastupa zajedničke ideje o smislu postojanja, već je usmerena na mnoge raznolike egzistencijalne uslove multikulturalnog i globalnog sveta. Istovremeno identitet učesnika/ca je promenljiv, odnosno fluidan, nastao kao rezultat diskurzivnih formacija, te ga sagledavamo u procesu ukrštanja njegovih različitih komponenti, a ne njihovih odvojenih posmatranja. Slojevitost svih navedenih odnosa dopunjuje transgresija granica, ideja probijanja formalnih, medijskih i prostornih okvira, te naglašena interdisciplinarnost u umetnosti, što čini kustoski posao danas zahtevnijim i otvorenijim za usvajanje novih znanja i pojava, uz naglašenu potrebu za komunikacijom i umrežavanjem sa i međunarodnim protagonistima, kako iz umetničke, tako i naučne i tehnološke oblasti. Zbog ove relativnosti procesa, savremena umetnost poprima sve više različitih interpretacija, divergentnih pratilaca i zastupnika, zbog čega pitanja kao što su: šta čini savremenu umetnost i ko su kustosi i umetnici, postaju neophodna danas, u turbulentnom periodu.

Povezаnost umetnosti, prirode, nаuke i tehnologije, prisutna u mnogim sаvremenim umetničkim teorijаmа i prаksаmа, o čemu svedoče eksperimenti pojedinaca i mnogi recentni međunаrodni festivаli, publikаcije i dogаđаji prisutni nа regionalnoj i internаcionаlnoj umetničkoj sceni, činila je početni koncept Centralne izložbe festivala Dunavski dijalog 2019.

Ideja je u komunikaciji, reke spajaju ljude, one su kao krvotok (Bogdanka Poznanović, 1971), reči su neoavgardne, intermedijalne umetnice iz Novog Sada, za koju su ekperimentisanje, interdisciplinarni pristup, inoviranje umetničko – naučnih tehnika i metoda, ispitivanje novih sadržaja, kritičko posmatranje savremenog društva, naučnih otkrića i zatvorenih sistema, važni, a takođe čine i metodološki okvir moje selekcije. Zainteresovanost za probleme uticaja procesa industrijalizacije društva, urbanizacije, ekonomske i tehnološke razvijenosti na prirodu, na jednostavnost života u prirodnom okruženju, vodu koja nas povezuje, univerzalno more, teme su savremene ekologije i zaštite životne sredine, ali i aktuelne umetničke prakse.

• U svojoj doktorskoj tezi se bavite diskursima o rodu u umetnosti. U kojoj su meri, u Vašoj selekciji, zastupljene ženske autorke na Centralnoj postavci Dunavskih dijaloga?

Tema mog doktorskog rada bila je posvećena profesionalnom identitetu umetnica koje se bave novim tehnologijama u Vojvodini, što me je podstaklo na ispitivanje istorijsko- umetničkog kontinuiteta medijskih i postmedijskih pojava, ličnosti i pristupa, ali takođe i na sprovođenje empirijskog istraživanja o poziciji žene u savremenoj umetnosti i razmatranje feminističke umetničke teorije i prakse. Interdisciplinarni pristup mi je omogućio nova saznanja o problemima i potrebama prisutnim na umetničkoj sceni, ali i alternativama važnim za njihovo prevazilaženje. Za potrebe selekcije umetnika/ca za Centralnu izložbu Dunavskih dijaloga, polazeći od koncepta koji je okrenut ukrštaju nauke, umetnosti i tehologije kroz zajedničku temu Univerzalnog mora, odlučila sam se uglavnom za autorke kojima je ova tema bliska i koje su se već u svojoj ranijoj umetničkoj praksi bavile ovim i sličnim konceptima.

Interakcija između mašine – prostora / zvuka/ svetla – čoveka i/ili biljnog, životinjskog i nano organizma sve je prisutnija u savremenoj umetničkoj praksi kroz kritičko analiziranje tradicionalnih znanja i želje za propitivanjem različitih pojava i odnosa od ispitivanja klimatskih uslova, prostornih ograničenja, svetlosnih i zvučnih pojava do odnosa “žive” i “nežive” prirode, mutacija organizama, biodiverziteta i životnog ciklusa. Robertina Šebjanič je već duži niz godina usmerena na ispitivanje relacija između prostora, zvuka, svetla, vode i prirodnih organizama. U radu Sound Disposition / Crystal Gardens (2019), zajedno sa Alešem Hieng – Zergonom i Idom Hiršenfelder, analizira povezanost zvuka sa kristalima, uz konstante kao što su: čovek, vreme, prostor i tehnologija, ali i element slučajnosti i neizvesne budućnosti. Ovi autori i autorke se bave re-konstruisanjem nametnutih mehaničkih naprava, propitivanju veza između čoveka i tehnologije, čemu je takođe posvećena i Albena Baeva, kroz performativni i interaktivni pristup. U radu Civils Part II (predstava o Sibili i “ljudskosti”), interaktivnoj video-instalaciji, propituje istinitost informacija koje se plasiraju mas-medijima o klimatskim promenama i propagandi koja dominira internetom o odnosu čoveka, tehnologije i prirode, koja skida odgovornost sa ljudi za ugroženost prirode i promene koje je indistrijalizacija društva donela. Ispitivanjem mogućnosti ljudskog tela u izazovnim situacijama bavi se Sanja Latinović, radikalnom performativnom praksom. U radu Akvarium, u položaju sličnom ljudskom fetusu, autorka boravi nekoliko minuta u akvarijumu ispunjenog vodom, dok se u njega uliva mastilo, ukazujući na naivnost čoveka u odnosu na klimatske promene, moguće metamorfoze i promene koje slede zagađenjem vode. Istovremeno, umetnica Lana Čmajčanin, koja je usmerena na ispitivanje geopolitičkih i klimatskih pozicija moći, postavlja morski horizont kao centralnu temu svog rada A Change Is Gonna Come II, postavljajući pitanja da li je more mesto odmora i kontemplacije, masovna grobnica migranata, mesto političke moći i nacionalnih granica ili mesto nade i utopije.

• Poznato je da sarađujete sa Gete-institutom, da ste u saradnji sa Britiš konsilom, u MSUV bili kustoskinja novosadskih postavki Demijana Hirsta i Grejsona Perija, da ste umetnički rukovodilac internacionalnog Risk Change projekta u okviru kojeg ste novosadskoj publici predstavili Olega Kulika. Na Dunavskim dijalozima sarađujete sa kustoskinjom Nikol Lezer. Koliko je internacionalna kooperacija značajan aspekt Vaše kustoske prakse?

Tokom godina sam razvijala sve aktivniju saradnju sa međunarodnom umetničkom scenom na različite načine, kroz projekte organizovane zajedno sa inostranim institucijama kulture, kao što su: Gete – institut, IFA, Britiš konsil i Francuski institut; zatim kroz izložbe u inostranstvu kojima sam predstavljala značajne aktere i pojave umetničke prakse iz Srbije, kao i kroz međunarodne projekte koje podržava EU, a koji omogućavaju zajednički rad sa međunarodnim organizacijama na različitim istraživanjima, izgradnji novih internet platformi, razmeni sadržaja i sl. Takođe sam održala veći broj predavanja i prezentacija, boravila u rezidencijalnim programima i učestvovala u istraživačkim projektima međunarodnih partnera.

U inostranstvu sam realizovala više gostujućih izložbi, od kojih bih istakla saradnju sa Japanom i Tajvanom koje su predstavljale izuzetno iskustvo u upoznavanju različitih sredina i umetničkih praksi važnih za širenje pogleda i usvajanje novih znanja. Pomenuta gostovanja velikih umetničkih imena globalne umetničke scene, kao što su Demijan Hirst i Grejson Peri, kao i Nam Džun Pajk, Džozef Košut, Rozmari Trokel i dr., bila su izuzetno medijski vidljiva, omogućila su lokalnoj publici da se upoznaju sa aktuelnim umetničkim praksama, ali i da pokrenu pitanja o pozicijama moći i ekonomiji u umetnosti. Od naročitog značaja je takođe obnavljanje mreže saradnika iz regiona bivše Jugoslavije sa kojim delimo blisko umetničko i socijalno iskustvo, te poslednjih godina učestvujem u mnogim regionalnim susretima i projektima.

Posle duge zatvorenosti i izolovanosti našeg društva iz internacionalnih umetničkih tokova takve saradnje su od izuzetnog značaja jer omogućavaju afirmaciju i vidljivost lokalne umetničke scene u inostranstvu, prezentaciju novih sadržaja u našoj sredini, iskustva zajedničkog rada, saznanja o novim metodologijama rada, pojavama, praksama i sl. Svaki od ovih projekata donosi novo, drugačije iskustvo od prethodnih, te nove izazove i stremljenja, a takođe i otvara vrata novim komunikacijama i razmenama koje proširuju mrežu saradnika.

razgovor vodila: Ljiljana Maletin Vojvodić

Sanja Kojić Mladenov (1974) viša kustoskinja, istoričarka umetnosti i doktorka interdisciplinarnih humanističkih nauka, usmerena ka istraživanju savremene umetničke prakse, medija i roda od 1995. godine. Završila istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu,  master i doktorske interdisciplinarne Rodne studije na Univerzitetu u Novom Sadu – ACIMSI. Direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine od 2013. do 2016. godine. Kustoskinja istog Muzeja od 2006. godine, Odeljenja za izložbe aktuelne umetnosti, te Centra za intermedijsku i digitalnu umetnost. Dobitnica nagrade “Lazar Trifunović” za 2016. godinu, za najbolju likovnu kritiku i kritičko razmatranje savremene scene, kao i priznanja Društva istoričara umetnosti Srbije (DIUS) za najbolju autorsku izložbu u 2013. godini. Kustoskinja Paviljona Srbije na 54. Venecijanskom Bijenalu savremene umetnosti (2011), izložbe Svetlost i tama simbola, Dragoljuba Raše Todosijevića nagrađenog internacionalnim priznanjem − Uni Credit Venice Award. Članica je međunarodnih udruženja AICA, ICOM i CIMAM − čija je stipendistkinja (2011). Autorka je, kustoskinja i selektorka mnogih izložbi i projekata u zemlji i inostranstvu. Kustoskinja EU projekata Risk Change i Performing the Museum. Napisala i objavila preko 100 kritičkih eseja, recenzija izložbi i naučnih tekstova u katalozima izložbi, stručnim časopisima, knjigama i elektronskim medijima. Učestvovala je na mnogim stručnim simpozijumima i konferencijama u zemlji i inostranstvu.