Lokacija: Mali likovni salon KCNS, Novi Sad (Bul. M. Pupina 5)
Kustos: Eva Trojanová
Od samog početka printovi su bili deo umetničkog rada Viktora Hulika; umetnik je koristio netradicionalna sredstva, eksperimentišući metodološki i formalno. U početku je u svom konceptu primenjivao fotografiju, koristeći sito i ofset štampu, novu tehniku sedamdesetih godina prošlog veka. Tako je grafička umetnost prodirala u rad i kompletirala gakoristeći sopstvena sredstva. Kao novo sredstvo kompjuter je ponudio dodatne mogućnosti za izradu grafika Viktora Hulika. Promenjiv geometrijski princip, koji je umetnik razvio u kreiranju objekata, koje je nazvao „pomicala”, naveo ga je da taj princip prenese i na rad sa kompjuterom. Tako je umetnikovo iskustvo stečeno bavljenjem geometrijom dobilo svoju grafičku formu. Počeo je da multiplicira, delove „metra na sklapanje” (colštok) da bi dobio seriju.
U poređenju sa njegovim objektima bilo je neizbežno promeniti sintaksu. Raspored prostornih kompozicija je povezivao i u slojevima gradio faze forme i pokreta, u kojim se pokretač povećavao ili smanjivao. Umnožavanje se fiksiralo u jednoj slici ili u seriji slika. Tako je uspostavljen novi vizuelni sistem sa jasnom strukturom na početku, koja postepeno postaje haotična. Fiktivan ili mehanički pokret, koji je oduvek bio deo Hulikovih radova, dobio je novi izgled u poslednjim serijama grafika. Individualne faze su slojevite, kreiraju gnezda i gomile linearnih struktura koje, čini se, nemaju zajednički niz i geometriju. Jasna geometrijska struktura sa početka takođe nedostaje.
Najnovije serije kombinuju delovanje i pokret u akciji. Početak i kraj nisu neophodni ni zanimljivi – to je vrsta prekinute serijalizacije – jer se serijom ne pravi (neizostavno) logični kontinuitet. Višeslojni pokret formira piktorijalni gest sa nekom novom dinamikom. Ponekad pokret ima manje-više jedan pravac, drugi put se proširuje u svim pravcima, fragmenti isprepletenih linija pomeraju se iz centra sopstvenom putanjom nove avanture. Novi element u umetnikovom radu je nejednaka debljina linija. Široke linije naglašavaju kompoziciju i uvode posmatračevu fantaziju u sliku. Uvođenje boje ima važnu ulogu kao elemenat koji naglašava formu i prostornu funkciju. Da, kao da je avantura linije zanemarila pravila logike. Konačno, radi se o istoj stvari sa drugim imenom.
Vladimir Valentik //
Viktor Hulik (Bratislava, 1949), centralna ličnost savremene slovačke geometrijske apstrakcije, ove godine slavi stvaralački jubilej – pre četrdeset godina je prvi put izlagao svoje radove (sa D. Turanskim) u V-klubu u Bratislavi. Godinu dana kasnije, 1974, završio je studije slikarstva na Visokoj školi likovnih umetnosti u Bratislavi, u klasi profesora L. Čemickog i P. Maćejke. Od značajnijih događaja iz njegove bogate umetničke biografije treba istaći članstvo u međunarodnoj likovnoj grupi INT-ART. Kao član ove grupe Viktor Hulik je učestvovao 1989. godine na simpozijumu u Subotici.
Njegova umetnička karijera počinje da dobija međunarodnu dimenziju posle boravka u Njujorku 1990. godine. Osim saradnje sa grupom INT-ART Hulik je stvaralački prisutan u celoj zapadnoj Evropi (Nemačka, Francuska, Danska, Velika Britanija, Švajcarska itd.) i SAD. Izlaže često u Nemačkoj, ali i u Americi, gde osim izložbi drži predavanja na univerzitetima. Viktor Hulik je u Bratislavi 1996. godine osnovao čak i svoju umetničku agenciju ART lines i Galeriju Z.
Umetnička interesovanja Viktora Hulika su krenula sa civilizacijsko tehnicističkim temama izraženim u geometrijskoj stilizaciji predstavljenih oblika. Tu se pojavio dualizam prirodnog i civilizacijskog, prisutan još uvek, mada pomalo skriveno, u Hulikovom stvaralaštvu. Hulika odavno interesuje i odnos poretka i haosa, koji može kontinuirano da dobija nove vizuelne oblike. Polovinom osamdesetih godina prošlog veka Hulik je odlučio da iskorači sa slike u prostor radeći na mobilnim objektima. Pored mnogih umetničkih objekata tada su nastala i njegova poznata „pomicala” (posuvače).
Osim likovnog izražavanja u prostoru pomoću mobilnih objekata i rešavanja problema prostornih likovnih koncepcija, Viktor Hulik je paralelno radio i na ciklusima grafika. Treba istaći da Hulik spada među pionire kompjuterske grafike u Slovačkoj. Prve izložbe kompjuterskih grafika je priredio u Bratislavi 2001. godine u Galeriji Z. Ovi radovi Viktora Hulika su predstavljeni na izložbi Dunavski dijalozi 2013 u Novom Sadu.
Pri izradi grafika Hulik koristi iskustva stečena pri radu na „pomicalima“ (pokretnim objektima). Njegove grafike u stvari dokumentuju pojedine faze pokreta strukture. Ovako prikazanim sistemom geometrijskih struktura Hulik je došao do zaključka da je haos samo drugi oblik poretka, nova postavka identičnih elemenata.